Tvrđava London

Specijalno za „Vreme“ iz Londona

U prozore kuća i stanova širom britanske prestonice stavljeni su protestni posteri sa dve reči Stop Bush. Vrišteće crvena mrlja krvi umesto slova ‘o’ oslikava stav građana Londona prema 43. predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Džordžu Bušu, koji ove sedmice boravi u njihovom gradu. Protest Londonaca motivisan je protivljenjem upotrebi sile u Iraku, kada je Velika Britanija pod vođstvom premijera Tonija Blera sledila Buša i Ameriku, ali i protivljenjem nasilju koje se nastavlja pod okriljem posleratne koalicione okupacije Iraka.

Za razliku od običnih građana, britanske vlasti su bile preokupirane naporom da preduprede nasilje na kućnom pragu. Suočene su s dvostrukom pretnjom: mogućim narušavanjem reda i mira od strane ekstremnih grupa među antiratnim demonstrantima, ali i aktivnostima teroristicke mreže Al Kaide. Bušova poseta poklapa se s proglašenjem povišenog stepena opšte bezbednosne pretnje Velikoj Britaniji. „Kontrol risk grup“, nezavisna agencija za analizu terora i rizika, prošle sedmice objavila je ocenu da postoji ozbiljna mogućnost devastirajućeg napada islamskih terorista u Londonu. Stručnjaci smatraju da je britanska prestonica veća potencijalna meta od Njujorka ili Vašingtona, a u Zapadnoj Evropi svakako najveća. Bušova poseta Velikoj Britaniji i bojazan od terorističkog napada za vreme njenog trajanja pretvorili su London u poligon bezbednosne operacije dosad neviđenih razmera u mirnodopskom periodu.

I pre Bušovog dolaska pojačane su mere bezbednosti u svim lukama i na aerodromima u zemlji. Putnici koji dolaze brzim vozom iz Francuske ispod Lamanša podvrgnuti su posebnoj kontroli. Za vreme Bušove posete na ulicama su se nalazile sve naoružane jedinice Skotland jarda, a broj policajaca u službi je dan pre Bušovog dolaska naglo povećan sa 5000 na 14.000 policajaca, tj. za 180 odsto. Svi koji se približavaju Bušu, osim kraljevske porodice i nekoliko najviših britanskih političara, moraju da prođu kroz bezbednosnu kontrolu i rentgen, kao na aerodromu. Američkog predsednika štiti još 700 naoružanih američkih tajnih agenata, od kojih se 250 ne razdvaja od njega. Nebo nad Londonom se čuva i kontroliše kao nikad od 11. septembra i terorističkih napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku. Avioni Kraljevskog vazduhoplovstva u stanju su najviše pripravnosti tokom čitave posete.

Svojevrsno stanje pripravnosti povodom posete predsednika Buša vlada i u redovima antiratnih aktivista. Distribucija bedževa, postera i plakata sa antiratnim porukama počela je još letos. Kako se približavala poseta američkog predsednika tako su poruke postepeno usmeravane protiv njega. U improvizovanim radionicama obavljene su poslednje pripreme: papirne lutke sa Bušovim likom su završene, a spremne su i konzerve crvene farbe. Osuda ratne politike prema Avganistanu i Iraku predstavlja glavnu linija sukoba. S druge strane linije nalazi se i premijer Toni Bler. On se takođe sprema za svoje diplomatske bitke. U tom poduhvatu Irak će biti samo jedna kontroverzna stavka.

ISTORIJSKA POSETA: Poseta američkog predsednika Džordža Buša nije njegova prva poseta Velikoj Britaniji niti prvi susret s kraljicom Elizabetom. Međutim, Bušovo stupanje na britansko tle označilo je istorijski događaj u odnosima između dva saveznika: prvu državnu posetu američkog predsednika Velikoj Britaniji. Poslednji američki predsednik koji je odseo u Bekingemskoj palati, što je čast rezervisana za goste u državnoj poseti, bio je Vudrou Vilson u decembru 1918. godine. Iako nije bila državna, Vilsonova poseta imala je duboku simboliku. Kao i sadašnja Bušova, bila je to posleratna poseta. Narod Velike Britanije posuo je Vilsonov put ružama u znak zahvalnosti za američku pomoć u Prvom svetskom ratu. Bušova državna poseta održava se u senci mnogo drugačijeg rata u Iraku, odakle svakodnevni izveštaji o pogibiji koalicionih snaga sve ozbiljnije podrivaju tvrdnje o vojnom uspehu koalicije.

Kao domaćin stranih lidera u državnoj poseti Ujedinjenom Kraljevstvu, kraljica je ta koja šalje poziv Manu Regia – svojoj rukom. Pošto inicijativa dolazi od premijera i vlade, odgovornost za pozvane goste ipak je na njima. Državna poseta američkog predsednika ugovorena je u proleće 2002. godine u znak solidarnosti nakon 11. septembra. U očekivanju Bušove posete, Blerovi kritičari kod kuće javno su pitali zašto najviše počasti nisu bile ukazane bivšem predsedniku Bilu Klintonu kao znak uvažavanja prekoatlantskog savezništva. „Predsednik Klinton je učinio mnogo dobrog za Britaniju, a pogotovo za mirovni proces u Severnoj Irskoj, gde je bio od velike pomoći“, rekao je bivši ministar spoljnih poslova Robin Kuk.

Cinici su iskoristili priliku da podsete da je ta čast u Blerovo doba dodeljena ruskom predsedniku Putinu, bez obzira na javne osude upotrebe sile u Čečeniji od strane Rusije. Neki se nisu ustezali da se u dugoj istoriji značajnih državnih poseta vrate u sedamdesete i kao sramne izdvoje državno gošćenje diktatora, zairskog Mobutu Sese Seka i rumunskog Nikolaja Čaušeskua. Time se aludiralo na rezultate čestih ispitivanja javnog rasploženja ovih dana, na osnovu kojih je predsednik Buš oslikan kao ‘pretnja svetskom miru’.

Bez obzira na buru negodovanja koju je ova poseta američkog predsednika izazvala van kapija Bekingemske palate, s njihove druge strane i ova državna poseta, kao i sve prethodne, organizovana je u skladu s najstrožim protokolom. Nakon ceremonijalnog dolaska i zvaničnih susreta predviđen je jedan dan za boravak van Londona, kako bi uvaženi gost bio u prilici da upozna život van glavnog grada. Premijer Bler planira da odvede predsednika Buša u posetu svojoj izbornoj jedinici na severoistoku Engleske gde ima kuću. Štampa javlja da su američki tajni agenti bili šokirani kada su u pripremi ovog dela posete saznali da se Blerov „ranč“ ne prostire na više ari, već se sastoji od skromne baštice iza kuće. Svejedno, izgleda da dan proveden van Londona, koji će biti centar antiratnih protesta, predstavlja olakšanje za vlasti odgovorne za bezbednosnu stranu ovog događaja. Tiha večera dva bračna para u tradicionalnom engleskom pabu planirana je za kraj ove istorijske posete.

PROTESTI I BEZBEDNOSNE MERE: Paralelni program povodom Bušove posete Londonu do najsitnijeg detalja i sve sa „alternativnom državnom paradom“ u kojoj će učestvovati Veliki crveni autobus mira planirao je i antiratni pokret u Velikoj Britaniji. Pokret nije ostao usamljen i potpuno odvojen od establišmenta. Gradonačelnik Londona Ken Livingston, i sam glasan protivnik rata u Iraku, odbio je poziv da upozna presednika Buša. Umesto toga, u gradskoj kući priređuje „mirovni prijem“ za antiratne aktiviste.

„Koalicija za zaustavljanje rata“, koja je organizovala masovne antiratne proteste pre i u toku rata u Iraku, najavila je da će čitava Bušova poseta biti praćena antiratnim demonstracijama. Centralni protest planiran je za četvrtak, kada se ovaj broj „Vremena“ bude nalazio na kioscima. Organizatori predviđaju da će protestni marš okupiti oko 100.000 demonstranata i okončati postavljanjem i obaranjem velike statue sa Bušovim likom na Trafalgar skveru, asocirajuci na pad režima i rušenje statue Sadama Huseina u Iraku. Prskanje crvenom farbom i crvene mrlje koje bi trebalo da simbolišu prolivenu krv nedužnih Iračana takođe je u planu.

Maršruta protestne šetnje bila je predmet žustre rasprave između policije i demonstranata. U predvečerje posete, antiratnom pokretu ipak je dozvoljeno da prođe tradicionalnom putanjom kroz srce Vajthola, kvarta gde se nalaze vladine instituticije, a gde predsednik Buš i premijer Bler vode razgovore u četvrtak. Analitičari su smatrali da će prvobitna odluka o zabranjenoj zoni, kao i omalovažavanje odlučnosti antiratnih aktivista od strane Džeka Stroa, ministra spoljnih poslova, koji je rekao „da će u ovo doba godine broj demonstranata zavisiti od vremena“, biti protumačena kao provokacija.

Neviđene bezbednosne mere u prestonici već su iznedrile njen novi nadimak „tvrđava London“. Mere koje su stupile na snagu pre Bušovog dolaska takođe su rezultat pregovora između britanskih i američkih stručnjaka za bezbednost. Londonska policija je zadržala kontrolu nad bezbednosnom operacijom, iako će obezbeđenje predsednika Buša biti podeljeno na dva dela. Američka tajna služba je na osnovu bezbednosnog pregleda prestonice, sačinjenog mesecima pre posete, a koji je pokrio sve moguće aspekte, od putanje predsedničke povorke do krovova i otvora za kanalizaciju, sastavila bezbednosni plan. Njegovi detalji su tajni, ali se veruje da će se američki predsednik nalaziti sve vreme u neprobojnom bezbednosnom balonu. BBC izveštava da se u tom balonu nalaze ključni članovi predsedničke pratnje, a jedan od njih čuva bezbednosni kod za nuklearni arsenal, zatim oficiri za komunikaciju i mobilna banka krvi. Prestonička policija grada Londona biće odgovorna za pretnju od terorističkih napada i nasilnih protesta. Smatra se da su njeni timovi najiskusniji na svetu da se uhvate u koštac sa takvim pretnjama.

Ipak, neke zahteve američkih partnera, tvrdi britanski list „Obzerver“, britanski ministri ocenili su kao čistu fantaziju. Jedan od njih je zatvaranje svih linija londonske podzemne železnice ispod mesta koje je predsednik planirao da poseti a zbog straha od bombaša samoubica koji bi mogli sebe da dignu u vazduh duboko u zemlji pod Bušovim nogama. Takođe se izveštava da je Bekingemska palata uljudno odbila zahteve da se u Belgijskoj sviti, gde će odsesti predsednik i prva dama, ojačaju zidovi, zamene prozori neprobojnim staklom i da helikopter kruži iznad glava sve vreme posete.

Skotland jard je uveo zabranu slobodnih dana i odsustvo iz službe svim policajcima u toku trajanja posete. Britanci nisu popustili pred američkim zahtevima, uskrativši Bušovom obezbeđenju diplomatski imunitet u slučaju da nehotice usmrte nekog od demonstranata.

ČIJA KORIST: Kada su počele pripreme za državnu posetu američkog predsednika ovog proleća, izgledalo je kao da će to biti prigodna prilika za pobedničku posetu odanom savezniku. Umesto stabilizacije Iraka i pronalaženja oružja za masovno uništavanje, Irak, izgleda, nekontrolisano klizi u haos, a javno mnjenje u Velikoj Britaniji još traži ubedljiv odgovor na pitanje zašto je zemlja krenula u rat. Bler je poslednjih meseci pokušao da prebaci političko težište na teren unutrašnje politike. Međutim, najava Bušove posete ponovo je stavila spoljnu politiku u prvi plan. Obnovljena je debata o Iraku svom žestinom, a usko povezano s tim i pitanje posebnog odnosa između Velike Britanije i Amerike.

NAPAD I ODBRANA: Očekivani gost nije pomogao najavom da će se susresti s ožalošćenim porodicama britanskih vojnika da im kaže da njihovi najbliži nisu „poginuli uzalud“. Otac najmlađe od 54 britanske žrtve u iračkom ratu odbio je da se susretne s Bušom. „Njega nije briga za nas“, rekao je, već samo za njegovu političku korist. Bez obzira na to što već sada za njega Bušova poseta izgleda kao pravo političko minsko polje, Bler je ostao nepokoleban u svom stavu da je „sada najbolji trenutak da ‘predsednik Buš’ poseti Ujedinjeno kraljevstvo“. Bler je svoj stav pasionirano branio svojom dubokom verom u poseban odnos između dva saveznika, značajnom ulogom Britanije u obezbeđivanju multilateralnog pristupa globalnim problemima i neophodnošću da se zajednički istraje u ratu protiv terora.

Za razliku od svog prijatelja Blera, kontroverza koja prati njegov put izgleda da nije dotakla predsednika Buša. U specijalnom intervjuu za BBC izjavio je vedro da se on i njegova supruga zaista raduju poseti Londonu. Upitan o antiratnim protestima organizovanim povodom njegove posete, odgovorio je pitanjem: „Zar niste srećni da živite u zemlji koja ohrabruje ljude da kažu šta misle?“ Imajući u vidu američku anglofiliju i opčinjenost britanskom monarhijom, pretpostavlja se da televizijski izveštaji i slike predsednika Buša sa britanskom kraljicom mogu samo da povećaju njegove šanse za reizbor sledeće godine. Ipak, analitičari upozoravaju da ne treba zanemariti moguće negativne posledice masovnih anti-ratnih protesta u Londonu. Oni bi američkim biračima mogli pokazati da ni njihov najodaniji saveznik nije tako lojalan kao što su mislili.

Oko te lojalnosti vodi se sa ove strane Atlantika velika rasprava. Nemilosrdni britanski tabloidi opet su iz kompjutera izvukli metaforu i sliku pudlice, kako bi ilustrovali ono što vide kao Blerovu neupitnu poslušnost prema Bušu i njegovim ratnim avanturama. Na ozbiljnijem nivou, političari se pitaju koliko dugo ovaj odnos može da opstane kao „jednosmerna ulica“. Irak je radikalizovao debatu i pothranio antiameričko raspoloženje u Velikoj Britaniji. Međutim, svima je jasno da nema jednostavnih rešenja. I sa desnog i sa levog političkog krila stižu upozorenja da je „poseban odnos“ između Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država (kako su prvi put opisane jake veze iskovane između američkog predsednika Frenklina Ruzvelta i Vinstona Čerčila za vreme Drugog svetskog rata), mnogo važniji od pojedinih premijera i predsednika, imajući u vidu dugu istoriju kulturnih, etničkih, političkih, ekonomskih i lingvističkih veza dveju zemalja. Američki izolacionizam svakako ne znači sigurniji i mirniji svet.

IZAZOVI: Uvid u preostala pitanja, osim u pitanje Iraka, kojima će se dva državnika pozabaviti u Londonu pokazuju pred kakvim je izazovima „poseban odnos“. Pentagon već duže vreme odbija da pruži specijalan tretman devetorici Britanaca koji su pritvoreni bez optužnica u bazi Gvantanamo; Amerika je uvela tarifne stope na čelik iz Evrope što direktno pogađa Britance, a takođe je sumnjičava prema planovima za evropsku zajedničku odbrambenu politiku i prema uveravanjima da ona neće ugroziti NATO; u isto vreme, Britanci su razočarani nedostatkom američke odlučnosti da sprovedu „putnu mapu“ za mir na Bliskom istoku. Stara neslaganja oko ugovora iz Kjota o zaštiti životne sredine ne treba ni pominjati.

Ukratko, izgleda da je za Blera ova državna poseta, više nego sam rat, prava politička kocka. Kakav će biti njen ishod, zavisi od suviše nepredvidivih elemenata.

U pripremama puta, izveštavaju novine, prva dama Amerike zamolila je kuhinju Bele kuće da napravi čitav pleh „kaubojskih kolačića“, kako se ovi slatkiši po receptu predsednikove surpuge nazivaju u Bušovoj familiji, jer predsednik voli da se zasladi pre spavanja. Znajući da Buš mora da ima devet sati sna, na predsednikovo spavanje mislili su i demonstranti. Nekolicina antiratnih veb-sajtova već nedeljama poziva aktiviste da glasno protestuju čitavu noć i u blizini Bekingemske palate i ne dozvole američkom predsedniku da utone u san.

Bler je uvek trvdio da može mnogo više da postigne kao Bušov prijatelj nego kao protivnik. On se nada da će mu Bušova poseta pomoći da pridobije sugrađane za takvo svoje viđenje. Problem je u tome što se na hiljade njegovih sugrađana takođe nadaju da će pridobiti Blera za svoj stav protiv Buša.