U subotu pre podne je u udarnim vestima svih svetskih medija netačno objavljeno da je voda oko turbina nuklearne elektrane Fukušima oko 10 miliona puta radioaktivnija od dozvoljene vrednosti. Srećom, nekoliko sati kasnije to je demantovano
Tokom poslednje nedelje, nakon prethodne borbe sa toplotom, vatrom i vetrom, u nuklearnoj elektrani Fukušima 1 vodili su bitku i sa radioaktivnom vodom. Radnici i operateri pokušavali su da spreče da se ta voda domogne okeana. Ozračena voda do utorka uveče nije se izlila u more, ali je zabrinutost prilična.
Radnici koji rade sa ovom vodom nalaze se u situaciji od kakve bi uzdrhtao i Redrik Šuhart, stalker koji u kultnom romanu braće Strugacki uprkos zabranama i opasnostima „lovi“ u Zoni, koja je inače inspirisala Andreja Tarkovskog da napravi film Stalker.
Oko Fukušime se trenutno zaista proteže zabranjena zona. Stanje u njoj je, po oceni vlasti, već danima „nepredvidljivo“ i s obzirom na to kako se stvari razvijaju, najverovatnije će tako ostati i narednih dana. Što se same zone tiče, čak i kad se reaktori stabilizuju, ostaće na snazi vanredno stanje.
Radnici se sa ovim, poslednjim u nizu problema bore džakovima sa peskom i uopšte na sve načine na koje se voda zaustavlja. Na prvi pogled, jedino što ovu vodu razlikuje od drugih jeste to što je izrazito radioaktivna.
Doze povišene radioaktivnosti u vodi izmerene su u neposrednoj blizini oštećenog reaktora 2, gde su u tunelima za vodu zabeležene ekvivalentne doze od 1000 milisiverta na sat. Uz do sada registrovani cezijum i jod, u ovoj vodi je uočeno i prisustvo plutonijuma, što je vrlo neugodan podatak.
Ako se izuzme plutonijum, slične doze su merene i na reaktoru 1 i reaktoru 3, ali u vodi koja se nalazi unutar postrojenja. Ove vrednosti su, prema saopštenju kompanije operatera Tokyo Electric Power Company, potvrđene u više merenja.
PANIKA: Tokom vikenda je, naime, došlo do nezgodne okolnosti da su zvaničnici kompanije, žureći da se obrate javnosti, izneli neproverene podatke i pogrešno informisali javnost o nivou radioaktivnosti u Fukušimi.
Zbog toga je u subotu pre podne u udarnim vestima svih svetskih medija netačno objavljeno da je voda oko turbina hiljadu puta radioaktivnija od vrednosti koja je kasnije potvrđena, što je oko 10 miliona puta veća radioaktivnost od dozvoljene. Vest je izazvala još jedan šok u priči o posledicama zemljotresa u Japanu, ali je, srećom, nekoliko sati kasnije demantovana kao netačna.
Kako su objasnili u kompaniji, do greške je došlo zbog sticaja okolnosti. Nakon prvog merenja u kome je dobijena tako visoka vrednost, odmah je sa reaktora evakuisano osoblje, tako da ponovljena, kontrolna merenja nisu urađena.
Nešto kasnije će se ispostaviti da izmerena vrednost nije tako visoka i da su građani uzaludno uplašeni (mada u Japanu nije bilo nikakve panike). U potonjem dnevnom izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) pokazalo se da vrednosti radijacije nisu porasle, ako se izuzme neobjašnjivo curenje sa reaktora 2.
No, stanje ni u kom slučaju nije dobro. Radioaktivnost od 1000 milisiverta na sat čak za deset puta prevazilazi vrednost od 100 milisiverta koja se smatra granicom na kojoj počinje trovanje radijacijom. To svakako otežava nimalo jednostavnu situaciju u Fukušimi. U međuvremenu, reaktori i dalje nisu dovedeni u bezbedno stanje.
Jezgra su oštećena na reaktorima 1, 2 i 3, a s obzirom na plutonijum sumnja se da je reaktor 2 zaista otvoren i da radijacija curi iz njega, dok je takva mogućnost i dalje otvorena za reaktor 3. Ostala tri reaktora su pod kontrolom.
U međuvremenu, zbog posledica zemljotresa i cunamija još uvek se 190.000 Japanaca nalazi u kolektivnim smeštajima, ali svetska javnost kao da gubi strpljenje. Nažalost, primetno je da sve više medijskih izveštaja kritikuje Japan, a uprkos tome što IAEA ne daje ništa drugačije izveštaje, sumnja u transparentnost zvaničnih informacija postala je opšte mesto. Tome posebno pogoduje greška u merenju od subote.
Solidarnost kao da je iščezla kad je strepnje i nevolje postalo previše. Da li je sada na pomolu japanofobija? Koliko ćemo čekati do stanja kad će se Japanci samo zato što su to što jesu podvrgavati testu na radijaciju?
Stanovnici Harmonta iz romana braće Strugacki zatvoreni su, na kraju, u geto. Kako to već biva.
U sredu 23. marta, sa granice Slovenije i Hrvatske stigla je vest o nenormalnom događaju u Nuklearnoj elektrani Krško (NEK). Kako je saopštila kompanija, došlo je do kvara na električnoj mreži zbog koga je reaktor iznenada izgubio spoljno električno napajanje. Uključili su se dizel agregati koji obezbeđuju rezervno napajanje, a posada prvog jugoslovenskog reaktora, koji je danas u deljenom vlasništvu Hrvatske i Slovenačke elektroprivrede, proglasila je „ugroženost nultog stupnja – nenormalni događaj“. Nuklearni reaktor je odmah preventivno ugašen, a mediji širom Zapadnog Balkana su odmah preneli zabrinjavajuću vest. I taman nakon što se uzbuna smirila, dan kasnije, došlo je do novog zastoja. Međutim, po svemu sudeći, tu je bila reč samo o merama opreza. Kako saopštava NE Krško, „utvrđeno je nekoliko odstupanja na sustavima“, što odlaže pokretanje elektrane za sledeću nedelju. „Za otklanjanje utvrđenih odstupanja potrebno je dodatno vrijeme“, rečeno je u saopštenju NEK-a. Prema dosadašnjim podacima, incident nije izazvao curenje radijacije u okruženje.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
