Na konačnoj listi trebalo bi da se nađe bar jedna žena na mestu jednog od pet zamenika premijera
KONAČNO BEZ ZARA: Mlada Avganistanka
Sedmog dana pregovora o budućnosti Avganistana Severna alijansa i tri rivalske frakcije saglasile su se oko osnivanja privremene vlade koja bi otvorila put ka preobražaju njihove zemlje iz bojišta podeljenog među ratnim poglavicama u državu gde bi se o vlasti odlučivalo na izborima. U utorak u zoru Severena alijansa je popustila pod američkim i nemačkim pritiskom i konačno predstavila kandidate za mesta u privremenoj vladi.
Napeta diplomatija u nemačkom luskuznom hotelu „Petersberg“, na brdu kraj Bona, prethodila je ovom proboju. SAD su optužile Alijansu za pokušaj blokiranja sporazuma, dok je vođa saveza Burhanudin Rabani upozoren u Kabulu da svojim zahtevima ne rizikuje da pregovori propadnu.
Posrednici UN-a počeli su mučan posao „ublažavanja“ spiska Severne alijanse imenima koja predlažu tri druge delegacije – predstavnici bivšeg kralja Mohameda Zahera Šaha i dve manje izbegličke grupe. Ovo cenkanje moglo bi da traje još dva dana, kažu diplomatski izvori u Bonu. „Neće biti lako“, izjavio je predstavnik UN-a Ahmad Favzi.
NAJVEĆIGUBITNIK: Rabani, titularni vođa Severne alijanse, izgubiće sve zvanične atribute koji su mu preostali kao poslednjem predsedniku Avganistana priznatom od UN-a. „Privremena vlada će biti predstavnik avganistanskog suvereniteta istog časa kad bude formirana“, kaže se u nacrtu sporazuma.
Za Rabanija neće biti mesta u novoj vladi a to je razlog što se on, kao najveći gubitnik, trudio da uspori ili parališe dogovor. Rabanija (61) su, tiho unutar Severne alijanse, neutralisali ministar unutaršnjih poslova i šef delegacije Alijanse u Bonu Kanuni, šef diplomtije Abdulah i novi vojni komandant alijanse Fahim.
U naporu da zaleče Rabanijev ranjeni ponos, delegati su se složili da se u preambulu sporazuma ubaci rečenica kojom se Rabaniju odaje hvala za službu narodu. Na konačnoj listi privremene administracije treba da se nađe bar jedna žena na mestu jednog od pet zamenika premijera, a više žena će biti ministri, kažu diplomati. Biće to ogromna promena u odnosu na vladavinu talibana gde je ženama bilo zabranjeno da se školuju i rade van kuće.
Istorijski sporazum, kako je već nazvan, postignut je kada je Rabani pod pritiskom povukao svoje primedbe na pregovore i izbor imena za članove privremene vlade. „Sada je raspoloženje svečano“, kaže predstavnik UN-a Favzi. „Bilo je suza u nečijim očima. Mislim da je ovo veliki uspeh za Avganistan.“
Prema kompromisu s kojim su se delegacije složile, specijalni izlaslanik UN-a za Avganistan Lagdar Brahimi izdvojiće 28 imena od nekih 100 koja su predale četiri strane za kandidate članova privremene vlade. Polje za izbor premijera suženo je na dvojicu: Hamida Karzaja, plemenskog vođu iz većinskog naroda Paštun koji komanduje antitalibanskim trupama u blizini njihovog poslednjeg uporišta Kandahara, i na Satara Sirata, etničkog Uzbeka koji na pregovorima predvodi delegaciju bivšeg kralja.
Nacrt sporazuma traži od Severne alijanse da se razoruža i povuče iz Kabula kako bi napravila mesto za raspoređivanje međunarodnih mirovnih snaga u glavnom gradu. Nezavisne avganistanske policije, uključujući one koje su u slaboj vezi sa labavim savezom ratnih glavara, pozivaju se da se „stave pod komandu i kontrolu privremene vlasti“.
Dokument zabranjuje budućoj privremenoj vladi da nudi amnestiju za ratne zločine i ovlašćuje UN da vode istragu o kršenjima ljudskih prava. Članovi Saveta bezbednosti UN-a su, izgleda, spremni da povuku diplomatsko priznanje Rabanijeve Islamske Države Avganistan.
LOJADŽIGRA: Predajući Ujedinjenim nacijama listu kandidata u ponedeljak uveče, u skrovitom brdskom hotelu, Severna alijansa je naglo ubrzala pregovore. Četiri avganistanske delegacije, kažu diplomatski izvori, sad rade na završnim pojedinostima formiranja privremene vlasti i jednog nezavisnog saveta koji će sazvati narodnu skupštinu plemenskih starešina, ili loja džirgu, najkasnije za šest meseci.
Odluka o tome ko će sa liste biti privremeni premijer izgleda da je pala u ruke 87-godišnjem bivšem kralju Zahiru Šahu, koji je u izgnanstvu u Rimu živeo skoro 30 godina.
Nova vlada će vladati šest meseci dok se loja džirga, ili velika skupština, ne okupi i sastavi novu privremenu vladu koja će vladati dve do tri godine, dok se ne napiše ustav i ne održe opšti izbori. Loju džirgu, koja će okupiti do 1.500 poglavara, otvoriće ostareli ali popularni bivši kralj, u nadi da će postati simbol avganistanskog ujedinjenja.
Avganistanci su tražili da se u sporazum unese treći aneks – zahtev od UN-a i sveta za pomoć u rekonstrukciji i razvoju zemlje. UN i svet su im jasno stavili na znanje da ne mogu da računaju ni na kakav ozbiljniji novac sve dok se delegati ne slože o široko zasnovanoj privremenoj upravi.
Program UN-a za razvoj procenjuje da će Avganistanu za oporavak biti potrebno 7 do 12 milijardi dolara u prvih pet godina. Svetska banka ceni da će trebati 25 milijardi, ali diplomati kažu da je tolika suma nerealna. Ipak, nikada do sad, kažu diplomati, tokom više od dve decenije ratnih pustošenja pitanja politike i ekonomskih potreba Avganistana nisu bila tako tesno pvezana kao na ovom mirovnom samitu u Bonu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!