Tuđmanovi – Tita, Račanovi – Franju

Kada su prebrojani glasovi posle prošlih lokalnih izbora i sastavljena nova vlast u Kumrovcu i Velikom Trgovišću (zavičaj Franje Tuđmana), komentatori su neočekivane rezultate prokomentarisali stereotipom: „Prevrnuli bi se u grobu, kad bi znali šta se dešava u njihovoj rodnoj grudi!“ Tim tragom krenuli su i novinari zagrebačkog „Večernjeg lista“, koji su, istražujući političke prilike u mestu porekla Josipa Broza i Velikog Franje spoznali aktuelne paradokse hrvatskog društva.

Ukratko, domete poslednjih izbora, održanih u postojbini dvojice Zagoraca, „u Hrvata“ slavljenih kao „oni kojima je u prošlom veku uspelo da stvore čak dve države“, reporteri ocenjuju kao čudo, jer je vladu u Kumrovcu sastavio HDZ (sa svojom koalicijom), dok je Velikim Trgovišćem zavladao Račanov SDP. Tako je na domaćem ognjištu poražena politika čiji su rodonačelnici bili Tito, odnosno Tuđman. Posledica – SDP u Kumrovcu, a HDZ u Velikom Trgovišću morali su da se presele u opoziciju.

Sve to u nekoj državi sa dužim stažom parlamentarne demokratije ne bi naročito uzbunilo duhove, ali ne i u Hrvatskoj gde je Kumrovec tradicionalno smatran bastionom „crvenih“, dok se Veliko Trgovišće, po definiciji, zajedno sa Dalmacijom, Slavonijom i Hercegovinom, ubraja u tvrđave odane Tuđmanu. Da u tim pobedama stvarno ima nečeg politički „perverznog“ dokazali su i partijski prvaci iz obe stranke, koji su iz prestonice svojim kameradima – pobednicima u Kumrovcu, odnosno Velikom Trgovišću, na sva usta čestitali pobedu, slaveći ih bezmalo kao „vitezove“ koji su „osvojili neosvojivo“.

I LOVE KUMROVEC: Prvak opštine Kumrovec Milivoj Prekratić, Hadezeovac, tvrdi da je lično najbolji svedok tome kolika je muka „ispravljati krive Drine“. Eto, recimo, njegova kći, živi je primer koliko su jaki stereotipi o Kumrovcu, iako se već deceniju i po radi na njegovoj detitoizaciji. Ukratko, gospođica ćerka je upisala srednju školu u Zagrebu i izabrala izborni predmet, jasno, veronauku. Učitelj veronauke imao je praksu da mu se na prvom času predstave učenici, pa je mlada Prekratićeva ustala, rekla kako se zove i odakle je. Nije stigla da se pohvali da je, premda u Kumrovcu, bila najbolja iz veronauke, jer je učitelj odbrusio: „O Titu ćemo kasnije, sedi!“

S druge strane, kad je reč o načelniku Velikog Trgovišća, prvom čoveku SDP-a (reformisani komunisti) u tom kraju, njegovi meštani ne štede reči hvale. Ivan Žeinski baš ume da pogodi puls birača, pa sa svoje strane, kad govori o problemima svoga mesta, u prioritete ubraja uređenje Tuđmanove rodne kuće, a ne zaboravlja ni na zgradu osnovne škole koju je pohađao prvi hrvatski predsednik, govoreći o Liku i Delu probranim frazama.

Nije tajna ni da je sadašnja vlast, na čelu sa SDP-ovim načelnikom, u Velikom Trgovišću uticala na atmosferu „da samo što nije krenuo razvoj mesta“, isto onako kao što je u Kumrovcu HDZ (za razliku od prethodnika na vlasti – Račanovog SDP-a) uspeo da aktivira mrtvi kapital, koji je trunuo u nekadašnjoj partijskoj školi i pratećim objektima (svi u službi promocije Titove reči i dela), tako da će „čak doprineti otvaranju novih radnih mesta“. Načelnik Milivoj je i u Zagrebu vrlo ponosan na svoj Kumrovec, spremno objašnjava kako je bivši sistem u partijske objekte izdašno ulagao sve do raspada sistema i države početkom devedesetih godina prošlog veka, kada sve to gubi razlog postojanja. Onda je došla sada već bivša (SDP) vlast, koja je preuzela dizgine ubeđena da „neko mrzi Kumrovec“, zbog titoističke simbolike koju predstavlja. Ali novi HDZ načelnik nameran je da dokaže upravo obrnuto, HDZ voli Kumrovec, ali Kumrovec više ne može da živi na teret države, onako kao za Titovog vakta, „već mora da se suoči sa stvarnošću i tržištem“. U to ime je načelnik Prekratić od Fonda za privatizaciju isposlovao raspisivanje konkursa za idejno rešenje nove, da kažemo, post-Titove upotrebe objekata Političke škole i, posebno, Spomen-doma.

Zanimljivo je da onoliko koliko se Tuđmanovi sledbenici trude da od Brozovog vilajeta u Zagorju stvore prosperitetni New Kumrovec, pa im u to ime nije tuđa niti eksploatacija Titove zaostavštine, toliko je njihovim političkim suparnicima u Velikom Trgovišću stalo da svoje mesto marketinški pretvore u nekakav Tuđmangrad, sa sve zavidnim brojem đačkih autobusa, ekskurzija i posetitelja uopšte koji će, kao što je to nekad bilo obavezno u Kumrovcu ili Kući cveća na Dedinju, sada hodočastiti prag Franje Tuđmana. A kad je jasan plan, onda nije teško od glavnog trga, koji bi uskoro trebalo da se preimenuje u Trg Stjepana i Franje Tuđmana, do njihove rodne kuće sagraditi „nogostup“.

KUĆICA U CVEĆU: Žitelji Velikog Trgovišća zadovoljni su što ih nova vlast sledi u naporu da Franju Tuđmana, „čoveka koji je stvorio Hrvatsku“, podignu na pijedestal „kakav takva veličina zaslužuje“. U to ime isplanirano je uređenje stare škole u kojoj je mali Franjo gulio đačku klupu, plus preuređenje roditeljske kuće u muzejski prostor, plus uređenje parkinga, gde bi se parkirali autobusi sa posetiocima iz cele Hrvatske. Naravno, za sve to treba naći novce, jer je u Velikom Trgovišću sad već bivša HDZ-ova vlast sve to poklonila „zakladi Hrvatskog državnog zavjeta“, ali ta se „o tome ne brine“, vajka se lokalni šef SDP-a i načelnik Velikog Trgovišća Ivan Žeinski. Pa sad stara škola, koju je opština poklonila Tuđmanovoj zakladi propada a opština više ne može prstom da mrdne – jer više nije njeno vlasništvo! Istina je, doduše, da je i bivša (HDZ) vlast pokazivala volju da Veliko Trgovišće učini dostojnim svog uzora i tvorca, ali SDP-ov načelnik smatra kako onima koji vode Tuđmanovu zakladu to kao da nije prioritet. Probali su stoga sve, zvali čak i Nevija Šetića, predsednika Tuđmanove zaklade, i – ništa. Nova vlast, novi planovi – Žeinski smatra da nije nerealno maštati o gradnji kongresne dvorane, nekoliko soba u čast Tuđmana, ali i ostalih velikih Hrvata, pride stan za činovnika koji bi se brinuo o svemu nabrojanom.

U međuvremenu je urađeno sledeće – rodna kuća Franje Tuđmana, baš zgodno smeštena, na ulazu u mesto – renovirana je, na ulaznim vratima lepo piše da je za posetioce otvorena nedeljom, a u dvorištu postavljena predsednikova bista. Kada se u Velikom Trgovišću govori o predsedniku, svi znaju na koga se misli, baš onako kao što je svojevremeno bilo u Kumrovcu. Za sad kuću otvara predsednik HDZ-a, „inače vrlo aktivan“, a prema oceni Žeinskog ubuduće bi, kad kuća i škola dobiju status muzeja, o njima morao da se brine profesionalac. Nova SDP vlast nije menjala dan opštine Veliko Trgovišće, koji se slavi na rođendan Franje Tuđmana. Taj datum, kaže Žeinski, nova vlast svakako neće menjati, naprotiv, zgodno će ga iskoristiti ukoliko postigne „malo više koordinacije između prigode proslave Tuđmanovog rođendana i obeležavanja Dana opštine“.

LETI, LETI MARŠAL: HDZ je u Velikom Trgovišću izgubio vlast još pre pet godina, ali je opštinu vodio, sve do poslednjih izbora i pobede SDP-a, čelnik iz druge partije (HSS). U Kumrovcu je bilo upravo obrnuto – do prošlih izbora opštinom je vladao levičarski SDP, koji je sada nasledio desničarski HDZ. Iz pijeteta koji opštinski prvaci ukazuju liderima iz suprotne političke opcije nazire se, pre svega, poštovanje prema onima koji su zadužili svoje sugrađane, svaki u svojoj eri. Kao što levica u obliku SDP-a u Velikom Trgovišću sniva eksploataciju uspomene na Franju Tuđmana, tako Hadezeovci u Kumrovcu reinkarniraju sećanje na Broza. Otuda su ljuti na svaki ispad ekstremista, poput miniranja spomenika Maršalu. Uloženi su silni novci da se isti obnovi i nazad postavi, pa ga sad čuvaju ko zenicu oka svoga, jer je „on ipak bio nezaobilazna osoba naše istorije“, kako kaza načelnik opštine iz redova HDZ-a.

Milivoj Prekratić, zapravo, jedinu šansu za razvoj Kumrovca vidi u Titovoj zaostavštini, koja je decenijama bila Meka za partijske kadrove: Brozova rodna kuća, Spomen-dom, Politička škola. Nije tajna da kuću i dalje obilaze brojni turisti i Titovi fanovi iz cele bivše države, naročito u maju. U planu je da i drugi objekti steknu novu funkciju i otvore nova radna mesta. Kad je to plan HDZ-ove opštinske vlasti, opozicija (SDP) nije imala šta da doda, pa je budžet usvojen glatko i jednoglasno. Prekratić je ponosan da opština osim turizmu pažnju poklanja i uređenju groblja, lokalnih puteva i postavljanju krsta na mestu gde su komunisti srušili crkvu. Lepo je znati i da kafanče nasuprot Brozovoj rodnoj kući drži neko ko je kao đače jednom sreo Maršala. Uređeno je retro, zidovi puni slika Broza snimljenih tokom njegovih poseta zavičaju. Specijalitet je vino koje nosi njegovo ime i štrukle „kakve su mu pripremali kad je svraćao“, kaže gostioničar Pećnik.

Nema zbora – Kumrovčani vole Tita, bez obzira na to jesu li „levi“ ili „desni“. Istu lekciju savladali su, netom, i u Velikom Trgovišću.