Od prošle godine regionalni i svetski mediji bruje o „Sarajevo safariju“. Navodno, bogati stranci, poglavito Italijani, organizovano su dolazili na srpske položaje iznad opkoljenog Sarajeva i plaćali masan novac da pucaju na civile.
Priča potiče iz jednog filma i dve knjige – jednu je napisao Italijan Ecio Gavaceni, čest sagovornik medija koji se kod tužilaštva u Milanu zauzeo za pokretanje postupaka. No, nedavno je Rojters javio da to tužilaštvo nema ništa konkretno u rukama.
Drugu knjigu je napisao kontroverzni hrvatski novinar Domagoj Margetić.
Sada Mihael Martens, iskusni reporter Frankfurter algemajne cajtunga koji dugo prati prostor bivše Jugoslavije, piše da je cela priča o „safariju“ zapravo priča o neprofesionalizmu (i zapadnih) medija koji olako šire glasine.
Džuda nikad čuo
Martens na mreži X primećuje da niko od dopisnika koji zbilja znaju region nije hteo da se bavi temom. Za potrebe članka koji piše, Martens je pričao sa Timom Džudom, dobrim poznavaocem Balkana koji je 1992. bio dopisnik Tajmsa i Ekonomista iz Beograda, ali je u ključnim trenucima bio u Sarajevu.
On je, kako prenosi Martens, ispričao zašto do sada nije ni redak napisao o navodnom „safariju“ iako su tadašnji dopisnici znali za snajpere i pojedinačnu pojavu stranaca na ratištu.
„Ne mogu da isključim da je moglo biti nekoliko izolovanih slučajeva ljudi koji su dolazili zbog toga, iako za to nikad nisam čuo“, kaže Džuda o navodima da su bogati stranci plaćali da love civile, „ali netačna je ideja da ih je bilo mnogo i to organizovano, a da nijedan novinar, humanitarac ili osoblje UN to nikad nisu pomenuli.“
Džuda je rekao da je pitao ljude „kojima veruje“ poput Nataše Kandić ili istraživačkih novinara BIRN-a, i da oni misle isto. „Sigurno bi se Haški tribunal bavio tom pričom da je stvarno tačna“, kaže Džuda.
„Kome verovati…“
On misli da je reč o „senzacionalističkoj priči“ na koju nasedaju ljudi „koji nisu bili tamo i ne mogu da zamisle koliko je takva stvar ekstremno malo verovatna“.
„Neke od stvari koje o tome čitam, recimo o logistici i letovima iz Trsta za Beograd, mogu da napišu i u njih poveruju samo ljudi koji nemaju pojma da je beogradski aerodrom tada bio zatvoren.“
Martens najavljuje da će pisati o celom slučaju, kao i o knjigama Gavacenija i Margetića. Objavu na mreži X završava ovako:
„Kome verovati: Timu Džudi, iskusnom preofesionalnom i vrlo poštovanom reporteru – ili italijanskom piscu fikcije koji nema pojma o Balkanu i hrvatskom teoretičaru zavere sa nimalo kredibiliteta među kolegama u Hrvatskoj? Težak izbor…“
Inače, nedavno je nemački sud naložio nedeljniku Špigel da povuče članak u kojem je predsednik Srbije Aleksandar Vučić povezan sa navodnim „safarijem“. Magazin je potom uzeo izjavu od Vučića i izmenio članak, pa ga je ponovo objavio.
