Nakon 11. septembra, prvi put od završetka hladnog rata, u svetu je porastao interes za vojnu i odbrambenu industriju. Međutim, za odbranu od novih pretnji neophodno je da se industrija iz temelja promeni. Vojna industrija nije kao druge privredne grane. Stvorena da uništava i ubija, doduše, više pretnje i očuvanja mira i bezbednosti radi, izuzetno je nepopularna, izuzev kod onih kojima omogućava posao i zaradu. To zaposlene u ovoj grani nije nimalo brinulo jer se o vojnoj industriji starala vlada. Međutim, napadi od 11. septembra iz korena su izmenili ugled vojne industrije među građanima, ne samo američkim.
Kancelarija Bajrona Kalana, stručnjaka za vojnu industriju pri investicionoj banci „Meril Linč“, nalazi se tik uz mesto gde se nekada nalazio Svetski trgovinski centar na Menhetnu. „Kada je drugi avion udario, svi smo počeli da izlazimo iz zgrade“, seća se Kalan. „U trenutku kada se urušavala druga kula, iznad glava smo ugledali F-15. Svi su zapljeskali od sreće. U tome je razlika: danas je odbrana svima na pameti, zbog čega je vojni budžet praktično neograničen.“
SKOK CENA: Za svetske berzanske mešetare 11. septembar bio je znak da se kupuje. Deonice preduzeća angažovanih u „namenskoj“ proizvodnji naglo su skočile, prvi put za više od decenije nakon pada Berlinskog zida. Vans Kofman, šef kompanije „Lokhid Martin“, najveće ovakve vrste u svetu, smatra da će budžet SAD namenjen odbrani na godišnjem nivou skočiti za najmanje deset odsto. On veruje da će se vojni sistemi izmeniti, da će naglasak više biti na preciznosti i pokretljivosti naoružanja da bi borba protiv onih koje je teže uloviti bila uspešnija.
Transformacija je postala lajtmotiv na vojnom planu; svi očekuju prebacivanje s teških sistema na lakše i pokretljivije jedinice, upotrebu najsavremenijih tehnoloških dostignuća, naročito informatičkih, za lakše vođenje kompjuterizovanog rata. Ova zamisao je poznata pod skraćenicom RMA (revolucija u vojnim poslovima). Endru Krepinevič iz Centra za strateške i budžetske procene instituta sa sedištem u Vašingtonu koji snažno zagovara RMA, smatra da je 11. septembar prvi pokazatelj transformacije. Za Džima Tomsona, koji se nalazi na čelu korporacije RAND, najuglednije institucije za pitanja odbrane, napadi su samo dali podstrek RMA-u. Džeri Denijels, šef odeljenja za odbranu Boinga, očekuje da će se naći bolja rešenja za odbranu američkog tla i da će napadi izazvati veće interesovanje privrede za izum bespilotnih letelica (UAV), kao uviđanje da dobiti rat danas podjednako zavisi od posedovanja podataka, kao i od prevlasti u vazduhu.
Predsednik Džordž Buš obećao je da će povisiti godišnji budžet odbrani za više od 400 milijardi dolara u roku od narednih pet godina, a stručnjaci veruju da će od ove sume za nabavke odlaziti najmanje 100 milijardi dolara. Prošle godine iznos je bio 50 milijardi, a najviši je bio u Reganovo vreme, kada je izdvajano 150 milijardi dolara.
Ne misle svi da će veći budžet nužno značiti i više oružja. Džej Korman iz DFI-a, vašingtonskog instituta koji se bavi vojnim pitanjima, smatra da će dobar deo sredstava otići na razne popravke i plate, a ne toliko za brodove, avione i rakete. Pa čak ni u Americi vojna industrija nije svima najomiljenija. Svejedno, većina analitičara smatra da su teroristički napadi na duži rok ojačali ulaganja u vojnu industriju.
SAMO PET KOMPANIJA: Međutim, vojna industrija je i znatno pre fatalnog septembra pretrpela velike promene. Razlozi su mahom bili sledeći: raspad Sovjetskog Saveza, pobeda u zalivskom ratu i tehnološke mogućnosti koje su stvorene početkom devedesetih – umesto čizme i puške, u ratu su sve više korišćeni sateliti i rakete. Američke operacije u Avganistanu više liče na kompjuterske igrice nego na rovovski rat (Prvi svetski rat) ili blickrig (Drugi svetski rat). No, smatra se da je ovo tek naznaka budućih ratova jer je RMA zamišljena kao umrežena revolucija; sve, od satelita na nebu, preko letelica, do pešadinaca s laptopom, biće povezano u veliku informatičku mrežu preko koje će podaci biti dostupni u sekundi.
Da bi se pripremila za ovaj „vrli novi svet“ vojna industrija u SAD već je počela ubrzano da se konsoliduje i oslanja na samo pet glavnih kompanija. Ima i drugih promena. Na primer, u poslednjih nekoliko godina je „Nortrop Gruman“, glavna kompanija za proizvodnju bombardera, vojnih aviona i usavršene prateće elektronske opreme izrastao u najveću mornaričku firmu na svetu nabavivši dva mornarička brodogradilišta Liton i Njuport njuz. Predsednik upravnog odbora „Nortropa“ Kent Kresa smatra da ratni brodovi nisu samo nosači aviona: za njega su oni čvorovi u elektronskim ratovima koji će se voditi daleko od tradicionalnih nosača jer će postati pokretne baze. Pre samo nekoliko godina brodovi su se smatrali zastarelim, ali ih danas vizionari poput Krese smatraju nezaobilaznim delom RMA-e. Međutim, Kresa predviđa i druge čvorove koji će se nalaziti na hiljade kilometara iznad zemlje jer se i svemir sve više militarizuje. On je 1. jula ove godine kupio TRW electronics, kompaniju za izradu delova za svemirske brodove i automobile, i želi da je preusmeri na proizvodnju delova za satelite.
Pre pola veka veliko ulaganje u vojnu industriju bilo je posledica hladnog rata i tada je u ovoj industriji bilo najviše izuma – od poluprovodnika do nuklearne energije, što je dalo podstreka privredi uopšte. Danas su se stvari preokrenule jer se vojna industrija sve više okreće komercijalnoj, naročito onoj specijalizovanoj u elektronici i sofverima, da bi oružje bilo što savremenije. Međutim, barijere između vojne i civilne industrije su i dalje veoma visoke. Velika očekivanja da će se nakon raspada Sovjetskog Saveza vojna industrija preobraziti u normalnu industriju su splasnula. Umesto toga, nastao je biznis vredan 200 milijardi dolara godišnje u kome glavnu reč vodi Amerika, dok Evropa kaska. Ostatak sveta čini zbirka zastarele vojne industrije koja je najčešće bila vezana za SAD. Nakon 11. septembra Sjedinjene Države sve manje žele da se oslanjaju na strane kompanije u strahu da bi podaci tako lakše dospeli u nepoželjne ruke.
I u proteklih pola veka Amerika je mnogo više trošila na odbranu nego Evropa, a to je ostalo isto i nakon kraja hladnog rata. U proseku su Amerikanci na odbranu trošili 50–100 odsto više od Evropljana iako Amerika ima niže poreske stope. Da bi našla novac, često je zavrtala slavinu u drugim oblastima, naročito u socijalnim programima. A danas se u SAD niko neće buniti ako se za odbranu bude trošilo još više novca. Nasuprot tome, vladama EU uvek je najlakše da zakinu vojni budžet kad im sredstva trebaju za druge svrhe. Ovo se naročito odnosi na Nemačku. „Nemci misle da je neprijatelj zauvek nestao sa Sovjetskim Savezom“, kaže jedan britanski diplomata u Vašingtonu. Osim u Britaniji i Francuskoj, vojni budžeti će u ostalim zemljama biti prilično tanki.
