Foto: AP/Francisco Seco
Rano jutros na obali grčkog ostrva tri devojčice izgubile su život, kada se nasukao čamac sa migrantima. Još jedan pokušaj za boljim životom u Evropi nije uspeo, a sve to neposredno pred glasanje evroparlamentaraca o reformi prava na azil
Vatrogasna služba Grčke izvukla je tela tri maloletne devojčice sa stenovite obale u Kardamili na Hiosu, gde se rano jutros nasukao čamac sa migrantima.
Stradale devojčice bile su uzrasta deset, sedam i pet godina, a njihova majka nalazi se na lečenju u bolnici Hios, zajedno sa njeno drugo dvoje dece, navode grčki mediji.
Prema informacijama obalske straže, spašeno je ukupno 19 ljudi. Nadležni procenjuju da su na brodu bile ukupno 22 osobe, što proizilazi i iz svedočenja spasenih, prema kojima nema nestalih. Spašeni migransti su iz Avganistana.
Do nesreće je došlo kada se čamac na naduvavanje nasukao na neravnu stenovitu obalu u oblasti Parpanda Kardamilon na ostrvu Hios, koje se nalazi na samo sedam kilometara od turske obale.
Reforma prava na azil
Raspravljalo se osam godina, a sada je Evropski parlament spreman da finalizuje verovatno jednu od najvažnijih reformi Evropske unije – onu o pravu na azil. Glasanje će verovatno biti tesno, piše Dojče Vele.
Posle više od osam godina diskusija, države-članice i parlament EU sredinom decembra prošle godine, u načelu su se složili oko tzv. Pakta o azilu i migracijama. Ali, još nije savladana poslednja prepreka. Konačnu odluku donosi Evropski parlament, čiji poslanici danas popodne glasaju o tome. Ukoliko se izglasa, države-članice EU imaće rok dve godine da nove propise primene.
Rasteretiti Italiju i Grčku
Cilj Pakta je da se bolje upravlja migracijama. Svako ko ima male šanse da dobije pravo na ostanak u EU, trebalo bi da bude brže deportovan. Iza toga stoje obavezne granične procedure, koje bi po pravilu trebalo da budu završene nakon dvanaest nedelja.
Maloletnici bez pratnje su iz tih postupaka isključeni. Pod pritiskom Zelenih, nemačka vlada želela je da isključi i porodice sa decom – ali nije uspela.
Pakt o migraciji ima za cilj da pomogne zemljama na spoljnim granicama EU, onima koje prve primaju migrante, kao što su Italija i Grčka. U slučaju veoma velikog broja dolazaka, te zemlje moraju da se oslone na solidarnost drugih članica. U takvom slučaju, granične procedure trebalo bi proširiti na veći broj migranata.
Preraspodela unutar EU
Unutar EU godišnje će biti preraspodeljeno do 30.000 ljudi. Članice koje ne žele da prihvate izbeglice moraju da pomažu na drugi način, recimo finansijski.
Što je veća potreba, mora biti i veći doprinos solidarnosti, princip je ovog Pakta, za koji Evropska komisija još uvek radi na detaljima.
U budućnosti bi trebalo da se više zna o tome ko su izbeglice koje ulaze u EU. U centralnoj bazi podataka Unije prikupljaće se otisci prstiju i biometrijski podaci, a planirane su i bezbednosne provere.
Delovi reforme ostaju kontroverzni
Delovi reforme se i dalje smatraju kontroverznim, čak i u završnoj fazi zakonodavnog procesa. Zato se očekuje tesna odluka na glasanju.
„Ne očekujem veliku većinu, u smislu da će odjednom na to pristati 705 poslanika. Očekujem pomešanu sliku kada su u pitanju pojedinačni pravni akti, ali očekujem i da će Pakt sveukupno biti usvojen“, kaže evroposlanica iz redova Hrišćansko-demokratske unije Nemačke Lena Dipon.
Pritom je posebno važna većina demohrišćana, socijaldemokrata i liberala. Pored levih i desnih populista, i Zeleni će verovatno glasati protiv – barem protiv većine delova reforme.
„Suština je da je ovde odlučeno o reformi azila koja značajno pooštrava zakone o azilu, a to nam verovatno ne pomaže da ostvarimo pravedniju raspodelu ili bržu integraciju onih koji dobijaju zaštitu u Evropi – već suprotno“, kaže evroposlanik Zelenih Erik Markvart.
Nemačka – glavni cilj migranata
Političari demohrišćanske Evropske narodne partije EPP upozoravaju da će Pakt o azilu i migraciji propasti na glasanju. U tom slučaju, pitanje migracija će verovatno igrati još veću ulogu u predizbornoj kampanji za izbore za Evropski parlament koji se održavaju od 6. do 9. juna. To će posebno koristiti desničarskim stankama.
Agencija EU za azil očekuje da će zahtevi za azil ove godine ostati na visokom nivou. Prošle godine ih je bilo preko milion. Glavna ciljna zemlja i dalje je – Nemačka.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
