Univerziteti u SAD kao ratna zona: Bajden ćuti, Tramp likuje

Tristotinak studenata privedeno je u sredu na univerzitetskim kampusima u Njujorku u jeku studentskih okršaja zbog sukoba na Bliskom istoku.

U Los Anđelesu je bilo posebno napeto kada su proizraelski demonstranti napali propalestinski kampus, pokušavajući da sruše barikade. U napadu je, navodno, korišćeno šta se stiglo – biber-sprej, cigle, vatromet, daske, čak i buzdovani.

Tridesetak univerziteta u zemlji je pod blokadom, jer propalestinski demonstranti u jeku sve većeg stradanja u Gazi traže da njihovi univerziteti prekinu saradnju sa kompanijama koje posluju sa Izraelom.

Obrazovne institucije su uglavnom u rebusu, reagujući različito. Tako je Univerzitet Braun dogovorio sa demonstrantima da uklone protestne kampove, a on će formirati radno telo koje će glasati o eventualnom prekidu saradnje sa kompanijama iz Izraela.

Univerzitet u Arizoni je pak „rasporedio hemijski iritirajuću municiju“ da rastera „nezakonito okupljanje“.

Više od hiljadu demonstranata uhapšeno je tokom poslednje dve nedelje u kampusima u Teksasu, Juti, Virdžiniji, Severnoj Karolinu, Novom Meksiku, Konektikatu, Luizijani, Kaliforniji i Nju Džersiju.

Škakljiva stvar u kampanji

Dok aktuelni predsednik Džozef Bajden ćuti, njegov konkurent na predsedničkim izborima u novembru Donald Tramp je bez dileme odabrao stranu.

Tramp je izjavio da je bilo „prelepo“ gledati kako policija u njegovom rodnom Njujorku hapsi propalestinske demonstrante na Univerzitetu Kolumbija.

Za njega je omladina koja protestuje protiv stradanja u Gazi sastavljena od „besnih ludaka i simpatizera Hamasa“.

Foto: Marco Postigo Storel via AP

Tramp je naravno potkačio i Bajdena, tvrdeći da njegova administracija planira da preplavi američke gradove izbeglicama iz Gaze.

U jeku prvog od nekoliko krivičnih postupaka protiv njega, Tramp je u sredu nastupao u Viskonsinu i Mičigenu, dve „kolebljive države“ u kojima bi pobeda na izborima značila mnogo.

Bajden ćuti

Predsednik Bajden je pak u komplikovanijoj poziciji jer veliki broj birača na koje bi trebalo da računa u novembru ne odobrava izraelsku odmazdu prema Palestincima nakon brutalnih napada Hamasa na Izrael.

Dve poslednje ankete pokazale su priličnu podeljenost društva, ali je jasno da podrška izraelskim vojnim akcijama pada kako raste broj žrtava u Gazi.

U anketi Galupa u martu je 55 odsto ljudi reklo da ne podržava izraelske akcije, a samo 36 odsto ih podržava.

Očekivano, podrška je najmanja među mladima koji naginju Demokratama i muslimanima.

To je verovatno razlog što Bajden ćuti i u iskušenju je da bude prvi američki predsednik koji ne daje nedvosmislenu podršku Izraelu od uspostavljanja jevrejske države 1948. godine.

Poslednji Bajdenov javni komentar pre više od nedelju dana trebalo je da bude izbalansiran. Rekao je da osuđuje „antisemitske proteste“ i „one koji ne razumeju šta se događa s Palestincima“.