Umrlica za nuklearni sporazum

Najnovija vest u ovom trenutku (utorak popodne) glasi da je Evropska unija pokrenula mehanizam rešavanja spora sa Iranom, predviđen Sporazumom o nuklearnom naoružanju koji ova zemlja ima sa EU od 2015. godine. Na dan nastanka ovog teksta, mehanizam je pokrenut i formalno, zbog tvrdnji da Iran krši ključne tačke sporazuma. Prema pisanju BBC-a, ovo bi i formalno mogao da bude kraj Sporazuma o nuklearnom naoružanju.

Iran se našao u centru pažnje svetske javnosti nakon što su snage SAD 5. januara ubile komandanta Iranske revolucionarne garde i iranske specijalne jedinice Kuds (Jerusalim) Kasema Solejmanija. U znak odmazde, usledilo je iransko granatiranje američkih baza u Iraku 10. januara.

PAD BOINGA 737

Onda se, svega nekoliko sati kasnije, dogodio incident sa obaranjem ukrajinskog putničkog boinga 737, u kome je poginulo 176 ljudi, uglavnom iranskih i kanadskih državljana. Iranske vlasti u početku su negirale krivicu tvrdeći da je reč o lažima. No, nakon tvrdnji američkih i kanadskih zvaničnika da je, po svoj prilici, iranska protivavionska raketa oborila avion, usledilo je priznanje zvaničnog Teherana.

Ukrajinski avion koji je pao nekoliko minuta po poletanju sa aerodroma u Teheranu oboren je nenamerno, ljudskom greškom, potvrdila je iranska vojska. Iranski predsednik Hasan Rohani rekao je da njegova zemlja duboko žali što je srušila ukrajinski avion, te da se, po njegovim rečima, „dogodila velika tragedija i neoprostiva greška“.

Komandant vazdušnih snaga Čuvara revolucije, general Amir Ali Hađizadeh preuzeo je punu odgovornost za rušenje ukrajinskog aviona. On je rekao da je jedan od vojnika pomešao avion sa krstarećom raketom. „Preuzimam punu odgovornost za ovu katastrofu“, rekao je brigadni general Hađizadeh u izjavi koju je direktno prenosila iranska državna televizija: „Radije bih umro nego izazvao takvu nesreću“, dodao je.

Zvanični Iran otpočeo je i istragu o padu aviona, uz napomenu da bi konačni rezultati mogli da stignu tek za mesec ili dva.

OBOGAĆIVANJE URANIJUMA

U međuvremenu, EU je iskoristila činjenicu da Iran već godinama podiže nivo proizvodnje obogaćenog uranijuma, koji se može koristiti kao gorivo za nuklearne elektrane, ali i kao nuklearno oružje. Zvanični Teheran pravdao je ovaj potez sankcijama koje su im uvele Sjedinjene Američke Države nakon što su 2018. napustile sporazum. Francuska, Nemačka i Velika Britanija nisu prihvatile ovo obrazloženje kao jak argument, piše CNN. Sporazumom je bilo predviđeno da Iran, koji insistira na tvrdnji kako nuklearni program koristi samo u mirnodopske svrhe, ograniči “ osetljive aktivnosti“ i dozvoli povremene inspekcije. To je trebalo da bude ustupak kako bi se ublažile ili ukinule ekonomske sankcije, koje su zemlju prilično „obogaljile“.

Donald Tramp uveo je sankcije kako bi primorao Iran na pregovore o novom sporazumu kojim bi, u suštini, iranski nuklearni program bio obustavljen na neograničeno vreme. Takođe, SAD žele i potpunu obustavu razvoja balističkih raketa, što je Iran odbio. Ostale strane u sporazumu – Francuska, Nemačka, Britanija i Kina – pokušale su da održe postojeći sporazum, ali najnovija odluka o pokretanju spora, bar kada je reč o evropskoj strani, pokazuje da to, verovatno, više nije moguće.

Naravno, jasno je da već postojeće tenzije na relaciji Iran – zapadne sile ne bi eskalirale da se nije dogodilo ubistvo Kasema Solejmanija.

„TRAMPOV DIL“

Premijer Velike Britanije Boris Džonson izjavio je u utorak da bi iranski nuklearni sporazum trebalo da bude zamenjen „Trampovim dilom“. Džonson je rekao kako razume zabrinutost SAD da je sporazum iz 2015. „potonuo“, ali je dodao i da sigurno postoji način da se „Teheran zaustavi u nameri da pravi nuklearno oružje“.

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova oglasilo se na Tviteru objavom da „u svetlu iranskog nepoštovanja nuklearnog sporazuma“ zajedno sa Francuskom i Velikom Britanijom pokreće Mehanizam za rešavanje sporova, koji je sporazumom predviđen. Tri zemlje izdale su i zajedničko saopštenje ministara spoljnih poslova, u kome podsećaju da su sa žaljenjem i zabrinutošću ispratili odluku SAD da u maju 2018. izađe iz sporazuma sa Iranom i da su od tog momenta do utorka 14. januara davale sve od sebe da zajedničkim snagama sačuvaju sporazum.

„U međuvremenu, Iran je nastavio da krši ključne restrikcije postavljene nuklearnim sporazumom“, stoji u zajedničkom saopštenju triju evropskih potpisnica sporazuma: „Potezi Irana nisu u skladu sa zaključcima sporazuma i značajno su pogoršali teške i nepovratne posledice povećane proizvodnje obogaćenog uranijuma.“ Dalje, ministri spoljnih poslova kažu da „nemaju drugog izbora“ osim da konstatuju kako Iran ne poštuje ništa od onoga na šta se obavezao sporazumom, te da na osnovu paragrafa 36 Sporazuma o nuklearnom oružju pokreću mehanizam rešavanja spora: „Činimo ovo u dobroj veri u sveobuhvatni cilj da se sporazum očuva i u iskrenoj nadi da ćemo naći način da razrešimo naizgled nepremostivu prepreku kroz konstruktivan diplomatski dijalog, čuvajući sporazum i ne izlazeći iz njegovog okvira. Čineći ovo, naše tri zemlje se udružuju da bi izvršile maksimalan pritisak na Iran. Nadamo se da ćemo time naterati Iran da se u potpunosti povinuje obavezama koje je preuzeo potpisivanjem sporazuma.“

Već na prvi pogled jasno je da se saopštenje ministara spoljnih poslova triju zemalja, uključujući Veliku Britaniju, drastično razlikuje od želje britanskog premijera da se sprovede „Trampov dil“. Uzgred, šta je tačno „Trampov dil“ ni sam Tramp još nije precizno definisao. Sve što je za sada poznato jeste da Tramp zahteva da Međunarodna agencija za atomsku energiju ima neograničen pristup svim iranskim postrojenjima za proizvodnju obogaćenog uranijuma, kao i da njegov „dil“ mora da uključi obustavu celokupnog iranskog raketnog programa i iranske podrške određenim snagama u Iraku, Siriji, Jemenu i Libanu.

Britanska ministarka spoljnih poslova u senci Emili Tornberi primetila je kako premijer i ministar spoljnih poslova nisu u saglasju. On je upitala da li je zvanična politika vlade Velike Britanije da postojeći nuklearni sporazum sa Iranom zameni Trampovim predlogom i, ako nije, zašto je premijer Džonson rekao da jeste. Odgovarajući na ovu tvrdnju, britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab insistira i dalje na tome da Džonson podržava postojeći nuklearni sporazum: „Naravno da možete očuvati postojeći sporazum, a istovremeno imati i ambiciju da pomognete SAD i Teheranu da uspostave harmonične odnose“, rekao je Rab ne osvrćući se posebno na incident od 12. januara kada je britanski ambasador u Iranu nakratko priveden tokom antivladinih protesta.

BBC-jev ekspert za diplomatiju Džonatan Markus napisao je da je nuklearni sporazum u nekoj vrsti limba, budući da su ga napustila dva najvažnija potpisnika – SAD i Iran. Kada je reč o potezu evropskih potpisnika, Markus je odluku o pokretanju mehanizma opisao kao „prvi formalni korak u pisanju umrlice za nuklearni sporazum“.

On nije jedini koji predviđa konačan kraj ovog sporazuma. Štaviše, iako ovaj tekst nastaje nepun sat posle pokretanja mehanizma, sve prve reakcije idu u prilog tome da je ovo njegova definitivna propast. Šta su posledice, nije moguće predvideti. Dobar deo njih biće poznat već u četvrtak kad se ovaj broj „Vremena“ nađe na kioscima, ali sasvim je izvesno da se neće dogoditi ništa dobro.