Policija u Njujorku uhapsila je tristotinak propalestinskih demonstranata koji su držali univerzitete pod blokadom. Bivši predsednik Donald Tramp opisao je hapšenja kao „prelepa“, a Džo Bajden ćuti dok se zaoštrava sukob koji bi mogao imati uticaja na ishod predsedničkih izbora u SAD
Tristotinak studenata privedeno je u sredu na univerzitetskim kampusima u Njujorku u jeku studentskih okršaja zbog sukoba na Bliskom istoku.
U Los Anđelesu je bilo posebno napeto kada su proizraelski demonstranti napali propalestinski kampus, pokušavajući da sruše barikade. U napadu je, navodno, korišćeno šta se stiglo – biber-sprej, cigle, vatromet, daske, čak i buzdovani.
Tridesetak univerziteta u zemlji je pod blokadom, jer propalestinski demonstranti u jeku sve većeg stradanja u Gazi traže da njihovi univerziteti prekinu saradnju sa kompanijama koje posluju sa Izraelom.
Obrazovne institucije su uglavnom u rebusu, reagujući različito. Tako je Univerzitet Braun dogovorio sa demonstrantima da uklone protestne kampove, a on će formirati radno telo koje će glasati o eventualnom prekidu saradnje sa kompanijama iz Izraela.
Univerzitet u Arizoni je pak „rasporedio hemijski iritirajuću municiju“ da rastera „nezakonito okupljanje“.
Više od hiljadu demonstranata uhapšeno je tokom poslednje dve nedelje u kampusima u Teksasu, Juti, Virdžiniji, Severnoj Karolinu, Novom Meksiku, Konektikatu, Luizijani, Kaliforniji i Nju Džersiju.
Škakljiva stvar u kampanji
Dok aktuelni predsednik Džozef Bajden ćuti, njegov konkurent na predsedničkim izborima u novembru Donald Tramp je bez dileme odabrao stranu.
Tramp je izjavio da je bilo „prelepo“ gledati kako policija u njegovom rodnom Njujorku hapsi propalestinske demonstrante na Univerzitetu Kolumbija.
Za njega je omladina koja protestuje protiv stradanja u Gazi sastavljena od „besnih ludaka i simpatizera Hamasa“.
Tramp je naravno potkačio i Bajdena, tvrdeći da njegova administracija planira da preplavi američke gradove izbeglicama iz Gaze.
U jeku prvog od nekoliko krivičnih postupaka protiv njega, Tramp je u sredu nastupao u Viskonsinu i Mičigenu, dve „kolebljive države“ u kojima bi pobeda na izborima značila mnogo.
Bajden ćuti
Predsednik Bajden je pak u komplikovanijoj poziciji jer veliki broj birača na koje bi trebalo da računa u novembru ne odobrava izraelsku odmazdu prema Palestincima nakon brutalnih napada Hamasa na Izrael.
Dve poslednje ankete pokazale su priličnu podeljenost društva, ali je jasno da podrška izraelskim vojnim akcijama pada kako raste broj žrtava u Gazi.
U anketi Galupa u martu je 55 odsto ljudi reklo da ne podržava izraelske akcije, a samo 36 odsto ih podržava.
Očekivano, podrška je najmanja među mladima koji naginju Demokratama i muslimanima.
To je verovatno razlog što Bajden ćuti i u iskušenju je da bude prvi američki predsednik koji ne daje nedvosmislenu podršku Izraelu od uspostavljanja jevrejske države 1948. godine.
Poslednji Bajdenov javni komentar pre više od nedelju dana trebalo je da bude izbalansiran. Rekao je da osuđuje „antisemitske proteste“ i „one koji ne razumeju šta se događa s Palestincima“.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
