Uspon devojke sa dna

„Na nas, milenijance, gledaju kao na neke sirote klince koji nemaju pojma o životu, a mi smo u kasnim dvadesetim, mi smo u tridesetim, i mi ćemo morati da se nosimo sa klimatskim promenama, automatizacijom, sa promenama u ekonomiji… Zaslužujemo da imamo mesto za stolom“; „Verujem da u modernom, moralnom i dobrostojećem društvu nijedna osoba u Americi ne bi smela da bude toliko siromašna da ne može da živi. Važna mi je zdravstvena zaštita kao ljudsko pravo, važno mi je da svako dete, bez obzira na to gde je rođeno, ima pristup koledžu ili srednjoj stručnoj školi, ako odabere taj put. Mislim da nijedna osoba ne treba da bude bez krova nad glavom ako imamo javne strukture i politike kojima je omogućeno da ljudi imaju dom i hranu i da vode dostojanstven život u Sjedinjenim Američkim Državama“; „Ja se ne kandidujem iz levog miljea, ja se kandidujem sa dna. Kandidujem se da snažno zastupam američku radnu klasu. To je moja zvezda vodilja. Oduvek je bila. Zauvek će biti“, neke su od izjava kojima je tokom kampanje za izbore unutar Demokratske partije u 14. distriktu u Njujorku nastupila dvadesetosmogodišnja političarka Aleksandrija Okasio-Kortez. Kortezova je na unutarstranačkim izborima, prvom krugu izbora za predstavnike u Kongresu (zakazani za novembar 2018) pobedila Džozefa Kraulija, predstavnika Njujorčana u Kongresu od 1999. godine. Krauli je za sve ove godine samo jednom bio pred izazovom koji je mogao (ali na kraju nije) da poljulja njegovu pobedu na izborima unutar stranke, i to još 2004. godine. Njegova ovogodišnja protivkandidatkinja u to vreme još uvek nije imala dovoljno godina da glasa.

Kortezova je članica organizacije Demokratskih socijalista Amerike (DSA), najvećeg socijalističkog pokreta u SAD-u. Iz DSA ističu da nisu politička partija, već organizacija političara i aktivista koji kroz komunalno organizovanje žele da utiču na legislative putem direktnih akcija koje bi pobošljale položaj radnog stanovništva. Organizacija je doživela ogroman porast broja članova nakon izbora Donalda Trampa za predsednika (2016) i tako postala najveća socijalistička organizacija u Americi (2018. oko 45.000 članova).

Socijalisti ovakvu popularnosti nisu imali još od slavnih dana Socijalističke partije Judžina Debsa, jedne od predvodnica radničkih štrajkova u SAD-u početkom XX veka. Analitičari objašnjavaju da je pobeda Kortezove na izborima unutar Demokratske stranke kao kada bi Berni Sanders pobedio Hilari Klinton. Neki američki mediji Kortezovu su već označili kao potencijalnu kandidatkinju na nekim budućim predsedničkim izborima. Međutim, ulazak u izbornu trku za predsedničku fotelju Kortezova će, ako ima takve ambicije, morati da sačeka barem do 2024, jer do održavanja sledećih predsedničkih izbora (2020) još uvek neće napuniti 35 godina, što je jedan od dva osnovna uslova za kandidaturu (uz status rezidenta SAD-a od najmanje 14 godina). Poređenja radi, najmlađi predsednik u istoriji SAD-a, Teodor Ruzvelt, imao je 42 godine kada je izabran, a najstariji je Donald Tramp, koji je postao predsednik u sedamdesetoj.

Dodatnu uverljivost pobedi Kortezove doprinosi to što izričito odbija da koristi bilo kakav novac iz korporativnog sektora za svoju kampanju. Uspela je da prikupi oko 300.000 dolara od pojedinačnih donacija (prosečna donacija bila je 18 dolara). U svetlu krize na meksičkoj granici, posebno pada u oči što je kampanju prvo lansirala na španskom jeziku. Krauli je, sa druge strane, imao deset puta više sredstava, a okarakterisan je kao čovek koji nije u dodiru sa svojim glasačima. Prebacuje mu se i to što svoju decu, navodno, školuje u Severnoj Virdžiniji, daleko od zajednica koje zastupa. Krauli je, sa svoje strane, posle poraza obećao punu podršku Kortezovoj: „Podržaću Kortezovu i sve demokrate u novembru. Trampova administracija je pretnja svemu za šta se zalažemo ovde u Kvinsu i Bronksu, i ako ne povratimo Kongres u svoje ruke u novembru, rizikujemo da izgubimo naciju koju volimo.“

foto: twitter.com

ALEKS IZ BLOKA: U biografiji Aleksandrije Okasio-Kortez, objavljenoj na njenom zvaničnom sajtu, navodi se da je rođena u Bronksu, u radničkoj porodici. Njena majka, Portorikanka iz okoline Arecibe, radila je kao čistačica po kućama, a ostali članovi porodice, uključujući Kortezovu, povremeno su joj pomagali u poslu. Otac joj je bio mali preduzetnik iz južnog Bronksa. Diplomirala je ekonomiju i međunarodne odnose na Univerzitetu u Bostonu. Za vreme studija, Kortezova je radila za pokojnog senatora Kenedija, gde se bavila slučajevima imigracije i spajanja porodica. Kada je diplomirala, vratila se u Njujork gde je počela da radi u oblasti obrazovanja i komunalnog organizovanja, i sa srednjoškolcima na unapređivanju liderskih veština u oblasti socijalnog preduzetništva. Takođe se bavila projektima za unapređenje pismenosti među decom i kursevima opismenjavanja za srednjoškolce u Bronksu. Kada joj je 2008. godine preminuo otac, porodica je ostala bez osnovnog izvora prihoda, a Kortezova je počela da odrađuje osamnaestočasovne smene u restoranima kako bi pomogla porodici da ne izgubi krov nad glavom.

Sa politikom se bliže upoznala kao organizatorka kampanje u timu Bernija Sandersa pred poslednje predsedničke izbore. Kortezova je takođe tokom prošle godine sarađivala sa organizacijom Demokratskih socijalista Amerike na lobiranju za Kraulija, kojeg je sada pobedila. U februaru je dala otkaz u restoranu da bi se u potpunosti posvetila predizbornoj kampanji. Kaže da je u međuvremenu živela od lične ušteđevine. U opisu fotografije objavljene na zvaničnom Instagram profilu Kortezove, koja je prikazuje kako radi za šankom, stoji: „Smešna stvar u vezi s počecima je što nikad ne znaš kad si na početku. Kada sam bila na početku, osećala sam se kao u ćorsokaku. Na početku mi je otac umro od raka, radila sam teške poslove kako bismo prevazišli taj gubitak i budućnost moje porodice bila je neizvesna. U čitavu ovu kampanju sam ušla jer Bronks i Kvins zaslužuju vođstvo koje ljude stavlja ispred profita i usuđuje se da sprovede najambicioznije planove za budućnost naše dece. Borim se za medicinsku brigu za sve, jer znam kako je kada te samo jedan loš događaj u životu deli od toga da se sve raspadne. Zalažem se za obrazovanje ‘od kolevke do koledža’ za sve, jer znam da nije ispravno da ti sudbinu određuje broj socijalnog osiguranja koji dobiješ na rođenju. Na kraju, ne dajem ni pet para za korporacije, jer znam da je to jedini način da ovo uradimo. Bez činjenja usluga, bez izvlačenja novca, rada na crno, bez zakidanja prihoda radničkim porodicama i prodavanja naše budućnosti velikim korporacijama. Na to nikada neću pristati. Prosečan građanin Amerike zaslužuje bolje. Zaslužujemo naciju mogućnosti za sve i pravde za sve. To ćemo i dobiti.“

Kortezova kao važno za svoju kampanju ističe iskustvo rada sa porodicama koje su imale poteškoća da na dostojanstven način ostvare pravo na krov nad glavom, medicinsku negu i imigracioni status. U intervjuu koji je posle pobede dala za portal Jezebel.com, Kortezova je naglasila da su njeni prioriteti humanitarna kriza na granici sa Meksikom i medicinska nega za sve. „Jedno je da napišete i donesete političku odluku ili odredbu, potpuno druga stvar je baviti se zdravstvom, stambenim pitanjem i obrazovanjem“, više puta je isticala tokom svoje kampanje: „Oni imaju novac, mi imamo ljude.“

Retorika kampanje Kortezove, kao i njena povezanost sa Bronksom, uz način na koji govori o društvu u kojem je odrasla i svojoj poziciji u njemu, umnogome šaljivo podsećaju na hit Dženifer Lopez „Jenny from the Block“ (2002). Pesma lokalni kontekst Bronksa opisuje ovako: „Children grow and women producing/Men go working, some go stealing/Everyone’s got to make a living“ („Deca rastu, žene proizvode, muškarci idu da rade, neki idu da kradu/ Svi moraju da zarade za život“), a refren glasi: „Don’t be fooled by the rocks that I got/ I’m still, I’m still Jenny from the block/ Used to have a little now I have a lot/No matter where I go I know I came from/From the Bronx!“ („Nemojte da vas zavaraju đinđuve koje imam/Ja sam još uvek Dženi iz bloka/ Imala sam malo, sada imam mnogo/ Gde god da idem, znam odakle dolazim/Iz Bronksa!“).

TOPLO, BRIŽNO I HUMANO: Proteklih meseci imali smo prilike da svedočimo Trampovom oštrom tretmanu prema izbeglicama na meksičkoj granici, da gledamo kako se čak i Melanija Tramp otvoreno ne samo protivi, nego radi u korist ublažavanja humanitarne krize i da se upoznamo sa jezivim snimkom dece razdvojene od roditelja koja neutešno plaču negde između Meksika i SAD-a. Istraživanje koje je nedavno objavio Svetski ekonomski forum pokazuje kako Amerikanci misle da je svaka treća osoba u Americi imigrant, dok je u stvarnosti to svaka deseta. Trampovi neistomišljenici često ističu da, ako je glavni argument na koji se Tramp poziva to da porast imigranata negativno utiče na finansijsku strukturu države blagostanja, možda treba preispitati čitav sistem finansiranja. Osim što kritikuje korporativnu tiraniju i trenutnu raspodelu novca, Kortezova zagovara humanije uslove za imigrante: „Do 1999. godine nikome nije padalo na pamet da kriminalizuje imigraciju, a onda smo promenili propise, što je dovelo do neslaganja kakvo do tada nije viđeno u SAD.“

Tokom svoje kampanje, Kortezovu su mnogo puta upoređivali sa Bernijem Sandersom. Iako se njih dvoje umnogome slažu u svojim stanovištima, na temu imigracije im se mišljenja ipak razilaze. Sanders ne gleda blagonaklono na masovnu imigraciju, a 2007. godine bio je protiv novog nacrta o imigraciji, zastupajući stav da će blaža politika imigracije povećati broj slabo plaćenih privremenih radnika, te da će neko morati njima da se bavi. Ideje Kortezove, umnogome smele i drugačije od bilo čega što je na američkoj političkoj sceni viđeno tokom prethodnih decenija, neki kritičari proglasili su za radikalne, pa čak i ekstremne. U obraćanju neposredno nakon proglašenja pobede, Kortezova je poručila: „Nema ničeg radikalnog u tome da se zauzme jasan moralni stav u 2018. godini.“

Siromaštvo u Njujorku

Njujorški Furman Centar objavio je prošle godine istraživanje o siromaštvu, koje je pokazalo da je povećan broj siromašnih Njujorčana koji gravitiraju ka siromašnim kvartovima kao što su Bronks i Kvins, u kojima je stopa kriminala veća, a obrazovanost manja. U siromaštvu živi 10,3 odsto stanovnika Njujorka, a 40 odsto od tog broja živi u kvartovima koji su ekstremno siromašni, uključujući i više od polovine sve siromašne dece. Ranija istraživanja pokazuju da deca koja odrastu u siromašnim kvartovima imaju manje šanse da će završiti koledž ili zaraditi više novca kasnije u životu. U siromašnim kvartovima stopa kriminala je triput veća nego u drugim delovima Njujorka, a oko polovine učenika završava školu samo sa prelaznim ocenama. Ovakvi kvartovi imaju i oko 20 odsto manju stopu zapošljavanja. Najsiromašniji deo Njujorka je Bronks, u okviru kojeg je 52,6 odsto stanovnika ekstremno ili visoko siromašno. U periodu 2011–2015, 1,7 miliona Njujorčana (U Beogradu prema popisu iz 2015. živi nešto više od 1,3 miliona) živelo je ispod linije siromaštva, sa prihodom od 24.036 dolara godišnje za četvoročlanu porodicu. Najsiromašniji su Njujorčani hispanskog porekla (41,4 odsto), koji čine 29 odsto ukupne populacije u gradu, a siromašno je i 23,6 odsto crnih Njujorčana, koji u ukupnoj populaciji čine 22,1 odsto. Oni ujedno mnogo češće žive u siromašnim delovima grada nego što je to slučaj sa belcima i azijatima.

foto: ap