U Nigeriji godišnje od side umre oko 300.000 ljudi (od čega oko 55.000 dece mlađe od 15 godina), a oko 1,5 milion mališana u ovom trenutku živi bez roditelja, koji su preminuli od ove bolesti
Na put sam krenuo sam, sa ciljem da dovršim prikupljanje materijala za dokumentarni film o HIV-u i AIDS-u, na kome radim sa Jasminom Cvišićem, studentom režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Zašto baš u Nigeriju, kada u njoj situacija nije najgora? Prema podacima NACA-e (Nacionalnog komiteta za borbu protiv side) iz decembra 2001. godine u Nigeriji oko 5,8 odsto stanovništva živi sa HIV/AIDS-om. Za razliku od Bocvane ili Južne Afrike, gde je svaki četvrti građanin zaražen, Nigerija ima neuporedivo nižu stopu silovanja, jednog od glavnih uzročnika prenošenja HIV-a u zemljama na jugu Afrike, i mnogo više komplikacija u procesu informisanja građanstva i podizanja nivoa svesti o načinima na koje se treba štititi. I na kraju, a što nikako nije manje bitno, prema podacima UNAIDS-a za 2000. godinu, u Nigeriji godišnje od side umre oko 300.000 ljudi (od čega oko 55.000 dece mlađe od 15 godina), a oko 1,5 milion mališana u ovom trenutku živi bez roditelja, koji su preminuli od ove bolesti. To su, nažalost, vodeće brojke u svetskim okvirima.
Kako se radi o zemlji u razvoju, koja nema mehanizme da zaštiti najugroženije slojeve društva, a posebno više od 3 miliona zaraženih, može se govoriti o katastrofi nacionalnih razmera, ona se ne meri samo iz zdravstvene perspektive, reč je i o posrednom uticaju na obrazovanje (Nigeriji nedostaju desetine hiljada nastavnika), ekonomiju (uticaj HIV/AIDS-a na radničku populaciju, pomore stoke zbog toga što siročići nisu u stanju da se o njoj brinu na valjan način i sl.), te na mnoge druge vitalne sfere bitisanja države.
Vlada Nigerije je kroz aktivnosti NACA-e razvila plan na nacionalnom nivou pokušavajući da pobedi epidemiju. Potreban budžet za njegovu realizaciju iznosi oko 240 miliona US dolara i u njegovoj implementaciji učestvovaće sve etničke i verske grupe (koliko religija dozovoljava) i jedna korporacija koja se bavi proizvodnjom poznatih bezalkoholnih, gaziranih pića, bez čije pomoći i snažne distributivne mreže materijali, informacije i edukovano ljudstvo ne bi moglo da stigne do velikog broja žitelja Nigerije. (Govorimo o sistemu koji niko u Nigeriji ne može da nadmaši.)
Sagledavajući ovaj problem i tražeći odgovor na sumnju o razvijanju borbe protiv HIV/AIDS-a kao globalnog trenda i polja za vežbanje organizaciono-marketinško-medijskih aktivnosti agencija UN (malarija, nedostatak vode za piće, kao i mnogi drugi medicinski, ekonomski i socijalni problemi mnogo više utiču na stradanje ljudi u Africi, ali su raspoloživi budžeti znatno skromniji, medijska pažnja neuporedivo slabija, a aktivnosti nadležnih institucija, čini se, neprimerene veličini problema). Predstavnici UNAIDS u Nigeriji, kada se govori o HIV/AIDS-u, te o brojnim siročićima i obolelim mališanima i odraslim Nigerijcima koji su žrtve neinformisanosti i nebrige, kao najčešći oblik prenosa HIV-a ističu kontakt sa nezaraženom osobom.
(Analize koje je NACA obavila ukazuju da je u velikim delovima Nigerije još uvek samo 5 odsto stanovništva informisano o svemu što AIDS jeste.
Prešli smo više od hiljadu kilometara u sedam nigerijskih država. Video sam nekoliko mesta u kojima su tek završeni verski sukobi, spavao sam na podu u jednom selu, kao i u hotelu u Baučiju i mlatio mokrim peškirom. Bilo je toplo, ušuškao sam se u trenerku i rasterivao komarce. Pred svitanje sam se uspavao i smrdeo na barem 5 hemikalija za borbu protivu malih krvopija. Zadovoljan se probudih bez ijednog ujeda. Bilo je čudno. Video sam sirotišta, decu i ljude u poslednjem stadijumu AIDS-a, pričao sa njima i bio zbunjen Nigerijom. Prošli smo petnestak vojnih kontrola i nekoliko paramilitarnih grupica, koje će u budućnosti osnovati Stranku jedinstva Nigerije, lanac pekara i poslastičarnica, kao i fudbalski klub. Sa njima je bilo čupavo, ali smo se sredili. Pored toga sam imao događaj i u Abudži, kada sam krišom, i to prvog dana, hteo da slikam jedan od buvljaka. To je rizična stvar ovde i čak mi dozvola koju sam dobio od Ministarstva za informisanje striktno brani ulazak u buvljak sa opremom i bilo kakve aktivnosti. No, ipak sam se zaleto i onda je šest osoba uletelo u auto i tražilo kameru, novac i, da sam se dao, uzeli bi mi sve. Srećom, snašli smo se pa je stradao samo film. Ipak, dobio sam taj market video-kamerom i to nekoliko dana kasnije, posle požara, koji su, kako se čuje u informisanim „buvljačkim“ krugovima, podmetnuli majstori iz konkurentskog buvljaka i to zato što se bližio božić a samim tim i prodaja stvari i stvarčica. I sve je izgorelo, a jedna žena je poginula spasavajući dete.
Skoro godinu dana nakon što je objavila dečju knjigu o suočavanju s gubitkom, Amerikanka Kuri Ričins našla se na optuženičkoj klupi - tužilaštvo tvrdi da ga je supruga ubila zbog novca i nove veze
Granatirana energetska infrastruktura, minus 25 u Kijevu i četvrta godina iscrpljujućeg rata. Ipak, većina Ukrajinaca poručuje da je spremna da izdrži koliko god bude potrebno. Istraživanja i svedočenja sa terena otkrivaju odakle dolazi ta otpornost – iz besa, gubitaka, ali i vizije buduće evropske Ukrajine
Lokalni kriminalci pale automobile, kamione i autobuse, napadaju nacionalnu gardu u znak osvete zbog ubistva šefa kartela Halisko. Nemesio Ruben Oseguera Servantes, poznat po nadimku El Menčo, ubijen je u obračunu sa meksičkom federalnom policijom. U SAD slave njegovu smrt
Posle odluke Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država o neustavnosti Trampove odluke o globalnim carinama, američki predsednik najavljuje njihovo dodatno podizanje
Rat u Ukrajini i dalje besni. To na svojoj koži po ciči zimi, bez struje, grejanja i vode osećaju stanovnici Kijeva. Šta kažu radnici koji danonoćno popravljaju infrastrukturu grada uništenu u ruskim napadima
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
