Donald Tramp je Evropu opisao kao kontinent u raspadanju, evropske lidere kao slabe, a imigraciju kao ključni uzrok društvenog sloma. Ukrajini je poručio da bi joj bolje bilo da se raspišu izbori
Američki predsednik Donald Tramp objasnio je u intervjuu za „Politiko“ svoje viđenje sveta u kojem su liberalna demokratija, multilateralne institucije i dugogodišnji savezi problem, a ne rešenje. Poseban fokus stavio je na Evropu, koju je opisao kao „dekadentnu“ i „na putu propasti“.
Prema Trampu, evropske zemlje su same odgovorne za svoje „probleme bez presedana“ – pre svega zbog „nekontrolisane imigracije“ i politike otvorenih vrata. Evropske lidere opisao je kao slabe i nesposobne da „zaštite sopstvene građane“, sugerišući da su napustili osnovnu ideju države kao garanta bezbednosti i reda.
Takva retorika nije nova, ali je ovaj put izrečena sa dodatnim naglaskom na ideološki raskid između Trampove vizije Zapada i politike Evropske unije. Za razliku od Brisela, Tramp otvoreno pohvaljuje lidere poput Viktora Orbana i Redžepa Tajipa Erdogana, koje vidi kao primer „čvrste vlasti“ u vremenu nestabilnosti.
Trampova bezbednosna strategija: Jačanje desno-populističkih snaga u Evropi
Još osjetljiviji deo intervjua odnosio se na rat u Ukrajini. Tramp je doveo u pitanje demokratski legitimitet vlasti u Kijevu, uz sugestiju da bi Ukrajina trebalo da održi izbore – iako se zemlja nalazi u punom ratnom stanju i pod stalnim ruskim napadima.
Takva izjava odudara od dosadašnjeg stava Zapada, prema kojem su izbori tokom rata nepraktični i potencijalno destabilizujući. Kritičari upozoravaju da bi insistiranje na izborima u ovakvim uslovima išlo naruku Moskvi, koja već godinama osporava legitimitet ukrajinskih institucija.
Iako Tramp nije otvoreno pozvao na smanjenje pomoći Ukrajini, njegove izjave dodatno jačaju sumnju da bi američka politika prema ratu mogla radikalno da se promeni – u pravcu pritiska na Kijev da ubrza pregovore s Rusijom.
Govoreći o unutrašnjim prilikama u SAD, Tramp je sopstvenu ekonomsku politiku ocenio sa „A-plus-plus-plus“, tvrdeći da je Amerika jača nego ikad. Inflaciju i rast troškova života, koji su tema brojnih istraživanja javnog mnjenja, minimizirao je, nazivajući ih „prenaduvanim problemima“.
Američki predsednik o sebi je govorio u prepoznatljivom tonu samohvale.
Svoju ulogu opisao je kao ulogu „jakog lidera“ koji jedini vidi stvarnost onakvom kakva jeste, za razliku od „slabih političara“ u SAD i Evropi. Tvrdi da je američka ekonomija pod njegovim vođstvom „najbolja u istoriji“ i da su svi problemi koji se danas pominju „preuveličani ili izmišljeni“.
Takođe, istakao je kako svi znaju koliko je on obrazovan i pametan, a kao evropske lidere koje izdvaja, pomenuo je Viktora Orbana i Redžepa Tajipa Erdogana. Njih vidi kao primer „čvrste ruke“ koja, po njegovom shvatanju, nedostaje liberalnim demokratijama.
Intervju za „Politiko“ izazvao je i reakcije u samim Sjedinjenim Državama, gde su pojedini mediji i analitičari kritikovali format razgovora, ocenjujući da Trampove tvrdnje nisu bile dovoljno proveravane ili osporavane tokom intervjua.
Za Evropu, međutim, poruke su bile jasne: u Trampovoj viziji sveta, stari savezi više se ne podrazumevaju, a solidarnost se meri interesom, ne vrednostima.
Ako su ove izjave signal buduće spoljne politike SAD, evropske prestonice bi mogle biti primorane da se ozbiljnije pripremaju za svet u kojem američka podrška više nije garantovana – ni politički, ni bezbednosno.
Izvor: Politico
Pad isporuka u SAD od skoro 30 odsto nije sprečio Kinu da u novembru ponovo poveća izvoz i zabeleži istorijski trgovinski suficit, oslanjajući se na tržišta Jugoistočne Azije, Afrike i Evropske unije
U Bezbednosnoj strategiji Donalda Trampa stoji da SAD treba da imaju „najmoćniju, najubojitiju i tehnološki najnapredniju vojsku na svetu“ i „najdinamičniju, najinovativniju i najnapredniju ekonomiju“, kao i da sprovode „meku moć“ širom sveta u sopstvenu korist
Da biste imali pravo da živite u ovom naselju, morate da budete katolik, socijalno ugrožena osoba i da ste iz Augsburga. Danas u ovom naselju živi oko 150 ljudi
Dok nova sirijska vlast gradi odnose sa svetom i vraća zemlju na diplomatsku mapu, milioni građana i dalje se bore za osnovnu egzistenciju. Godinu dana nakon pada diktature, obećanja o boljem životu još nisu stigla do većine stanovništva
Nakon nekoliko meseci mira, obnovljeni su sukobi između Tajlanda i Kambodže. Obe strane se međusobno krive za nove žrtve, preneo je Rojters
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
