foto: ap
Ako se teret izbeglica ne bude ravnopravno raspodelio unutar Evropske unije, u Grčkoj bi relativno mirna situacija mogla da se otrgne kontroli
Za „Vreme“ iz Soluna
Prema poslednjim podacima Koordinacionog tela za upravljanje izbegličkom krizom, u Grčkoj se trenutno nalazi 60.042 izbeglica, od kojih je samo 17. septembra iz Turske na grčka ostrva stiglo 183 osobe. Istog dana je Turska prihvatila nazad tek 13 ilegalnih imigranata, uglavnom iz Pakistana i sa severa Afrike. U proseku se na svakih 20 novih izbeglica pristiglih iz Turske samo jedan vraća nazad u Tursku.
Oko 40 odsto izbeglica u Grčkoj su deca i maloletnici među kojima mnogi bez pratnje, znači sa potrebama za posebnom negom i obrazovanjem. Životni uslovi u izbegličkim kampovima su daleko od idealnih, ali se poboljšavaju uz pomoć volontera i humanitarnih organizacija.
Pomoć koju je obećala Evropska unija stiže u kapljicama. Iako je obećala novčanu pomoć od oko 845 miliona evra do 2020, do sada Grčka nije dobila ni 100 miliona.
Uprkos zatvorenim granicama, oko 6000 popisanih izbeglica je „nestalo“, tj. svojevoljno napustilo prihvatne centre ne bi li se dokopalo zapada Evrope.
Sva je prilika da će desetine hiljada izbeglica trajno ostati u Grčkoj. Sa jedne strane sazrevaju ideje o njihovoj integraciji, dok sa druge dolaze ksenofobične reakcije. Tako su se, na primer, roditelji u tri osnovne škole solunske opštine Oreokastro pobunili protiv toga da izbeglička deca dele školske klupe sa njihovom decom, makar i u različitim smenama, jer navodno nisu vakcinisana. Oko toga se digla tolika galama da je država morala da interveniše i umiri građane.
Takve scene idu naruku ekstremnoj desnici, naročito neonacističkoj Zlatnoj zori, koja smatra da je poslednjih godina Grčka žrtva masovne invazije muslimana i ilegalnih imigranata „maskiranih u izbeglice. Naročito na ostrvima Istočnog Egeja, kao što su Lezbos, Hios, Samos i Kos, reakcije meštana se objašnjavaju činjenicom da su mnogi turisti letos zbog „straha od izbeglica“ zaobišli ta ostrva. Lezbos je ove godine zabeležio rekordni pad turizma za 70 odsto. Od početka 2015. je oko 1.200.000 izbeglica prošlo kroz Grčku.
Grčka je četvrta na listi evropskih zemalja po broju zahteva za azil i s tim problemom se svakodnevno suočava Grčki azilantski servis, uprkos tome da većina izbeglica ne želi da ostane u Grčkoj. Ravnopravna raspodela izbeglica unutar EU veoma sporo ide, jer neke zemlje istočne Evrope ne žele da ih prihvate.
„Mnogi su izazovi pred kojima se našla Grčka, između ostalog i pred pojačanim čuvanjem granica i procesom davanja azila. Ali se na njih može odgovoriti samo ako se taj proces bazira na podeli odgovornosti i na solidarnosti“, naglasio je grčki premijer Aleksis Cipras
Na samitu UN 19. septembra u Njujorku posvećenom izbeglicama i migrantima premijer Aleksis Cipras je zahtevao „podelu odgovornosti“. Tražio je da se podrži grčki Servis za azil uključivanjem evropskih službenika, da se iz Grčke izmesti u druge evropske zemlje mnogo više izbeglica nego dosad i da se obezbedi povratak onima koji nemaju potrebu za međunarodnom zaštitom. U suprotnom, situacija bi mogla da se otrgne kontroli.
Prošle sedmice su se izbeglice pobunile i spalile nekoliko automobila u centru Mitiline, glavnom gradu Lezbosa, nakon neosnovane glasine da je devet Pakistanaca nađeno mrtvo u kamionu ukrcanom na brodu za Pirej. Nakon toga izbeglice su se pobunile zbog glasina u izbegličkom kampu Moria da će doći do masovne deportacije u Tursku. Oko 300 izbeglica i imigranata je izašlo iz kampa i krenulo u znak protesta prema Mitilini. Zaustavile su ih jake policijske snage i naterale da se vrate u kamp. Incidenti su zabeleženi i 19. septembra sa žestokim sukobima između izbeglica različitih nacionalnosti tokom kojih su spaljeni mnogi šatori i kontejneri. U isto vreme su ekstremni desničari demonstrirali u centru Mitiline protiv izbeglica.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
