Da li se Donald Tramp može smatrati pobunjenikom protiv SAD? Ako može, sme li onda opet da se kandiduje? Ta pravna i politička bitka zabavlja zemlju pred izbornu godinu
Četrnaesti amandman je dodat Ustavu Sjedinjenih Država još 1866. godine – godinu dana nakon Građanskog rata. Tu je zapisano da niko ko učestvuje u pobuni protiv američkih vlasti ne može više da se kandiduje za visoke državne funkcije.
Tada je ideja bila da se iz političkog života eliminišu ondašnji lideri južnih država, koje su se zalagale za opstanak ropstva.
Ali, da li ovaj amandman može da se primeni i na izvesnog Donalda Trampa, bivšeg i možda budućeg predsednika SAD?
Sada se o tome redom izjašnjavaju pojedine američke države, pojačavajući pritisak na Vrhovni sud SAD da i on zauzme stav koji bi mogao da kroji sudbinu zemlje za naredne godine.
U četvrtak je Mejn postao druga država koja je zabranila da se Trampovo ime nađe na glasačkom listiću jer, kako smatraju, on stoji iza „juriša na Kapitol“ u januaru 2021. godine.
Odluku je donela Šejna Belouz, državna sekretarka Mejna, i članica Demokrata.
Prethodno je najviši sud Kolorada odlučio isto.
„Imam na umu da nijedan državni sekretar nikada nije lišio predsedničkog kandidata mogućnosti da bude na glasačkom listiću na osnovu trećeg člana 14. amandmana. Ali takođe imam na umu da nijedan predsednički kandidat nikada ranije nije učestvovao u pobuni“, navela je Belouz u obrazloženju.
U državi Mičigen je pak doneta suprotna odluka, Tramp sme da se pojavi na republikanskim predizborima i, ako tamo pobedi, na kasnijim izborima za predsednika krajem 2024. godine.
Trampovi kritičari kažu daje očevidno on podstakao pobunu koja je ishodovala upadom stotina ljudi u sedište američkog Kongresa. Na licu mesta je stradalo petoro ljudi.
Prethodno, a i kasnije, Tramp je dovodio u pitanje svoj izborni poraz od Džozefa Bajdena, sa kojim bi opet mogao da se nađe u duelu – ako mu dopuste.
Kvaka je u tome što Tramp nije osuđen zbog podsticanja revolta. Pitanje je ko bi uopšte za to bio nadležan? Za sada se našao samo najviši sud Kolorada da sebe proglasi vlasnim za odluku, dok Vrhovni sud SAD još okleva.
Na odluku u Koloradu je odmah podneta žalba, čime je odluka suda „zamrznuta“ do razrešenja. To mnogi vide kao dobru priliku da Vrhovni sud preuzme stvar i preseče jednom za svagda.
Pikantno je pitanje da li bi najviši sud SAD dopustio da pojedine federalne jedinice dopuštaju ili ne dopuštaju nekome da se kandiduje. Ili bi dao sve u ruke Kongresu, kako piše u 14. amandmanu?
To bi bila sjajna vest za Trampa jer je parlament već u pokušaju da mu ukine imunitet bio oslobodio Trampa krivice za juriš na Kapitol.
Osim pitanja nadležnosti, Vrhovni sud bi trebalo da odluči i da li je Tramp 6. januara 2021. uživao predsednički imunitet. On tada zvanično još nije bio predao dužnost Bajdenu. Ako je imao imunitet, onda bi se Tramp izvukao od 14. amandmana.
Za sada se čeka potez Vrhovnog suda.
N.R. (nyt, rtr, rts)
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
