Od svih evropskih država, prva na listi najslabijih je Moldavija, a četiri mesta niže su Belorusija i odmah potom Bosna na 54. mestu
„Forin polisi“ (FP), magazin i veb portal „o svetskoj politici, ekonomiji i idejama“, ima veoma dugu istoriju uticaja (37 godina) u svetskoj politici. Možda se najviše i proslavio izvanrednim analizama o svetskim trendovima u oblastima politike i ekonomije u najširem smislu, svojevrsnim top-listama koje pružaju mogućnost uporednog pregleda fenomena (problema) u celom svetu. Taj globalni pregled naročito je postao značajan poslednjih godina kao veoma dobra smernica za strateška planiranja i za studije onima koji se bave rešavanjem kriznih situacija, pre svega onih koje dovode do lančanih reakcija, prelivajući se iz jedne zemlje u drugu.
U poslednje četiri godine, FP u saradnji sa The fund for Peace radi metodološki veoma preciznu i veoma komplikovanu analizu „najslabijih država na svetu“ (The Failed States Index), a lista Najslabijih za 2008. godinu upravo je objavljena. Ova analiza bavi se onim državama koje su, bez obzira na to o kojim je uzrocima nestabilnosti reč, na korak od potpunog kolapsa. U takve države „u opasnosti“ spadaju Kiribati i Tuvalu u Pacifiku, u vezi sa kojima poslednjih dana ima sve više apela: pretpostavke su da će ih prvi veći talas plime zbrisati sa lica zemlje, ali njeni građani i dalje ne mogu da se dokopaju izbegličkog statusa u najprosperitetnijoj državi tog regiona, Australiji. Bez obzira na tu očiglednu dolazeću katastrofu u Pacifiku, brige analitičara odnose se na Afriku, u čijem se srcu nalazi najveća koncentracija kritičnih država. Zemlja sa najvećim rizikom od potpune propasti je Somalija, a „faktor iznenađenja“ – onaj presudni, poslednji udarac pre potpunog raspada sistema – za ovu državu bila je kriza vezana za hranu.
Somalija je tek jedna od mnogih država pogođenih ovim globalnim problemom. „Slabe države su slabe upravo zbog svoje ‘neelastičnosti’ u situacijama neočekivanih i neprijatnih iznenađenja. Kad globalna ekonomska kriza uzdrma glavne izvozne baze, ili izbori ne izađu na dobro, ili pak prirodne katastrofe zbrišu čitava sela s lica zemlje, prava ranjivost države izlazi na površinu“, kaže se u ovoj studiji.
Uvid u stepen slabosti država i praćenje njihovog stanja izbliza je „od ključne važnosti“, smatraju urednici FP-a. Monitoring država obavljen je (od maja do decembra 2007) korišćenjem 12 socijalnih, ekonomskih, političkih i vojnih indikatora uz pomoć kojih je rangirano 177 država na svetu.
Podsaharska Afrika je klasična žrtva „prelivanja kriza“ iz jedne države u drugu i njihove međusobne katalizacije. Četiri od prvih pet najranjivijih država na svetu nalaze se u tom regionu i – tako tipično za sve države na ivici propasti – karakteriše ih jedan od najpouzdanijih indikatora krize, neprestane kolone izbeglica. Osim ovog (izbeglice), među socijalne indikatore spadaju demografski pritisak, opšte nezadovoljstvo i napetost, te konstantni „odliv“ građana iz zemlje. Ostali indikatori čiji se stepen zastupljenosti i presudnosti prati u proceni slabosti jedne države, jesu neravnomerni razvoj, ekonomija, delegitimizacija države, javne usluge, ljudska prava, bezbednost, obrazovane elite i spoljna intervencija.
Gotovo četiri miliona izbeglica i raseljenih lica karakteriše i Irak, koji je „tek“ na petom mestu ove liste. U ovoj zemlji je primetan blagi oporavak, ali autori kažu da najveća opasnost po zemlju – baš kao i u bilo kojem drugom slučaju – leži u činjenici da su pozitivna dostignuća kratkoročna i da u potpunosti zavise od ulaganja drugih. Drugim rečima, krizu indukuje i nesposobnost samoodrživosti, odnosno zavisnost njenog razvoja od pomoći iz inostranstva. Zvuči poznato?
Hajde da pogledamo naš region: očekivano ili ne, Bosna i Hercegovina je „najviše“ rangirana od svih država u regionu. Od svih evropskih država, prva na listi najslabijih je Moldavija, a četiri mesta niže su Belorusija i odmah potom Bosna na 54. mestu. Iz relativno bliskog društva među prvih 60 najugroženijih na svetu – među kojima razlike u stepenu krize nisu toliko velike koliko bi se možda očekivalo – nalaze se još i Kirgistan i Uzbekistan, kao i Gruzija. To je, međutim, daleko od stabilnosti našeg regiona. Prijatno iznenađenje predstavlja činjenica da je u indeksu faktičke moći parlamenta – kao odlučujućeg indikatora državne stabilnosti – Srbija bliža stabilnim demokratijama nego onom suprotnom polu (videti mapu), tj. na samoj granici stabilnosti.
„Diktatori često daju prednost bezubim zakonotvorcima. Međutim, kada parlament poseduje pravu moć, stabilnost obično sledi. Lista želja svakog autokrate najverovatnije podrazumeva zemlju bogatu resursima, apsolutno obožavanje javnosti i marionetski parlament. Ipak, kad dođe do zakonodavstva, diktatori bi trebalo da budu veoma obazrivi sa svojim željama: najranjivije države na svetu su obično i one sa najslabijim parlamentima“, kažu autori analize država sveta koje su na ivici kolapsa magazina „Forin polisi“.
Epski bes prema teokratskom, autoritarnom režimu u Teheranu preliva se na NATO saveznike, demokrate, papu i MAGA influensere, koji su velikim delom zaslužni za uspon Donalda Trampa. Širi se prema svima koji se ne slažu sa predsednikom oko rata sa Iranom, a čije posledice počinju da osećaju građani Amerike
Prava pitanja nisu ona koja dominiraju javnim prostorom. Ni oduševljenje dela tehnološke scene, koja sve češće zvuči kao da razgovara sama sa sobom, ubeđena da gradi boga. Ni panika onih koji u svakom algoritmu vide apokalipsu. Već trezveno, ali tvrdoglavo insistiranje na odgovorima na pitanja: Koliko ovo košta? Ko plaća? Kome služi i šta se dešava ako ne uspe? Istorija tehnologije – od parne mašine do nuklearne bombe – pokazala je da velike promene menjaju raspodelu moći, ekonomiju, politiku, ali često i društva, i to mnogo dublje nego što njihovi tvorci u početku razumeju
Bivši predsednik Bugarske Rumen Radev (na slici) sa koalicijom “Progresivna Bugarska”, koju je predvodio na izborima prošlog vikenda, osvojio većinu –133 od 240 mesta u Sobranju. Prvi put u demokratskoj istoriji zemlje neće morati da razmišlja o koalicionom partneru kako bi formirao vladu za koju je u predizbornoj kampanji tvrdio da će se uhvatiti u koštac sa sistemskom korupcijom
I dok svet ide dalje, Iran za njime sve više zaostaje. I za to nije kriva (isključivo) Amerika. Kada stalno držite gard prema čitavom svetu, svet pre ili kasnije podigne gard prema vama. Države, kao i ljudi, ne traže društvo onih koji su u stalnom sukobu sa svojim okruženjem. Naposletku, u XXI veku, politički model koji se zasniva na obećanju dolaska bogom nadahnutog spasitelja ima malo šta da ponudi državi od gotovo 90 miliona ljudi, u kojoj je 60 odsto stanovništva mlađe od 39 godina. A još manje ima šta da ponudi susednim državama
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
