U subotu pre podne je u udarnim vestima svih svetskih medija netačno objavljeno da je voda oko turbina nuklearne elektrane Fukušima oko 10 miliona puta radioaktivnija od dozvoljene vrednosti. Srećom, nekoliko sati kasnije to je demantovano
Tokom poslednje nedelje, nakon prethodne borbe sa toplotom, vatrom i vetrom, u nuklearnoj elektrani Fukušima 1 vodili su bitku i sa radioaktivnom vodom. Radnici i operateri pokušavali su da spreče da se ta voda domogne okeana. Ozračena voda do utorka uveče nije se izlila u more, ali je zabrinutost prilična.
Radnici koji rade sa ovom vodom nalaze se u situaciji od kakve bi uzdrhtao i Redrik Šuhart, stalker koji u kultnom romanu braće Strugacki uprkos zabranama i opasnostima „lovi“ u Zoni, koja je inače inspirisala Andreja Tarkovskog da napravi film Stalker.
Oko Fukušime se trenutno zaista proteže zabranjena zona. Stanje u njoj je, po oceni vlasti, već danima „nepredvidljivo“ i s obzirom na to kako se stvari razvijaju, najverovatnije će tako ostati i narednih dana. Što se same zone tiče, čak i kad se reaktori stabilizuju, ostaće na snazi vanredno stanje.
Radnici se sa ovim, poslednjim u nizu problema bore džakovima sa peskom i uopšte na sve načine na koje se voda zaustavlja. Na prvi pogled, jedino što ovu vodu razlikuje od drugih jeste to što je izrazito radioaktivna.
Doze povišene radioaktivnosti u vodi izmerene su u neposrednoj blizini oštećenog reaktora 2, gde su u tunelima za vodu zabeležene ekvivalentne doze od 1000 milisiverta na sat. Uz do sada registrovani cezijum i jod, u ovoj vodi je uočeno i prisustvo plutonijuma, što je vrlo neugodan podatak.
Ako se izuzme plutonijum, slične doze su merene i na reaktoru 1 i reaktoru 3, ali u vodi koja se nalazi unutar postrojenja. Ove vrednosti su, prema saopštenju kompanije operatera Tokyo Electric Power Company, potvrđene u više merenja.
PANIKA: Tokom vikenda je, naime, došlo do nezgodne okolnosti da su zvaničnici kompanije, žureći da se obrate javnosti, izneli neproverene podatke i pogrešno informisali javnost o nivou radioaktivnosti u Fukušimi.
Zbog toga je u subotu pre podne u udarnim vestima svih svetskih medija netačno objavljeno da je voda oko turbina hiljadu puta radioaktivnija od vrednosti koja je kasnije potvrđena, što je oko 10 miliona puta veća radioaktivnost od dozvoljene. Vest je izazvala još jedan šok u priči o posledicama zemljotresa u Japanu, ali je, srećom, nekoliko sati kasnije demantovana kao netačna.
Kako su objasnili u kompaniji, do greške je došlo zbog sticaja okolnosti. Nakon prvog merenja u kome je dobijena tako visoka vrednost, odmah je sa reaktora evakuisano osoblje, tako da ponovljena, kontrolna merenja nisu urađena.
Nešto kasnije će se ispostaviti da izmerena vrednost nije tako visoka i da su građani uzaludno uplašeni (mada u Japanu nije bilo nikakve panike). U potonjem dnevnom izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) pokazalo se da vrednosti radijacije nisu porasle, ako se izuzme neobjašnjivo curenje sa reaktora 2.
No, stanje ni u kom slučaju nije dobro. Radioaktivnost od 1000 milisiverta na sat čak za deset puta prevazilazi vrednost od 100 milisiverta koja se smatra granicom na kojoj počinje trovanje radijacijom. To svakako otežava nimalo jednostavnu situaciju u Fukušimi. U međuvremenu, reaktori i dalje nisu dovedeni u bezbedno stanje.
Jezgra su oštećena na reaktorima 1, 2 i 3, a s obzirom na plutonijum sumnja se da je reaktor 2 zaista otvoren i da radijacija curi iz njega, dok je takva mogućnost i dalje otvorena za reaktor 3. Ostala tri reaktora su pod kontrolom.
U međuvremenu, zbog posledica zemljotresa i cunamija još uvek se 190.000 Japanaca nalazi u kolektivnim smeštajima, ali svetska javnost kao da gubi strpljenje. Nažalost, primetno je da sve više medijskih izveštaja kritikuje Japan, a uprkos tome što IAEA ne daje ništa drugačije izveštaje, sumnja u transparentnost zvaničnih informacija postala je opšte mesto. Tome posebno pogoduje greška u merenju od subote.
Solidarnost kao da je iščezla kad je strepnje i nevolje postalo previše. Da li je sada na pomolu japanofobija? Koliko ćemo čekati do stanja kad će se Japanci samo zato što su to što jesu podvrgavati testu na radijaciju?
Stanovnici Harmonta iz romana braće Strugacki zatvoreni su, na kraju, u geto. Kako to već biva.
U sredu 23. marta, sa granice Slovenije i Hrvatske stigla je vest o nenormalnom događaju u Nuklearnoj elektrani Krško (NEK). Kako je saopštila kompanija, došlo je do kvara na električnoj mreži zbog koga je reaktor iznenada izgubio spoljno električno napajanje. Uključili su se dizel agregati koji obezbeđuju rezervno napajanje, a posada prvog jugoslovenskog reaktora, koji je danas u deljenom vlasništvu Hrvatske i Slovenačke elektroprivrede, proglasila je „ugroženost nultog stupnja – nenormalni događaj“. Nuklearni reaktor je odmah preventivno ugašen, a mediji širom Zapadnog Balkana su odmah preneli zabrinjavajuću vest. I taman nakon što se uzbuna smirila, dan kasnije, došlo je do novog zastoja. Međutim, po svemu sudeći, tu je bila reč samo o merama opreza. Kako saopštava NE Krško, „utvrđeno je nekoliko odstupanja na sustavima“, što odlaže pokretanje elektrane za sledeću nedelju. „Za otklanjanje utvrđenih odstupanja potrebno je dodatno vrijeme“, rečeno je u saopštenju NEK-a. Prema dosadašnjim podacima, incident nije izazvao curenje radijacije u okruženje.
Na samitu u Briselu, lideri EU su jasno stavili do znanja da neće slati vojne snage SAD i Izraelu u sukobima na Bliskom istoku, ističući energetske i humanitarne posledice rata
Semjuel Klinton Hajnot bio je pre dve decenije glavni strateg američkog ratnog vazduhoplovtsva. On objašnjava zašto je Ormuski moreuz slaba tačka napada na Iran, zašto u ratnim uslovima ne može da se obezbedi stopostotno siguran prolaz tankera sa naftom
Uz objašnjnje da bi to trebalo da obezbedi jednak tretman za sve kupce i spreči nestašice, MOL i Šel su u Sloveniji ograničili prodaju goriva
Sjedinjene Američke Države razmatraju slanje dodatnih vojnih snaga na Bliski istok dok sukob sa Iranom ulazi u potencijalno novu i opasniju fazu
Zaokupljeni lepotama i brigama svakodnevnice, građani Amerike se ne udubljuju previše u kompleksna, istorijska objašnjenja prirode sukoba u kojima učestvuje njihova zemlja. Sve to jasno pokazuje koliko je rat udaljen od života običnih ljudi, što će ostati nepromenjeno dok ne počne direktno da utiče na njih. A ta tačka više nije toliko daleko
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
