Teroristi na platnom spisku Kremlja ili „raspirivanje špijunske manije“ i „eskalacija putinofobije“? Dvojica muškarca sa dvojnim nemačkim i ruskim državljanstvom uhapšena su u Bajrojtu pod sumnjom da špijuniraju za Rusiju i pripremaju terorističke napade
Nemačka šefica diplomatije Analena Berbok pozvala je na razgovor ruskog ambasadora u Berlinu nakon hapšenja dvojice navodnih ruskih špijuna u Bavarskoj, prenosi Dojče vele (DW).
Veoma je opasna stvar sumnja da Kremlj „kod nas vrbuje agente kako bi izvršili napade na nemačkom tlu“, napisala je Berbok na mreži Iks.
Kancelar Olaš Šolc izjavio je da se pred domaće službe bezbednosti postavljaju veliki zahtevi, jer se „nikako ne može prihvatiti da se ovakve špijunske aktivnosti dešavaju u Nemačkoj“.
Maltene kompletna politička scena osudila je navodne ruske špijunske aktivnosti. O tome pak u Moskvi navodno ne znaju ništa.
Portparol Kremlja Dimitrij Peskov je kao „apsurdne“ odbacio optužbe da je Rusiji planirala napade na nemačkoj teritoriji. On je hapšenje dvojice nemačko-ruskih državljana opisao kao „provokaciju“ kojom Berlin hoće da dalje raspiri „špijunsku maniju“.
Optuženi za špijunažu i terorizam
Dvojica osumnjičenih – Diter S. (39) i Aleksandar J. (37) – uhapšeni su u sredu (17. april) u bavarskom gradiću Bajrojtu. Sumnje su teške i mogle bi da se na kraju mere sa deset godina robije.
S. i J. su navodno nedozvoljeno snimali i posmatrali američku vojnu bazu Grafenver nedaleko od Bajrojta i dostavljali podatke ruskom kontaktu „povezanom sa ruskim službama“.
S. se sumnjiči da je planirao napad eksplozivom ili podmetanje požara, kako bi izvršio diverziju na vojnim objektima i infrastrukturi u Nemačkoj. Prema informacijama koje cure do medija, konkretan napad nije bio neposredno pripreman.
S. se još suočava sa sumnjom da je bio član „terorističke organizacije“, jer je od 2014. do 2016. nosio oružje u separatističkoj paravojsci samozvane „Donjecke narodne Republike“.
Obojica su rođena u Rusiji, a imaju državljanstva obe zemlje. Pretraženi su njihovi stanovi i radna mesta, piše DW.
Političar opozicionih demohrišćana Kristof de Fris rekao je za list Handelsblat da bi Diteru S. trebalo oduzeti nemačko državljanstvo ukoliko se potvrdi optužba za članstvo u „terorističkoj organizaciji“.
Ruski Nemci u Nemačkoj
Više stručnjaka za tajne službe reklo je medijima da bi uhapšeni tandem mogao biti tek „vrh ledenog brega“.
„Treba pretpostaviti da Diter S. i njegov saučesnik nisu jedini tim koji ruske obaveštajne službe koriste u ove svrhe u Nemačkoj“, rekao je Erih Šmit-Enbom, stručnjak za tajne službe i nekadašnji vojnik.
Oko dva miliona takozvanih ruskih Nemaca doselilo se poslednjih decenija u Nemačku i dobilo državljanstvo jer imaju nemačke korene.
Šmit-Enbom podseća da je još 1992. jedan oficir KGB-a ocenio da su ruski Nemci zgodan ulaz za špijunske delatnosti, prenosi DW.
„To smo u poslednje vreme videli i po nastupima mnogih fanatičnih proruskih nacionalista na proruskim demonstracijama u Nemačkoj“, rekao je taj stručnjak za bavarski javni servis.
„Nijedna država u Evropi ne radi više za Ukrajinu od Nemačke“, ocenjuje u jednom komentaru Noje cirher cajtung. „To je bez sumnje ispravno. Ali, iz ugla ruskog režima, time Nemačka postaje meta.“
Nije prvi put
Poslednjih godina bilo je više slučajeva navodne ruske špijunaže u Nemačkoj. Mnogi još nemaju sudski epilog, poseća DW.
U Berlinu se sudi bivšem zaposlenom u BND-u, nemačkoj obaveštajnoj službi koja se bavi inostranstvom. On je navodno u jesen 2022. zajedno sa jednim biznismenom prosledio tajne informacije ruskoj službi FSB i za to inkasirao 850.000 evra. Obojica su optuženi za teško delo izdaje zemlje.
U avgustu prošle godine je u Koblencu uhapšen jedan vojnik koji je radio pri Saveznom zavodu za naoružavanje Bundesvera. On je navodno mesecima u ruskoj ambasadi i konzulatu nudio svoje usluge Rusima.
U novembru 2022. je bivši rezervni oficir Bundesvera osuđen na uslovnu kaznu od godinu i devet meseci jer je godinama isporučivao ruskoj službi GRU informacije o rezervistima Bundesvera i kibernetičkim kapacitetima.
Mističan je slučaj o kojem je šturo izveštavano ovog februara. Naime, nemačka Vojna kontraobaveštajna služba tvrdi da poslednjih meseci dronovi nadleću vojne poligone, i veruje da se radi o ruskim pokušajima da snime obuku ukrajinskih vojnika u Nemačkoj. Do sada u vezi sa tim niko nije uhapšen.
Početkom ovog marta je Nemačku potresla afera sa prisluškivanjem razgovora najviših oficira Bundesvera dok su pričali o mogućnostima krstarećih raketa Taurus koje Nemačka još uvek odbija da isporuči Ukrajini.
Razgovor je potom objavljen u ruskim medijima i poslužio je za optužbe Moskve na račun Berlina. U Nemačkoj su svi uvereni da su upravo ruske službe presrele razgovor.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice kazao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra. Predsednik Milanović za to vreme ukazuje na postojanje korupcije u Vladi Hrvatske
Predsednik Rusije Vladimir Putin se na taj potez odlučio nakon što je američki predsednik Džozefa Bajdena dozvolio Ukrajini da pogađa mete unutar Rusije raketama većeg dometa koje isporučuju SAD
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp je u nekoliko navrata tvrdio da će deportovati najmanje 15 miliona, pa čak i čak 20 miliona ljudi koji se ilegalno nalaze u SAD
Za hiljadu dana rata u Ukrajini ubijeno je desetine hiljada civila, među kojima i najmanje 659 dece. Političarima i generalima ne fali ni dlaka s glave
Američki predsednik Džozef Bajden dozvolio je Ukrajini da gađa Rusiju američkim oružjem dugog dometa. Donald Tramp je najavljivao smanjenje pomoći Ukrajini, a sada mu sledi još teži težak zadatak, da spreči globalnu konfrontaciju
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
