U subotu pre podne je u udarnim vestima svih svetskih medija netačno objavljeno da je voda oko turbina nuklearne elektrane Fukušima oko 10 miliona puta radioaktivnija od dozvoljene vrednosti. Srećom, nekoliko sati kasnije to je demantovano
Tokom poslednje nedelje, nakon prethodne borbe sa toplotom, vatrom i vetrom, u nuklearnoj elektrani Fukušima 1 vodili su bitku i sa radioaktivnom vodom. Radnici i operateri pokušavali su da spreče da se ta voda domogne okeana. Ozračena voda do utorka uveče nije se izlila u more, ali je zabrinutost prilična.
Radnici koji rade sa ovom vodom nalaze se u situaciji od kakve bi uzdrhtao i Redrik Šuhart, stalker koji u kultnom romanu braće Strugacki uprkos zabranama i opasnostima „lovi“ u Zoni, koja je inače inspirisala Andreja Tarkovskog da napravi film Stalker.
Oko Fukušime se trenutno zaista proteže zabranjena zona. Stanje u njoj je, po oceni vlasti, već danima „nepredvidljivo“ i s obzirom na to kako se stvari razvijaju, najverovatnije će tako ostati i narednih dana. Što se same zone tiče, čak i kad se reaktori stabilizuju, ostaće na snazi vanredno stanje.
Radnici se sa ovim, poslednjim u nizu problema bore džakovima sa peskom i uopšte na sve načine na koje se voda zaustavlja. Na prvi pogled, jedino što ovu vodu razlikuje od drugih jeste to što je izrazito radioaktivna.
Doze povišene radioaktivnosti u vodi izmerene su u neposrednoj blizini oštećenog reaktora 2, gde su u tunelima za vodu zabeležene ekvivalentne doze od 1000 milisiverta na sat. Uz do sada registrovani cezijum i jod, u ovoj vodi je uočeno i prisustvo plutonijuma, što je vrlo neugodan podatak.
Ako se izuzme plutonijum, slične doze su merene i na reaktoru 1 i reaktoru 3, ali u vodi koja se nalazi unutar postrojenja. Ove vrednosti su, prema saopštenju kompanije operatera Tokyo Electric Power Company, potvrđene u više merenja.
PANIKA: Tokom vikenda je, naime, došlo do nezgodne okolnosti da su zvaničnici kompanije, žureći da se obrate javnosti, izneli neproverene podatke i pogrešno informisali javnost o nivou radioaktivnosti u Fukušimi.
Zbog toga je u subotu pre podne u udarnim vestima svih svetskih medija netačno objavljeno da je voda oko turbina hiljadu puta radioaktivnija od vrednosti koja je kasnije potvrđena, što je oko 10 miliona puta veća radioaktivnost od dozvoljene. Vest je izazvala još jedan šok u priči o posledicama zemljotresa u Japanu, ali je, srećom, nekoliko sati kasnije demantovana kao netačna.
Kako su objasnili u kompaniji, do greške je došlo zbog sticaja okolnosti. Nakon prvog merenja u kome je dobijena tako visoka vrednost, odmah je sa reaktora evakuisano osoblje, tako da ponovljena, kontrolna merenja nisu urađena.
Nešto kasnije će se ispostaviti da izmerena vrednost nije tako visoka i da su građani uzaludno uplašeni (mada u Japanu nije bilo nikakve panike). U potonjem dnevnom izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) pokazalo se da vrednosti radijacije nisu porasle, ako se izuzme neobjašnjivo curenje sa reaktora 2.
No, stanje ni u kom slučaju nije dobro. Radioaktivnost od 1000 milisiverta na sat čak za deset puta prevazilazi vrednost od 100 milisiverta koja se smatra granicom na kojoj počinje trovanje radijacijom. To svakako otežava nimalo jednostavnu situaciju u Fukušimi. U međuvremenu, reaktori i dalje nisu dovedeni u bezbedno stanje.
Jezgra su oštećena na reaktorima 1, 2 i 3, a s obzirom na plutonijum sumnja se da je reaktor 2 zaista otvoren i da radijacija curi iz njega, dok je takva mogućnost i dalje otvorena za reaktor 3. Ostala tri reaktora su pod kontrolom.
U međuvremenu, zbog posledica zemljotresa i cunamija još uvek se 190.000 Japanaca nalazi u kolektivnim smeštajima, ali svetska javnost kao da gubi strpljenje. Nažalost, primetno je da sve više medijskih izveštaja kritikuje Japan, a uprkos tome što IAEA ne daje ništa drugačije izveštaje, sumnja u transparentnost zvaničnih informacija postala je opšte mesto. Tome posebno pogoduje greška u merenju od subote.
Solidarnost kao da je iščezla kad je strepnje i nevolje postalo previše. Da li je sada na pomolu japanofobija? Koliko ćemo čekati do stanja kad će se Japanci samo zato što su to što jesu podvrgavati testu na radijaciju?
Stanovnici Harmonta iz romana braće Strugacki zatvoreni su, na kraju, u geto. Kako to već biva.
U sredu 23. marta, sa granice Slovenije i Hrvatske stigla je vest o nenormalnom događaju u Nuklearnoj elektrani Krško (NEK). Kako je saopštila kompanija, došlo je do kvara na električnoj mreži zbog koga je reaktor iznenada izgubio spoljno električno napajanje. Uključili su se dizel agregati koji obezbeđuju rezervno napajanje, a posada prvog jugoslovenskog reaktora, koji je danas u deljenom vlasništvu Hrvatske i Slovenačke elektroprivrede, proglasila je „ugroženost nultog stupnja – nenormalni događaj“. Nuklearni reaktor je odmah preventivno ugašen, a mediji širom Zapadnog Balkana su odmah preneli zabrinjavajuću vest. I taman nakon što se uzbuna smirila, dan kasnije, došlo je do novog zastoja. Međutim, po svemu sudeći, tu je bila reč samo o merama opreza. Kako saopštava NE Krško, „utvrđeno je nekoliko odstupanja na sustavima“, što odlaže pokretanje elektrane za sledeću nedelju. „Za otklanjanje utvrđenih odstupanja potrebno je dodatno vrijeme“, rečeno je u saopštenju NEK-a. Prema dosadašnjim podacima, incident nije izazvao curenje radijacije u okruženje.
U parlamentu Bugarske je izbila tuča zbog odluke da se zemlja pridruži evrozoni. Deo poslanika pozvao je pristalice očuvanja nacionalne valute leva da blokiraju narodnu skupštinu
U čemu se sastoji delotvoran otpor totalitarizmima i falsifikovanju sećanja? Srđa Popović je ukazivao na srpski primer. Otpor falsifikovanju prošlosti sastoji se u stvaranju simbola koji nas ponovo povezuju i koji deluju kao pesak koji smo bacili u zupčanik falsifikatorske mašinerije. Otpor je u podsećanju na to kakva je stvarnost i u ponovnom uspostavljanju zajedničkih tačaka
Od presude protiv Marin Le Pen i njenog Nacionalnog okupljanja, na koju su gotovo svi već pomalo zaboravili, Francusku potresaju sve mračnije afere prošarane mimovima Makronovih (u najmanju ruku) bizarnih dogodovština, a sve na fonu dubokog političkog tavorenja i laganog posrtanja pod teretom krize budžeta i javnog duga. Čak ni nedavna pobeda PSŽ u Ligi šampiona nije mogla da prođe bez “očekivano” tragičnih incidenata, što je samo još jedan od pokazatelja daleko šire društvene krize u koju je Francuska zapala
Nemački istraživači mira i konflikata upozoravaju Evropu i Nemačku da se pripreme za budućnost bez NATO-a, čemu bi mogao da kumuje Donald Tramp
Zemljotres magnitude između 5,8 i 6,2 stepena Rihtera pogodio je u utorak ujutru Marmaris u Turskoj grčko ostrvo Rodos. Jedna devojčica izgubila je život, na desetine ljudi je povređeno
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Malim političkim remek-delima studenti su prizemili Aleksandra Vučića. Šta su oni shvatili, a mi stariji nismo razumeli svih ovih godina
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
