U mutnim vodama nesporazuma

„Ukoliko neprijatelji Irana nameravaju da upotrebe silu i nasilje, i učine nešto nelegalno“, gromoglasno je izjavio verski vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, „iranski narod i zvaničnici će bez sumnje upotrebiti sva raspoloživa sredstva da napadnu neprijateljske osvajače.“ Iako su mnogi pomislili da je ajatolah bio paranoičan kada je izabrao da prošle srede baš ovim rečima sunarodnicima poželi srećnu Novu persijsku godinu, brzo se ispostvilo da je Ali Hamnei vrlo dobro znao šta govori.

Samo dva dana kasnije, u jeku novogodišnjih praznika, iranske vlasti presrele su patrolu britanske fregate „Kornvol“ u Persijskom zalivu, na ulazu u kanal Šat el Arab, i uhapsile petnaest članova posade, među njima i jednu ženu. Iranske vlasti tvrde da se patrola obrela u iranskim teritorijalnim vodama i time narušila suverenitet Irana. Britanskom ambasadoru u Teheranu Džefriju Adamsu, kome još nije omogućeno da stupi u kontakt sa otetim sunarodnicima, rečeno je da su članovi posade dobro, ali da iranske vlasti najpre moraju da utvrde da li je patrola namerno zagazila u iranske vode, i u skladu sa tim odluče da li će protiv njih biti pokrenut sudski postupak. BBC je javio da se članovi patrole nalaze u bazi iranske Revolucionarne garde u Teheranu.

ISTO, SAMO DRUGAČIJE: Vest o hapšenju Britanaca odjeknula je samo dan pre sednice Saveta bezbednosti UN-a na kojoj je jednoglasno doneta odluka da se pooštre sankcije prema Iranu, jer Teheran nije obustavio program za obogaćivanje uranijuma. U retkim trenucima saglasja u Savetu bezbednosti UN-a, Iranu je dat rok od dva meseca da uskladi svoje nuklearno ponašanje sa Rezolucijom 1747. Britanskog premijera Tonija Blera je hapšenje članova posade broda „Kornvol“ zateklo na putu za Berlin, gde je prošlog vikenda pompezno obeležena godišnjica nastanka Evropske ekonomske zajednice, preteče današnje EU; otuda je stigla jednoglasna poruka evropskih državnika da se uhapšeni Britanci smesta puste na slobodu. Apelima za oslobađanje Britanaca pridružila se i vlada u Bagdadu uz tvrdnje da se patrola nalazila u iračkim vodama.

Sudeći po odabiru trenutka i mete, izvesno je da je hapšenje brižljivo tempirano i pripremljeno u Teheranu, ali je za sada neizvesno kakav politički kapital Iran namerava da izvuče iz najnovijeg incidenta. „Mislim da je reč o reakciji na sankcije UN-a od pre nekoliko dana“, izjavio je za radio BBC Ali Pahlavan, odgovorni urednik „Iran njuza“, nezavisnih teheranskih novina. „Revolucionarna garda, bliska predsedniku Mahmudu Ahmedinedžadu već je bila najavila da će Iran naći način da reaguje“, kaže Pahlavan.

Britanski članovi posade nedavno su već bili meta sličnog incidenta, a povod je bio isti, ali su danas okolnosti drugačije. Iranske vlasti su u junu 2004. pod istim izgovorom uhapsile osmoro Britanaca, ali su oni pušteni nakon nekoliko dana ispitivanja. Admiral ser Alen Vest, koji je u to vreme bio glavni zapovednik Kraljevske mornarice, smatra da ova dva događaja nisu za poređenje: „Mislim da je ovoga puta sve orkestrirano u Teheranu. Čini mi se da je incident iz 2004, započeo na lokalnom nivou, a da se Teheran tek kasnije umešao, mada ne možemo da budemo sigurni.“ Admiral Vest podseća da je britanska patrola tada plovila uzvodno uskim kanalom Šat el Arab duž koga se jednim delom prostire granica Iraka sa Iranom, i da su iranske vlasti tada možda i mogle da posumnjaju da su se Britanci našli u zabranu.

Nevolja je u tome što Iran i Irak nikada nisu precizno raskrstili sa tim kuda ide granica. Mešovita komisija, koja godinama pokušava da reši razgraničenje u teritorijalnim vodama, a u kojoj sede Iranci i Iračani, nije se sastala od početka rata, mada i britanski premijer Toni Bler, kao i zvanični Bagdad, tvrdi da su članovi posade uhašeni u vodama Iraka.

OSETLJIVA FAZA: Urednik „Iran njuza“ Pahlavan smatra da je situacija mnogo ozbiljnija i teža danas nego pre više od dve godine, kada se nakon diplomatskih intervencija tiho razrešila za samo nekoliko dana. „Pre dve godine Iran je imao umereniju vladu, a danas je na vlasti Revolucionarna garda.“ Pahlavan podseća i na to da je kriza povodom iranskog nukelarnog programa ušla u veoma osetljivu fazu, ali i da Iran danas nastupa sa mnogo više samopouzdanja. „Ali, Britanci su mnogo veštiji u diplomatiji od Amerikanaca, i bolje razumeju Persiju. Da se to dogodilo američkim članovima posade, to bi moglo da izazove rat.“

Mirna predaja Britanaca iranskim vlastima izazvala je porugu u američkim vojnim krugovima na terenu. Zamenik zapovednika na američkom brodu Andervud izjavio je novinaru britanskog dnevnika „Independent“: „Po pravilima službe, samoodbrana nije samo naše pravo već i obaveza. Britanci su po mom uverenju imali potpuno pravo i opravdanje da se brane, umesto što su dozvolili da budu uhapšeni. I dalje nam nije jasno zašto se nisu branili…“

Admiral Vest ima spreman odgovor: „Mi postupamo po drugačijim pravilima kojima izbegavamo zaoštravanje sukoba, jer ne želimo povode za rat. Mi tamo patroliramo zbog bezbednosti čitavog regiona, jer štitimo iračke naftne platforme koje su meta napada, i zato što želimo da sprečimo šverc i upliv terorista. Zbog toga ne želimo eskalaciju. Umesto da krenemo u akciju i potopimo sve pred sobom, mi pokušavamo da smirimo situaciju, i zbog toga su naši ljudi dozvolili da budu uhapšeni.“

Iako je nejasno kakvu korist Teheran namerava da izvuče iz ove stuacije, mnogi strahuju da bi najnovije zaoštravanje odnosa Irana sa Zapadom moglo imati veze sa hapšenjem petorice Iranaca u Iraku polovinom januara. Neki podsećaju da su američke snage u Iraku uhapsile petoricu iranskih državljana pod sumnjom da kao pripadnici Iranske revolucionarne garde pomažu šiitske paravojne grupe u oružju i novcu, samo dva dana nakon Bušovog svečanog podnošenja izveštaja o stanju nacije, kada je optužio Siriju i Iran da rovare Irakom i ometaju stabilizaciju zemlje.

Da je Teheran ovoga puta mnogo ozbiljniji nego 2004, svedoči i činjenica da rasplet ove krize još nije na vidiku, jer su London i Teheran tek u fazi razmenjivanja oštrih diplomatskih ukora.

Glasilo britanske mornarice „Brodovi Kraljevske mornarice“, svojevremeno je fregate poput „Kornvola“, koju je krstila princeza Dajana, nazvalo „očima i ušima ratne flote Kraljevske mornarice“. „Oči i uši“ ostale su slepe i gluve na upozorenja CIA da Teheran sprema incident. Patrolni čamac posade koja je uhapšena pre dve godine danas se kao trofej čuva u Vojnom muzeju u Teheranu. Kolekcija će, sva je prilika, biti obogaćena.