Uprkos spremnosti Narodne partije i PSOE na "neprirodnu koaliciju" (desnica i levica), u Baskiji je ubedljivije nego ikad trjumfovala Baskijska nacionalna partija (PNV) iako joj za apsolutnu većinu nedostaje pet poslanika
Uz sav rizik poređenja zbog svih mogućih razlika, posmatraču sa Balkana ishod prošlonedeljnih izbora u Baskiji liči pomalo na rezultate glasanja u Bosni i Hercegovini gde, uprkos naporima međunarodne zajednice, redovno pobeđuju nacionalne partije, potvrđujući faktičku etničku podelu teoretski jedinstvene države.
U slučaju Baskije međunarodna zajednica se ne meša, ali je zato tu španska država, ili takozvane ustavne partije koje su čak bile spremne da prevaziđu sve svoje ideološke i ostale razlike i da se udruže ne bi li srušile 21-godišnju vladavinu PNV-a (Baskijska nacionalna partija), ali od svega toga nije bilo ništa. Izlazak birača u apsolutno rekordnom broju (79,9 odsto, deset odsto više nego na poslednjim izborima 1998) potvrdio je dominaciju PNV-a koji je na izbore izašao u koaliciji sa „bratskom“ partijom Eusko Alkartasuna.
NEPRIRODNA KOALICIJA: Iako je formalno najveći gubitnik radikalna partija Euskal Heritarok, koja se smatra političkom platformom ETA-e, jer je sa 14 poslanika pala na samo 7, što je njen najgori izborni rezultat, stvarno najveći gubitnici su Narodna partija i PSOE. Dve najveće političke partije na nivou zemlje bile su spremne na „neprirodnu koalciju“ ne bi li zajedničkim snagama nadvladale nacionaliste, ali rezultat je više nego mršav. Štaviše, kalkulacija narodnjaka pokazala se kao loša jer su izgubili ne samo izbore već i jednog relativno popularnog ministra. Naime, Haime Major Oreha, dugogodišnji ministar unutrašnjih poslova u vladi Hosea Marie Asnara, napustio je ministarstvo da bi se stavio na čelo predizborne kampanje populista u Baskiji, ali uprkos svom nesumnjivom ličnom autoritetu nije uspeo. Kao jedan od najžešćih boraca protiv ETA-e sigurno nije bio previše simpatičan mnogim Baskijcima, čak i u slučaju da ne podržavaju terorističke akcije ETA-e koja je predizbornu kampanju „zaključila“ dan uoči izbora klasičnim atentatom sa bombom u autu u strogom centru Madrida, na sreću bez mrtvih ali sa četrdesetak povređenih.
Koalicija PNV/EA dobila je 42,6 odsto glasova, odnosno 33 poslanička mesta, što je za pet manje od apsolutne većine. Sa sedam mandata radikalne partije Euskal Heritarok nacionalisti bi stigli do željene većine jer bi imali 40 poslanika, ali kandidat PNV/EA, dosadašnji – i budući – „lendakari“ (predsednik baskijskog parlamenta, odnosno vlade) Huan Hose Ibareće obećao je u predizbornoj kampanji da „ni u jednoj varijanti neće tražiti savez sa Euskal Heritarok“ čiji je lider Arnaldo Ortegi glasao sa vozačkom dozvolom zato što ne priznaje špansku ličnu kartu „a baskijsku nema“. Na drugoj strani ostaju „konstitucionalne partije“ PP, PSOE i Ujedinjena levica (IU) sa 35 mandata.
BEZ PROMENE: Drugim rečima, u Baskiji se ništa bitno nije promenilo. Na vlasti i dalje ostaje Baskijska nacionalna (nije pogrešno reći ni nacionalistička) partija, ali bez apsolutne većine u parlamentu. Tako je bilo i dosad, ali su sve ankete predviđale bolji rezultat ustavnih partija. U prvim analizama procenjuje se da je visok odaziv birača više favorizovao nacionaliste neko konstitucionaliste. Narodna partija je popravila izborni rezultat u odnosu na 1998. i sa 16 prešla na 19 poslanika, PSOE je izgubila jedan mandat i sa 14 pala na 13, dok je Ujedinjena levica vrlo zadovoljna što je sa dva otišla na tri poslanika. Sve je to, međutim, zadržavanje statusa quo, za razliku od PNV-a koji će, doduše u koalciji, imati rekordna 33 poslanika što je za jedan bolje nego 1986. kada je imao 32 mandata.
Od tri glavne provincije PNV/EA je dobila u dve (Viskaja i Guipuzkoa) i „igrala nerešeno“ u Alavi gde ima devet mesta, isto koliko i PP (Narodna partija).
Sada ostaje da se vidi šta u praksi znači nastavak statusa quo. Habier Arzaljus, lider PNV-a, već je poručio premijeru Hoseu Marii Asnaru da će, „ako nastavi sa istim metodima uništiti Španiju“. Njihovi odnosi su više nego zategnuti, praktično nepostojeći. Vlada je u prvim procenama priznala težak poraz i najavila analizu uzroka pogrešnih procena i poteza. U novonastaloj situaciji važnu ulogu mogla bi imati Ujedinjena levica iako je najmanje (brojčano) zastupljena u parlamentu. Njen lokalni lider Havier Madraso već je predložio formulu po kojoj bi PNV formirao vladu uz podršku PSOE i Ujedinjene levice.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
