Uprkos očiglednom zamoru od do sada najvećeg "talasa" proširenja EU-a, predsednik Evropske komisije Romano Prodi ponovio je prošle nedelje u Atini da su vrata Unije i dalje otvorena; za Balkan, međutim, "na dugi rok"
Sadašnja predsedavajuća Unije Grčka i njena naslednica Italija već su najavile već nameru da tokom ove godine otvore novu perspektivu za region Balkana u okviru osveženog dijaloga sa evropskom „petnaestoricom“. U dubokoj senci mnogo krupnijih međunarodnih pitanja, a pre svega američke pretnje ratom Iraku, osnovne smernice balkanske politike EU-a se ne menjaju. Obnovljeno interesovanje za region „zabrinjavajuće tišine“, gde ratovi jesu zamukli, ali ništa nije rešeno, kako ocenjuje ugledni konzervativni dnevnik „Katimerini“, ima veze i s tim što u njemu prvi put treba da se pokažu opipljiva „čeda“ evropske bezbednosne i odbrambene politike – policijske snage u Bosni, a vojne u Makedoniji.
KONTROVERZE: To već samo po sebi pokazuje kontroverzu „evropske perspektive“ zemalja sa dugoročnim stranim vojnim prisustvom, imajući u vidu osnovni politički zahtev za približavanje EU-U – demokratizacija, institucije i tržište. Ritam približavanja zemalja tzv. Zapadnog Balkana – Albanije i bivše Jugoslavije, osim Slovenije, zavisiće od njih samih, od ritma sprovođenja zahtevanih reformi i smanjivanja velikih socijalnih i privrednih razlika, kao i zatvaranja otvorenih političkih pitanja.
Uprkos povremenim zvaničnim deklaracijama, političko interesovanje za Balkan je u Grčkoj gotovo zamrlo u poslednje dve godine, ali je MIP u okviru spoljnopolitičkog programa predsedavanja EU-om pripremio „Agendu za stabilnost, razvoj i integraciju“ Zapadnog Balkana u institucije EU-a. Okosnica dokumenta na 14 stranica je proces stabilizacije i asocijacije, ali se nigde ne spominju rokovi, o kojima se ni zvaničnici ne izjašnjavaju. Reč je prvenstveno o nastojanju da se zemlje regiona, a pre svega SRJ, animiraju na proevropskom kursu kao najprihvatljivijoj perspektivi, ali to je, prema nezvaničnim izjavama, i najveća glavobolja grčkih diplomata.
Balkan se u dokumentu ocenjuje kao „ključni prioritet“, delom zbog postignutog napretka, a delom zbog „krhkosti“ stanja u regionu, gde zbog toga „EU mora sve više preuzimati vodeću ulogu“ i održati region na visokom mestu na agendi dijaloga EU–SAD. S druge strane, narodima Zapadnog Balkana „mora biti vidljiva i pouzdana evropska perspektiva koja bi eventualno vodila i članstvu u EU“ za šta bi zemlje regiona „trebalo da preuzmu i ispune obaveze utvrđene Procesom stabilizacije i povezivanja“.
ŠEST PRIORITETA: Mir, stabilnost i razvoj demokratije prvi su od šest prioriteta EU-a na Zapadnom Balkanu, u okvirima utvrđenim Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN-a o Kosovu, Dejtonskim sporazumom o BiH, Ohridskim i Beogradskim sporazumom. To uključuje prekid sukoba, zalaganje za nacionalnu i versku trpeljivost, održavanje stranog bezbednosnog prisustva i ubrzavanje povratka izbeglica, kao i punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom za (bivšu) Jugoslaviju.
Drugi prioritet je završetak započetog Procesa stabilizacije i asocijacije EU-a sa Hrvatskom i Makedonijom, koje su jedine potpisale, ali ne i ratifikovale sporazume o tome, i počinjanje tog procesa sa Albanijom, SRJ i BiH, a u tom okviru i „ohrabrivanje reformi“ u svim tim zemljama. Premijer Simitis u dva navrata u poslednjih mesec dana nije isključio mogućnost da Hrvatska, kao „jasno evropska zemlja“, bude prva koja će podneti zahtev za kandidaturu, možda čak pre leta, i možda čak biti i primljena 2007, zajedno sa sadašnjim kandidatima Bugarskom i Rumunijom. Preostali kandidat Turska, koja je pre 40 godina podnela zahtev za prijem, da bi joj status kandidata bio priznat tek pre tri godine u Helsinkiju, sledi svoj kurs koji će biti preciziran 2004.
Treći prioritet je prilagođavanje Procesa stabilizacije i asocijacije promenama posle decembarskog prijema deset zemalja u EU. U tom procesu napredak svake zemlje biće procenjen na osnovu njenih rezultata u prihvatanju i primeni standarda EU-a, stav je Unije koja za to nudi i pomoć odgovarajućih programa.
Četvrti prioritet EU-a u regionu je pokretanje „Procesa evropske integracije Balkana“ tako što bi se uspostavio „nov politički forum“ u dva pravca: povezivanja sa EU-om i razvoja regionalne političke saradnje. Odluka o tome biće donesena na zasebnom sastanku šefova država ili vlada pet zemalja regiona, zatim 25 zemalja EU-a, kao i Bugarske, Rumunije i Turske kao kandidata za prijem u EU. Pod neformalnim nazivom Zagreb II, sastanak će biti održan 21. juna na poluostrvu Halkidiki, dan posle samita EU-a (19-20. jun). Na prvi pogled, jedina razlika u odnosu na konferenciju održanu u Zagrebu 24. novembra 2000. jeste u tome što se ovoga puta ne spominje nikakav novac koji bi pomogao proces, a jedini pomak u tome je što je Hrvatska u međuvremenu potpisala Sporazum.
KRHKI REZULTATI: Peti prioritet su inicijative za rešavanje „specifičnih pitanja“ regiona: organizovanog kriminala, izbeglica, obnavljanja istorijskih i verskih spomenika, prikupljanja oružja. U istom okviru su i jačanje regionalne saradnje u energetici i izgradnji infrastrukture, podrška investicijama, smanjivanje nezaposlenosti, povećavanje trgovine među zemljama regiona. Poslednji, šesti prioritet je razvoj regionalne saradnje, posebno Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi.
Uprkos postignutom napretku u političkoj i privrednoj stabilizaciji na Zapadnom Balkanu, rezultati su „krhki“, a sporazumi kojima su okončani sukobi „nisu uvek primenjeni na zadovoljavajući način“. „Isključivost, nacionalizam i međunacionalna napetost i dalje su prepreke pomirenju i integraciji“, piše u dokumentu u kojem se sukobi u Makedoniji 2001. pominju kao primer „lakog klizanja u krizu“.
Što se tiče SRJ, donošenje Ustavne povelje i uspostavljanje unutrašnjeg tržišta Srbije i Crne Gore uslovi su za početak pripreme povezivanja sa EU-om. Potom bi Evropska komisija pripremila „Studiju izvodljivosti započinjanja pregovora“ za sklapanje Sporazuma o stabilizaciji i povezivanju. Ukoliko ona bude pozitivna, Savet EU-a mogao bi razmotriti naredne korake, odnosno pozvati Evropsku komisiju da podnese nacrt direktiva za pregovore. Uslovi za uključivanje Kosova u Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji tek treba da budu utvrđeni, uz puno poštovanje Rezolucije 1244.
U ovom okviru, šef grčke diplomatije Jorgos Papandreu krenuo je ove nedelje u prvu, trodnevnu turneju u svojstvu predsedavajućeg EU-a po zemljama Zapadnog Balkana sa porukom da Unija nije izgubila ni interes ni interesovanje za region. Problem, međutim, izgleda nije u tome, nego u kakofoniji druge strane: prema mišljenju šefa Uprave za Balkan Aleksandrosa Maljasa, ono što nedostaje zemljama regiona jeste jasan odgovor na pitanje čime raspolažu i šta žele, kao i volja za međusobnu saradnju.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
