Već viđeno

Za „Vreme“ iz Skoplja

„Goce Delčev je makedonski revolucionar, ali je činjenica da ga Bugari smatraju bugarskim revolucionarom. Mi imamo Delčevo, grad koji nosi ime revolucionara, Bugari imaju grad Goce Delčev, a njegovih spomenika ima svuda. Zajedno smo se sa premijerom Borisovim poklonili i pred spomenikom Delčevu u Blagoevgradu i na njegovom grobu u Skoplju. Ako izbegavamo istorijske momente, guramo ih pod tepih i ne razgovaramo o njima, to nije dobro za budućnost Zapadnog Balkana. Zato imamo dogovor da rešimo ova pitanja“, izjavio je makedonski premijer Zoran Zaev povodom nepomirljivih stavova istoričara sa obe strane granice o nacionalnom identitetu Goceta Delčeva.

foto: boris grdanoski / ap

Zaev je ubeđen da postoji dobra šansa da se svako otvoreno pitanje, pa i aktuelni problem sa prisvajanjem Goceta Delčeva, može rešiti na zadovoljstvo obe strane, jer su, prema njemu, Bugarska i Makedonija kroz dosadašnji proces saradnje dokazale da uz partnerstvo i poverenje mogu da prevaziđu sporne tačke zarad bolje budućnosti obe države. „Delčev ne može da nas razdvaja, Delčev se zalagao za napredne ideje koje povezuju ljude“, potencirao je Zaev.

BEZ KOMPROMISA

foto: ap

I Borisov je, prema zvaničnom saopštenju, insistirao da Bugarska ostaje dosledna u podršci evropske budućnosti Severne Makedonije, što je donekle relaksiralo zaoštrenu retoriku na obe strane u poslednje vreme. I pored Dogovora o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji, koji su u Skoplju 1. avgusta 2017. potpisali Zaev i Borisov, a koji je trebalo da predstavlja istorijsku prekretnicu i „trasiranje puta prijateljstva“, uz olakšavanje carinskih i graničnih procedura, izdvajanje sredstava za prekogranične i regionalne projekte, uz snažnu podršku Bugarske makedonskim evroatlantskim aspiracijama, za sada u praksi ni političari ni istoričari ne uspevaju da pronađu kompromis.

Mešovita komisija o istorijskim pitanjima između Makedonije i Bugarske, na primer, nije se sastala od prošle godine. Sledeći sastanak je zakazan za 15. i 16. oktobar u Skoplju, ali je kopredsednik makedonskog tima Dragi Đorđijev rekao da je zahtev bugarskih istoričara da Delčev bude zapisan kao Bugarin – neprihvatljiv. „Prihvatanje jednostranog rešenja, da li da Delčev bude Makedonac ili Bugarin, nije rešenje spora“, smatra Đorđijev, koji izlaz iz konflikta vidi u evropskim iskustvima i primeni multiperspektivnosti, odnosno uzimanju u obzir obe percepcije o pojedinoj ličnosti ili događaju, što bugarski istoričari nisu prihvatili na poslednjem sastanku.

NEGIRANJE MAKEDONSKOG JEZIKA I NACIJE

foto: wikipedia.org

U televizijskom intervjuu u ponedeljak uveče, premijer Zaev je istakao da je istorija važna obema stranama, ali da mora biti polazna tačka za građenje budućnosti, da se u „slučaju Delčev“ radi o istorijskom, a ne političkom pitanju i da veruje da će, ukoliko nema pokušaja prisvajanja samo sa jedne strane, biti postignut dogovor. „Kao što je komisija rešila i Sv. Kirila i Metodija, i Sv. Nauma i Kilmenta Ohridskog i cara Samuila, u duhu te zajedničke istorije, zajedničkog proslavljavanja, verujem da će pronaći rešenje, a naše je da ih ohrabrimo“, optimistički je izjavio Zaev.

Mnogo manje ohrabrujuće je delovao Memorandum koji je bugarska vlada uputila Evropskoj komisiji pre određivanja okvira razgovora o članstvu Severne Makedonije u EU. U Memorandumu je makedonska strana optužena za reviziju zajedničke istorije, a postojanje makedonske nacije i jezika pre 1944. je faktički negirano. Memorandum ima za očigledan cilj blokadu održavanja prve međuvladine konferencije EU – S. Makedonija, odnosno odlaganje početka makedonskih pregovora sa Unijom.

Reagovao je Savet ambasadora Severne Makedonije, prema kome je Memorandum u celosti neprihvatljiv i štetan za dobrosusedske odnose jer sadrži ideološku poziciju Republike Bugarske iz vremena komunizma i vladavine Todora Živkova. Stav Saveta je da „evropske vrednosti i ciljevi ne podrazumevaju negiranje posebnosti bilo čijeg jezika, niti nacionalnosti u EU, kao ni insistiranje na takvom negiranju bilo koga“ te da različite istorijske interpretacije ne mogu da se tumače kao „falsifikovanje istorije“. „RSM je dokazala i dokazuje da se odnosi najprijateljskije prema bugarskom narodu i Bugarskoj i iskazuje veliko poštovanje prema bugarskom jeziku, nacionalnoj kulturi i nacionalnoj istoriji. RSM ne traži ništa manje ni više od toga od Republike Bugarske“, stoji u saopštenju Saveta.

foto: muzej revolucije naroda jugoslavije

CENA ČLANSTVA U EU

Makedonske vlasti su rešene da ne dolivaju ulje na vatru uoči sastanaka u Sofiji. Ipak, usijale su se društvene mreže, a bilo je reakcija i u medijima, posebno nakon izjava pojedinih bugarskih zvaničnika da bi Bugarska mogla da blokira Severnoj Makedoniji put ka EU, jer Skoplje navodno ne poštuje dogovore i nije zaživela „simetrija prijateljstva“.

Bugarski vicepremijer i ministar odbrane Krasimir Karakačanov je nedavno izjavio da „EU treba da se proširi ka Zapadnom Balkanu, ali ne – bezuslovno“, te da bugarska vlada i narod ne treba da ugrožavaju svoje dostojanstvo i da makedonska strana mora da nauči da poštuje dogovore koje potpisuje.

„Dogovori se potpisuju da bi bili ispoštovani, a ne da se imitira njihovo sprovođenje i da se živi u nadi da će neko drugi izvršiti snažniji pritisak na Bugarsku, da bi se oni otkazali“, izjavio je Karakačanov. On je Makedoncima poručio: „Ne dirajte istoriju do 1944. godine – istoriju bugarskog Srednjeg veka, cara Samuila, ne dirajte Kirila i Metodija, Klimenta Ohridskog, ne dirajte bugarske revolucionare kao što je Delčev ili članove bugarskog preporoda, kao Rajka Žinzifova.“ Krasimir Karakačanov je ubeđen da će se „država koja je promenila zastavu i ime saglasiti da promeni i sopstvenu istoriju da bi dobila podršku Bugarske za pristupanje pregovorima za članstvo u EU“.

PROPALO PREVASPITAVANJE

Provokacija je izazvala žestoke reakcije. Ujedinjena makedonska dijaspora je odmah reagovala da se „Bugarska bavi oportunističkim političkim strategijama“ i da „bestidne izjave bugarske vlade nisu konstruktivne u legitimnom unapređivanju pregovora sa EU, niti doprinose podsticanju prijateljskih odnosa“, kao i da „ismevaju navodni Dogovor o prijateljstvu“. Jedan od najpoznatijih makedonskih novinara, Goran Mihajlovski, u svojoj najnovijoj kolumni piše: „Bugari su probali da nas prevaspitaju i u Drugom svetskom ratu. Kada ih je Hitler poslao kao okupatore, oni su se predstavili kao oslobodioci i na kraju su bili poraženi i isterani kao fašistički zločinci (…). Sa bugarskom upravom, sa bugarskom vojskom i policijom, sa bugarskim učiteljima koji su tukli naše majke i očeve ako nisu znali da pišu bugarski, zabranom školovanja onima koji su se suprotstavljali okupaciji, ubijanjem boraca protiv fašizma, njihovim zatvaranjem, batinjanjem po tabanima, ubijanjem ranjenih, otkopavanjem grobova da im istrule tela (…) nisu uspeli da nas prevaspitaju. U Vataši su čak i omladince streljali, što je bila specijalna vaspitna metoda…“

Bugarski analitičar Nikolaj Krastev je izjavio da iako ne može da zamisli da Bugarska bude smetnja Severnoj Makedoniji na putu ka EU, pretnja Karakačanova nije neostvarljiva, i da će takva greška štetiti odnosima dveju država. Prema njemu, Dogovor je pragmatično trebalo da se zasniva na ekonomiji.

Neki bugarski mediji su tvrdili da vlasti u toj zemlji skreću pažnju domaće javnosti sa duboke političke krize koja mesecima potresa zemlju. U analizi ljubljanskog IFIMES-a, koju su preneli makedonski mediji, kaže se da je Bugarska i sama postala članica EU zahvaljujući kompromisima, a ne zbog ispunjenih uslova za članstvo, i da je i dalje ispod standarda Unije, pa će ovaj pokušaj „izvoza“ unutrašnjih problema u regionalne odnose biti test i za EU.

REGIONALNE KOMBINACIJE

Dok Severna Makedonija i Bugarska pokušavaju da pronađu zajednički jezik oko istorije, na široj balkanskoj slici je sve jasnije da se ubrzano odvija proces preraspoređivanja političkih snaga i savezništava kroz koji se mogu uspostaviti i nove pozicije pojedinih država u regionu. Možda zato nije slučajno što bugarski premijer Borisov zvanično pokušava da govori „evropskim“, a vicepremijer Karakačanov dobropoznatim, svađalačkim, „balkanskim“ jezikom. Odnos zvanične Sofije prema Severnoj Makedoniji zavisiće i od raspleta na političkoj sceni u Bugarskoj. Tu je jedan revolucionar i vizionar kao Delčev, koji je na svet gledao kao na prostor za „kulturnu utakmicu među narodima“, manje bitan.

Ako Bugarska iz „istorijskih razloga“ blokira Severnu Makedoniju u njenim evrointegracijama, to će za jugoslovensku generaciju makedonskih građana biti „već viđeno“, jer je prethodna blokada koju je nametnula Grčka trajala punih 27 godina. Posle više od četvrt veka, potpisivanjem Prespanskog dogovora 17. juna 2018. spor je rešen prihvatanjem imena Republika Severna Makedonija, koja je potom postala trideseta članica NATO-a.

Pokazalo se da političari koji donose nepopularne, a hrabre odluke za svoju zemlju ne moraju da gube izbore, da građani znaju i da ih nagrade, izjavio je Zaev i podsetio da je nedavno u Atini dobio priliku da govori o ekonomskom napretku, saradnji i perspektivi.

Građani Severne Makedonije očekuju da će Skoplje ubrzo započeti pristupne pregovore sa EU. Novonaimenovani ambasador EU u Skoplju Dejvid Gir najavio je da će kao priznanje za dosadašnje reforme i kao podsticaj ukupnoj implementaciji evropskih standarda, EU pomoći proces integracije RSM održavanjem prve međuvladine konferencije u vreme predsedavanja Nemačke. Na potezu su, međutim, bugarski i makedonski istoričari.