Kineski premijer Li Kećang, drugi najmoćniji čovek u državnoj i političkoj nomenklaturi Narodne Republike Kine, imao je prethodne sedmice više nego zgusnut raspored. U želji da dodatno afirmiše ideju kopnenog i pomorskog povezivanja azijskog i evropskog kontinenta, poznatiju kao „Novi put svile“, kineski šef vlade napravio je osmodnevnu turneju po zemljama Evroazije. Nakon posete Kirgistanu i Kazahstanu Li Kećang bio je glavna zvezda na petom po redu samitu Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIEZ), održanom u glavnom gradu Letonije, Rigi. Turneju je završio u Sankt Peterburgu, gde je prisustvovao 21. redovnom sastanku premijera Kine i Rusije, gde je sa svojim ruskim kolegom Dmitrijem Medvedovim potpisao niz bilateralnih i privrednih sporazuma.
IMA LI LJUBOMORNIH: Lideri 16 država CIEZ, među kojima je bio i premijer Srbije Aleksandar Vučić, pokušali su u Rigi da unaprede saradnju sa Kinom, posebno u oblastima infrastrukture i finansija. Odnos ostalih lidera prema premijeru Kine bio je u duhu kineske poslovice: ako ne trošiš novac, nigde nisi dobrodošao.
Srpska delegacija prošla je „berićetno“. Tim povodom kineski ambasador u Beogradu Li Mančang je primetio, da su druge zemlje „ljubomorne“ što je Srbija sa Kinom potpisala najviše sporazuma od svih država Centralne i Istočne Evrope. Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović potpisala je na Samitu u Rigi brojne komercijalne ugovore kojima će se finansirati projekti ukupne vrednosti od 734 miliona evra. Tu spadaju izgradnja auto-puta Surčin–Obrenovac, zatim nastavak radova na obilaznici oko Beograda, kao i izgradnja prve deonice brze pruge Beograd–Budimpešta. Svi krediti za projekte uzeti su od kineske Eksim banke.
ČETIRI PRINCIPA SARADNJE: Kineski internacionalni radio (CRI) citirao je premijera NR Kine koji je govorio o „četiri vodeća principa“ saradnje sa zemljama CIEZ. „Prvi princip su ravnopravne konsultacije, međusobno poštovanje i međusobna ispomoć“; drugi je „obostrana korist“; treći „otvorenost organizacije 16+1“, koja u budućnosti ne bi trebalo da isključi saradnju sa drugim zemljama van ove grupe. Na četvrtom mestu je „povezani razvoj, zajedničko učešće i dobrobit“, čime bi trebalo da se ostvari „sinergija zajedničkih strategija“ i tako podstakne dalji razvoj vođen inovacijama.
Na samitu je osnovana i zajednička kompanija Kine i zemalja CIEZ Sino–CEEF holding, a kineski premijer i šef vlade Letonije Maris Kučinskis zajedno su proglasili početak rada ovog investicionog fonda vrednog deset milijardi dolara.
Iako je prema podacima Evropske komisije ukupna trgovina između Kine i 16 zemalja CIEZ relativno skromna u poređenju sa ukupnom robnom razmenom koju Kina godišnje ostvaruje sa državama EU (56,2 milijarde, naspram 520 milijardi dolara u 2015. godini), Srbija i druge istočnoevropske zemlje mogu da postanu važna karika koja spaja Evropu i Aziju. Imajući u vidu da oba kraka – i kopneni i pomorski – budućeg „Pojasa i puta svile“ prolaze kroz Balkan i pojedine zemlje CIEZ, značaj saradnje između Kine i ovih država u perspektivi može samo da raste.
KO LJUTI KINEZE: Da Kinezi i te kako pomno prate postupke svih svojih evropskih partnera, uverili su se i visoki zvaničnici Slovačke i Češke Republike. Kineski premijer Li Kećang otkazao je, recimo, bilateralni susret sa premijerom Slovačke Robertom Ficom u Rigi uoči samita Kine i 16 zemalja CIEZ. Analitičari to vide kao jasnu zamerku zbog nedavnog sastanka slovačkog predsednika Andreja Kiske sa tibetanskim duhovnim vođom dalaj-lamom.
„Žuti karton“ Pekinga dobio je i češki ministar poljoprivrede Marijan Jurečka, kome su Kinezi otkazali već dogovorene sastanke u Kini, jer se njegov kolega u češkoj vladi, ministar kulture Danijel Herman, takođe sreo sa tibetanskim liderom. Poučne su bile i reakcije najviših funkcionera Češke i Slovačke. Premijer Robert Fico izrazio je žaljenje zbog ovakve odluke kineske strane, optužujući šefa vlastite države da je ovim potezom „jasno narušio slovačko-kineske odnose“, dok su se svi najviši zvaničnici Češke – predsednik, premijer i šefovi oba doma parlamenta – u želji da brže-bolje poprave narušene odnose sa Kinom, distancirali od poteza sopstvenog ministra.
