Upitna pobeda „plamenog jazavca“: Sa kim Plenković može da skrpi većinu?

Hrvatska demokratska zajednica premijera Andreja Plenkovića osvojila je 61 mesto u Saboru koji broji 151 stolicu. Koalicija „Rijeke pravde“ koju su predvodile Socijaldemokrate – kod kojih se kao frontmen ukazao predsednik zemlje Zoran Milanović – ostala je na 42 mandata.

Plenković je na pobedničko slavlje na 17. sprat zagrebačkog hotela Westin ušetao uz pesmu „Eye of the Tiger“, ali je, kako prenose reporteri, atmosfera ipak bila uzdržana.

I to ne jer HDZ ima pet mandata manje nego pre četiri godine – mada se i to beleži – već jer Plenkoviću i ekipi fali podrška još barem petnaest poslanika kako bi skrpili većinu.

Da li će ih Plenković naći ili će se čak krenuti u pokus sa manjinskom vladom na Banskim dvorima, to je pitanje od milion dolara koje od ovog četvrtka zabavlja i hrvatsku štampu.

„Od ujutro krećemo u formiranje nove parlamentarne većine kako bismo formirali treću vladu (zaredom)“, rekao je Plenković uz šampanjac u izbornom štabu.

Na koga računa Plenković?

HDZ verovatno standardno može da računa na barem neke zastupnike manjina, a njih u hrvatski Sabor uvek ulazi osmoro. Do sada je među njima troje bilo iz Samostalne demokratske srpske stranke Milorada Pupovca, koja je opet solidno prošla na izborima.

„Što se nas tiče, mi ćemo se konsultovati sa našim partnerima, drugim manjinskim zastupnicima. I onda ćemo, kad obavimo te razgovore, imati nešto jasniji stav u pogledu našeg pozicioniranja“, rekao je Pupovac mistično.

Ocenjuje se da je, osim HDZ-a, uslovni pobednik izbora i Domovinski pokret koji je prikupio 14 mandata. U pitanju je stranka koja zdesna pokušava da pretekne HDZ – filoustaška, rekli bi neki – koju predvode kontroverzni gradonačelnik Vukovara Ivan Penava i moćni biznismen Mario Radić.

No, Domovinski pokret ima neke svoje uslove – neće, recimo, Srbe u vladajućoj većini. Jedan od zastupnika, popularni antiglobalista i teoretičar zavere Mislav Kolakušić, već je navodno odbacio mogućnost da podrži Plenkovića. Priča se i o raskolu u Pokretu.

Na izborima su dobro prošli populistički Most sa jedanaest mandata, kao i zeleno-leva stranka Možemo, koja inače upravlja Zagrebom, sa deset mesta. Ove dve opcije otpadaju za Plenkovića kao koalicioni partneri.

Glasovi po geografskim izbornim jedinicama su, inače, bili raspoređeni uobičajeno. HDZ je pobedila u osam izbornih jedinica, a leva koalicija u preostale dve – Zagrebu i Istri.

Milanović ćuti

Kako piše Jutarnji list, tri su sada mogućnosti za HDZ – ili da privuče sve manjine i deo Domovinskog pokreta; ili obratno, skoro ceo Domovinski pokret i ponekog poslanika manjina; ili pak da se dogovori sa nekom od tri male liberalne liste koje su ušle u parlament.

Foto: AP Photo/Darko Bandic

U pitanju su istarska IDS i Nezavisna platforma Sjever međimurskog župana Matije Posavca sa po dva mandata i koalicija Fokus-Republika sa jednim. Doduše, oni odbacuju mogućnost da podrže HDZ.

Socijaldemokrate se uglavnom kriju od novinara, Zoran Milanović nije rekao ni reč otkako su birališta zatvorena. Ali, ispotiha se pominje i opcija da ipak levi deo spektra skrpi većinu mada to deluje malo verovatno jer bi valjalo praviti raznorodnu koaliciju.

Neki komentatori misle kako bi Milanović čak mogao naći zajednički jezik i sa Domovinskim pokretom koji se, barem pre izbora, trudio da održi ekvidistancu od dve velike partije.

„Pripadamo samo hrvatskom narodu“, rekao je šef te radikalne desničarske stranke Ivan Penava, ponavljajući nakon izbora da su SDP i HDZ „dva krila iste ptice“.

Žuč i uvrede

Iako će biti još natezanja u političkom Zagrebu, izbori koji su na birališta izvukli rekordan broj birača ipak su bili manje neizvesni nego što se očekivalo kada se predsednik Zoran Milanović „uključio“ u trku.

On je hteo i zvanično da bude kandidat koalicije „Rijeke pravde“ za premijera i da predvodi listu, ali to je zabranio Ustavni sud. Tako se Milanović neformalno stavio na čelo te kolone u pokušaju da svojom popularnošću pomrsi konce Plenkoviću.

„Kampanju smo morali voditi u kontekstu kršenja Ustava od strane Milanovića i onih koji ih podupiru“, rekao je Plenković u sredu uveče.

Milanoviću zamera i raniju odluku da se izbori – prvi put u istoriji – održe sredom umesto nedeljom.

„Pozivam sve stranke koje su dobile poverenje, a ne pokazuju takvu isključivost kao ove koje smo porazili, a koje se nisu makle nego za jedan mandat, mislim na SDP koji je uz svu prolivenu žuč osvojio samo jedan mandat više“, naveo je još Plenković.

U prolivanju žuči se Milanović i Plenković nikada nisu štedeli. „Radi se o tome ‘ko će koga’, a ne mogu nam rastumačiti u čemu je bitna politička razlika. Milanović i Plenković kao predsednik države i predsednik Vlade se sukobljavaju već tri godine, danonoćno. Uključujući eksplozije donedavno nepojmljivih prostakluka“, rekao je nedavno za „Vreme“ zagrebački analitičar Žarko Puhovski.

@markodavidovic48

#fyp #viral #foryoupage

♬ original sound – Marko Davidovic

Tokom godina je Milanović nazivao Plenkovića „narikačom“, „prištapskim udbaškim oficirom“, „plamenim jazavcem“, „zaštitnikom lopova“.

A Plenković je Milanovića častio time da je „karijes Pantovčaka“, „udbaš“, „ljubitelj Srba“, „Jugoslaven“, „putinofil“, „šmrkavac“.

Plenković na Vučićevom putu?

Popularnost Milanovića uplašila je pred izbore i „zapadne partnere“ koji u njemu vide čoveka bližeg Moskvi, koji recimo nema razumevanja za podršku Ukrajini dok je pod ruskim napadima. Milanović je takođe skeptičan prema NATO.

Sa druge strane, Plenković je „uzorni đak“ Evropske unije i NATO i do kraja kooperativan kada je u pitanju zaustavljanje migrantske krize po bilo koju cenu.

Zapravo, Plenković vrlo podseća na ono što je radio Aleksandar Vučić u eri kad je bio „pitomac“ Angele Merkel.

Baš kao i Vučić, i Plenković stalno priča o nezadrživom napretku, terminalima za tečni gas, radnim mestima, ulasku u Šengen… i baš kao i u Srbiji, i HDZ je klijentelistička stranka koja deli predizborne poklone i skuplja „kapilarne“ glasove.

Pesimističniji u Hrvatskoj bi rekli da se Plenkoviću smeši da vlada dugo kao Vučić i kako mu je volja. Optimisti bi pak primetili da u Hrvatskoj neke institucije rade, da Ustavni sud sudi, a mediji u poređenju sa srpskim izgledaju uštirkano gotovo kao Hor bečkih dečaka.