Parlament Ukrajine glasao je za zabranu Ukrajinske pravoslavne crkve koja priznaje moskovskog patrijarha. Optužuje je za širenje ruske propagande i saučesništvo u invaziji Kremlja. Istorijski raskid veza sa ovom crkvom ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski vidi kao korak ka duhovnoj nezavisnosti
Parlament Ukrajine je usvojio Zakon o zaštiti ustavnog poretka u oblasti delatnosti verskih organizacija, kojim se na teritoriji Ukrajine zabranjuje delatnost verskih organizacija povezanih sa Ruskom Federacijom.
U zakonu se navodi da nijednoj verskoj organizaciji koja deluje na ukrajinskoj teritoriji nije dozvoljeno da ima upravni centar u Rusiji, uključujući Rusku pravoslavnu crkvu, prenosi Ukrinform.
Zvanično, zakon služi zaštiti nacionalne bezbednosti i verskih sloboda. On sadrži odredbe o zabrani verskih organizacija koje su povezane sa Rusijom.
Prema tom zakonu, Ukrajinska pravoslavna crkva koja priznaje moskovskog patrijarha se ne može zabraniti u celini, već na zahtev organa nadležnog za verske zajednice, sudovi moraju da ispitaju svaku od skoro 10.000 parohija i drugih struktura UPC pojedinačno i odluče o zabrani za svaku posebno.
Zakon treba da potpiše predsednik državeVolodimir Zelenski i stupiće na snagu 30 dana nakon objavljivanja, rekao je poslanik Jaroslav Železnjak. Pojedinačne parohije tada imaju devet meseci da se odvoje od Moskve.
Ubrzo nakon ruskog napada na Ukrajinu, u maju 2022. Ukrajinska pravoslavna crkva se odvojila od Moskovske patrijaršije, ali ipak i dalje priznaje Moskovskog patrijarha
Crkva kao sredstvo širenja propagande
Većina Ukrajinaca su pravoslavni hrišćani, ali vera je podeljena na jednu granu koja je tradicionalno vezana za Rusku pravoslavnu crkvu – Ukrajinsku pravoslavnu crkvu (UPC) i nezavisnu pravoslavnu crkvu Ukrajine, koju svetska pravoslavna hijerarhija priznaje od 2019. godine.
Ukrajinski lideri optužili su UPC povezan sa Rusijom da podstiče rat protiv Ukrajine širenjem proruske „propagande“ i da pruža utočište špijunima.
“S obzirom na to da je Ruska pravoslavna crkva ideološki nastavak režima agresorske države, saučesnik u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti počinjenih u ime Ruske Federacije i ideologije ruskog sveta, aktivnost Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini je zabranjena“, piše u tekstu zakona.
Šta stoji u Zakonu
Zakon propisuje da nisu dozvoljeni odnosi, veze, komunikacije verskih organizacija, uključujući verske zajednice, i drugih pravnih lica sa stranim verskim organizacijama, čija je delatnost zabranjena u Ukrajini, piše „Gardijan“.
Zakonom se predviđa stvaranje komisije koja će ispitivati potencijalne veze verskih organizacija sa Moskvom, a koje će nakon utvrđivanja činjenica imati 60 dana da ih prekinu, pre nego što slučaj završi na sudu.
Skupština je usvojila je nacrt ovog zakona u prvom čitanju u oktobru prošle godine, a danas je za ovu inicijativu glasalo 265 poslanika.
Korak ka nezavisnosti ili udar na crkvu?
Državni zvaničnici su usvajanje ovog Zakona pozdravili kao dobru odluku. Predsednik Volodimir Zelenski smatra da je glasanje korak ka jačanju „duhovne nezavisnosti“ Ukrajine.
Poslanica Irina Heraščenko rekla je da je to pitanje nacionalne bezbednosti. „Ovo je istorijski glas. Parlament je odobrio zakon koji zabranjuje ogranak zemlje agresora u Ukrajini „, napisala je ona na Telegramu.
UPC je istorijski bila deo Ruske pravoslavne crkve, ali je počela da se distancira od zvaničnika u Moskvi nakon invazije u februaru 2022. godine.
Ukrajinski zvaničnici osporavaju tu tvrdnju i pokrenuli su desetine krivičnih postupaka, uključujući optužbe za izdaju, protiv desetine svojih sveštenika..
Mitropolit UPC-a Klimentii ponovio je da crkva nema veze sa „stranim centrima“ i kritikovao zakon, koji smatra udarom na crkvenu imovinu.
„Ukrajinska pravoslavna crkva će nastaviti da živi kao prava crkva, priznata od strane velike većine ukrajinskih vernika i crkava u svetu“, rekao je on za Hromadske TV.
Priznanje Pravoslavne crkve Ukrajine
Rusija i veliki deo Ukrajine vekovima su činili jedinstven crkveni prostor, koji je pripadao Moskovskoj patrijaršiji. Međutim, od sticanja državne nezavisnosti, Ukrajina je nastojala da postigne i crkvenu nezavisnost, piše Dojče Vele.
Tako pored Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) od 2018. postoji Pravoslavna crkva Ukrajine (PCU) – koju podržava vlada. Carigradski patrijarh Vartolomej, počasni poglavar svetskog pravoslavlja, priznao je početkom 2019. ovoj novoj crkvi autokefalnost, odnosno nezavisnost. Međutim, to je do sada priznao samo deo pravoslavnih crkava i direktno je dovelo do raskida između Carigradske vaseljenske i Moskovske patrijaršije.
U to vreme Vartolomej je želeo ponovno ujedinjenje ukrajinskog pravoslavlja. Posmatrači veruju da je moguće da Kijev sada insistira na ujedinjenju UPC sa PCU.
Oštre reakcije iz Rusije
Patrijarh Ruske pravoslavne crkve Kiril oglasio se povodom zabrane tokom posete manastiru Solovki u severnoj Rusiji i izjavio da je ovo „teško vreme, u kojem su se mnogi okrenuli protiv nas, ne zato što smo loši, već samo zato što smo drugačiji“.
Portparol Ruske pravoslavne crkve, Vladimir Legojda, na Telegramu je zabranu UPC nazvao „ilegalnim činom“ i „grubim kršenjem osnovnih principa slobode veroispovesti i ljudskih prava“. On je upozorio da bi sprovođenje ovog zakona moglo „dovesti do masovnog nasilja protiv miliona vernika“.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je saopštenje svog specijalnog predstavnika za poštovanje slobode veroispovesti i uverenja, Genadija Askaldoviča. On je usvajanje zakona nazvao „ozbiljnim udarom celom pravoslavlju“ i pretnjom crkvenom jedinstvu. „Prvi put smo svedoci događaja u kojem je cela verska konfesija zabranjena na teritoriji jedne evropske države“, rekao je Askaldovič.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, oštro je kritikovala zabranu: „Cilj je uništiti duboko kanonsku, pravu pravoslavnu veru.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
