Tri decenije kasnije potvrđeno da je više od 30.000 ljudi primilo zaraženu krv

Veliki skandal potresa Veliku Britaniju. U periodu od sedamdesetih do ranih devedesetih godina prošlog veka, više od 30.000 ljudi, od kojih je 3.000 umrlo, primilo je krv zaraženu virusom HIV-a ili hepatitisom C, prenosi N1.

Kako se navodi, to je obelodanjeno u dugo čekanom izveštaju Brajana Langstafa, objavljenom u sedam tomova, u kom se još i navodi da je sve to moglo da bude izbegnuto, ali da su slučaj zataškale Nacionalna zdravstvena služba i britanska vlada.

Do zaražavanja je došlo tokom eksperimentalnog lečenja pacijenata, za koje mnogi od njih nisu ni znali. Među onima koji su umrli od posledica infekcije je i veliki broj dece.

Premijer Velike Britanije Riši Sunak izvinio se onima koji su zaraženi i porodicama žrtava, a vlada će morati da plati odštetu od skoro 13 milijardi dolara.

Ko je odgovran?

Novinarka Danica Ilić kaže za N1 da krivica zbog ovog skandala nije samo lekara i osoblja, već svih vlada od sedamdesetih do devedesetih.

Ističe da je SZO još sedamdesetih upozoravala Britaniju da ne uvozi krv iz zemalja za koje se zna da donatore krvi ne proveravaju, pre svega iz SAD, koje uzimaju krv ponekad od zatvorenika i intravenoznih zavisnika.U SAD su čak plaćali zavisnike da daju krv, dodaje.

Međutim, kako navodi Ilić, Britanija zbog manjka ipak uvozi ovu krv.

Takođe, osamdesetih sa pojavom HIV, pojavljuje se i tehnologija termički obrađene krvi, ali nju Britanija ne koristi, već među poslednjim zemljama uvodi ovu novinu.

Zaražena i deca

Podseća i na slučaj dece u jednoj školi osamdesetih godina koja su bila hemofiličari i nad njima se primenjivala neka eksperimentalna metoda.

„Stodvadeset dva đaka su primila zaraženu krv, preživelo je samo njih 30“, iznosi Ilić šokantan podatak.

Dodaje da je zaražena krv davana i tokom operacija, primala su je i novorođenčad, a ono što je naročito skandalozno je to da roditelji dece na kojima su vršeni eksperimenti nisu dali saglasnost za to, niti su znali da će krv biti uvožena iz SAD.

Krivična odgovornost

Ukazuje da prema izveštaju Langstafa, na više od 2.500 strana, ima mnogo elemenata za krivičnu odgovornost.

Imajući u vidu da je Britanija ovim skandalom počela da se bavi tek 2018. godine, nema naznaka ko bi mogao da bude gonjen.

Bilo je, prema njenim rečima, i u drugim zemljama istih slučajeva, ali one su drugačije postupile.

Tako je Kanada neke nadležne gonila još devedesetih godina, u Francuskoj tadašnja ministarka za dlaku je izbegla krivični proces, a slučajevi zaražene krvi zabeleženi u i u Španiji, Japanu, Finskoj.

Poverenje u zdravstveni sistem

„Kampanja zaraženih pacijenata i njihovih naslednika traje već decenijama. Mnogi su se oglasili nakon objavljivanja ovog ogromnog izveštaja i kažu da je ovo najmanje što britanska vlada može da uradi za njih – da im isplati odštetu. Nekima to ne znači ništa jer su izgubili članove svojih porodica. Pirova je to pobeda, ne bih mogla da kažem da je, prema njihovim reakcijama, sada postignuta velika pobeda“, navodi Ilić.

Kaže da je napravljena i šema za isplatu odštete, ali dodaje da nije baš najbolja.

„Zdravstveni sistem je urušen, kad bismo pitali pojedine političare i političke oponente aktuelne konzervativne vlade, mnogi će reći i izneti čak dokaze da sve vodi ka privatizaciji zdravstvenog sistema. Britanci više nemaju poverenje u svoj zdravstveni sistem. Pre svega, ne samo s obzirom na ovakav skandal, već i na ogromne liste čekanja. Čeka se na operacije, čeka se na redovne preglede, čeka se na preglede specijalista, čeka se na hitnu pomoć, u nekim slučajevima, to smo takođe saznali, i po osam sati“, ukazuje Ilić.

Dodaje i da su konzervativci u poslednjih 13 godina uveli mere štednje i smanjili budžet zdravstvenom sistemu, kao i da lekari, medicinske sestre, osoblje, rade u „stravičnim uslovima i pod teškim pritiskom“, te ne mogu da obave tu osnovnu zdravstvenu zaštitu.