Pad na globalnim finansijskim tržištima se nastavlja. To je reakcija na carine bez presedana koje je predsednik SAD Donald Tramp uveo protiv većine američkih trgovinskih partnera.
Investitori su sve nervozniji zbog mogućnosti velikog trgovinskog rata koji bi verovatno pokrenuo globalnu recesiju. Procenjuju da će tarife imati dalekosežne posledice na globalni ekonomski rast i da će rastući troškovi proizvodnje podstaći inflaciju, uznemiriti kompanije i smanjiti investicije. Ekonomisti očekuju dalju nestabilnost na tržištima i strahuju od poremećaja u lancima snabdevanja.
Nakon što je Tramp početkom nedelje naglasio da će investitori morati da se pomire s padom na finansijskim tržištima, najverovatnije je povećan rizik od daljeg pada cena u Sjedinjenim Državama, Aziji i Evropi.
„Ponekad morate da uzimate lekove da biste nešto popravili“, rekao je Tramp u nedelju uveče.
Da li se globalna ekonomija suočava s recesijom?
Američka banka JP Morgan iznela je procenu prošle nedelje po kojoj je verovatnoća da će do kraja godine doći do globalne recesije 60 odsto. Pre nego što je Tramp objavio uvođenje carina bila je 40 odsto.
Dojče banka je u ponedeljak u kratkoj analizi upozorila da će, ako Tramp istraje u svojoj trgovinskoj politici, to imati „ogromne globalne posledice tokom 2025, ali i tokom godina i decenija koje dolaze“.
Azija je za sada pogođena mnogo teže nego Evropa, s carinama većim od 40 odsto za neke ključne zemlje. To povećava pritisak na zemlje kao što su Vijetnam, Tajvan i Indonezija da pregovaraju o novim trgovinskim sporazumima sa Vašingtonom.
Kina, kojoj je Tramp prošle nedelje uveo dodatne carine od 34 odsto, do sada je jedina velika ekonomija koja je uvela kontra-carine na američki uvoz. Peking je u petak uveo dodatne carine od 34 odsto na američku robu, kao i ograničenja izvoza na odabrane retke zemlje koje su hitno potrebne za proizvode visoke tehnologije i postrojenja za proizvodnju čiste energije. Očekuje se da će te tarife stupiti na snagu u četvrtak.
Indija, koja se sada suočava s nametom od 26 odsto na izvoz u Sjedinjene Države, ne planira da se bori protiv Trampovih carina, prenela je u nedelju novinska agencija Rojters, pozivajući se na neimenovanog indijskog zvaničnika. Nju Delhi je, s druge strane, već smanjio neke carine na uvoz iz SAD. Indija je bila jedna od prvih zemalja koja je insistirala na novom trgovinskom sporazumu s Vašingtonom tokom posete premijera Narendre Modija Beloj kući u februaru.
Nove carine od 20 odsto na uvoz iz zemalja Evropske unije očekuju se od srede. Ministri finansija EU sastali su se u ponedeljak u Luksemburgu kako bi dogovorili zajednički odgovor. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u nedelju da je Brisel spreman da „brani svoje interese proporcionalnim protivmerama“. Ipak, ona je takođe signalizirala da je EU spremna da pregovara sa SAD.
Holandska banka ABN Amro prepolovila je prošle nedelje svoju ekonomsku prognozu za EU. Ona očekuje da će kvartalni rast u zemljama EU „fluktuirati oko nule, s velikom verovatnoćom da će kvartal biti negativan“.
Ipak, bilo je i nekih pozitivnih vesti: dva Trampova savetnika u odvojenim izjavama rekli su američkim medijima da je više od 50 zemalja kontaktiralo Vašington želeći da pregovara o novim trgovinskim sporazumima.
Pol Ešvort iz londonske analitičke firme Kapital ekconomiks očekuje da će Tramp, uprkos svojoj prkosnoj retorici prema kritičarima, uskoro shvatiti da je otišao predaleko. „Najverovatniji sledeći korak jeste da Tramp brzo objavi postizanje nekih ’dogovora’ po kojima se smanjuju carine za neke od najteže pogođenih zemalja“, napisao je Ešvort u svojoj analizi. Dodao je ipak da bi Kina tu „mogla da bude izuzetak“.
„Što se pre reši to pitanje, to bolje, jer bi se neki negativni efekti vremenom akumulirali i teško bi ih bilo preokrenuti“, ocenio Džejmi Dajmon, izvršni direktor JP Morgan Chase, u svom godišnjem pismu akcionarima.
Strah Nemačke od Trampovih carina
Američka ekonomija je porasla u proseku za skoro tri procenta od kraja pandemije korone, ali se sada suočava sa „samonametnutom ekonomskom katastrofom“ – tako posledice Trampovih carina sagledava istraživačka kompanija Morningstar.
Analitičari S&P Global povećali su verovatnoću recesije u SAD sa 25 odsto u martu, na 30 do 35 odsto danas. Goldman Saks je u međuvremenu povećao verovatnoću recesije sledeće godine u SAD na 45 odsto, dok su britanska banka Barklis i velika švajcarska banka UBS takođe upozorile da bi američka ekonomija mogla u narednim mesecima da se smanji.
Stiv Kokrejn, glavni azijsko-pacifički ekonomista u Mudis-analitici, rekao je u ponedeljak da bi SAD mogle da uđu u recesiju „veoma brzo“ i da bi ona mogla da bude „prilično produžena“.
U međuvremenu, Kapital ekonomiks upozorava da bi krah berze uskoro mogao da prati i „kolaps poverenja domaćinstava i biznisa“, ako Tramp ne bude voljan da postigne sporazum sa američkim trgovinskim partnerima.
Ta ekonomska istraživačka kuća sa sedištem u Londonu ističe da bi američka inflacija mogla da poraste iznad pet procenata i da bi se recesija pogoršala ako američki Kongres „ne uspe da blagovremeno donese fiskalni stimulans zbog sukoba unutar Republikanske stranke“.
Predsednik Federalnih rezervi SAD, Džerom Pauel, upozorio je još prošle nedelje da će carine verovatno dovesti do povećanja inflacije u SAD i usporavanja rasta. On je takođe ocenio i da je „povećan“ rizik od veće nezaposlenosti.
Tržišta se sada nadaju da će Pauel uskoro., čak i ranije nego što se očekivalo, objaviti smanjenje kamatnih stopa u SAD.
Šta carine znače za rast Kine?
Očekuje se da će Trampove tarife usporiti kinesku ekonomiju tako što će naštetiti izvozu i izazvati značajnu nestabilnost tržišta. Očekuje se i da će Peking preduzeti mere u oblasti monetarne i fiskalne politike kako bi to nadoknadio. List Komunističke partije Kine n engleskom jeziku, People’s Daily, uverava, međutim, da „nebo neće pasti… čak i ako američke carine budu imale uticaja“.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je u ponedeljak Trampove carine kao „ekonomsko zastrašivanje“ i „neusklađeno s pravilima međunarodne trgovine“, i pozvalo SAD da reše trgovinske tenzije na obostrano koristan način. Međutim, portparol Ministarstva spoljnih poslova Lin Đijan odbio je da kaže da li će kineski predsednik Si Đinping zatražiti da razgovora s Trampom o rešavanju trgovinskog rata. Tramp je odbacio mogućnost sporazuma s Kinom dok se ne reši trgovinski deficit koji SAD imaju s drugom po veličini svetskom ekonomijom.
