Postoji opasnost da će američka intervencija, koja je apsolutno neminovna, zapravo zaobići glavne uzroke napada od 11. septembra. Razlog tome je ambivalentan i simbiotski odnos koji su američke i druge obaveštajne službe imale sa raznim terorističkim organizacijama, uključujući i krilo koje predvodi Bin Laden. To, manjinsko, krilo islamskih fundamentalista u krvavom je sukobu sa većinom islamskih vlada i najvećim delom organizovanog islama. Krvavi zločin u Njujorku i Vašingtonu nije muslimanski zločin kao što Aušvic nije hrišćanski zločin. Zločinci imaju imena i prezimena, a u ovom slučaju i čvrsto organizovane strukture. Zato je vrlo problematično da li vazdušni napadi mogu da obezglave ovu neman, a pogotovo da li mogu da je iskorene.
Važno je podsetiti se da terorizam u klasičnom smislu reči nije samo proizvod marginalnih ekstremista u Trećem svetu, nego da je bio podržavan – kad im je bio koristan – od mnogih vlada, uključujući ne samo Amerikance nego, da se podsetimo, i SFR Jugoslaviju, koja je u svoje vreme bila bezbedno utočište ne samo notornom međunarodnom teroristi Karlosu (1974) nego i teroristima iz RAF-a (1983), koji su bili obilato finansirani od strane istočnonemačke službe Štazi i sovjetskog KGB-a. Paradoksalno, ali istovremeno je ta Jugoslavija bila takođe žrtva terorističkih napada ekstremno-nacionalističke emigracije. Naše „trećesvetske“ simpatije u vreme nesvrstanosti dovodile su nas Jugoslovene u situaciju da smo podržavali krvave despotske režime, kao i terorističke organizacije koje se skoro uvek kamufliraju kao „oslobodilački pokreti“. To su razlozi zašto će ova predstojeća kampanja protiv terorizma biti puno temeljitija od pukih udaraca na talibanski režim i druge koji daju utočište terorističkim organizacijama. Po mom mišljenju, odbrana suvereniteta država koje kriju teroriste ili tamane velik broj svojih stanovnika, ili – kao u avganskom slučaju – stavljaju van zakona najmanje žensku polovinu svog stanovništva je neodrživa. U ovom trenutku odbrana ljudskih prava jača je politička i moralna karta nego pojam državnog suvereniteta.
Američka vlada se u ovom momentu igra sa merama koje znatno ugrožavaju građanska prava i slobode. Takve mere neminovno ugrožavaju ne samo muslimansko i arapsko stanovništvo nego i otežavaju neophodnu debatu o uzrocima i korenima terorizma. Teror je oružje slabih, očajnih i zavedenih i zbog toga jedna neophodna mera u borbi protiv terora mora da nametne pravednije rešenje problema Palestine nego što je sada Izrael spreman da prihvati. Da podsetim: ubijanje političkih protivnika, rušenje kuća, napadi na civile i nametanje naseljenika u palestinske oblasti kakve su Gaza i Zapadna obala ne mogu a da ne uzrokuju dalje napade protiv izraelskih vlasti i vojne sile. Izrael mora da ima garancije za bezbednost i mir, ali to ne uključuje pravo 30 izraelskih verskih fanatika da žive u Hebronu protiv volje 35.000 tamošnjih Arapa. To je nemoguće bez nesrazmerne upotrebe vojne sile.
Američki kontraudar, čak i sa podrškom ne samo NATO-a nego i velikog broja arapskih i muslimanskih država, morao bi biti samo početak jedne mnogo šire, sveobuhvatne kampanje koju, nažalost, Amerika sa svojim saveznicima nije – kako izgleda – voljna da vodi, pošto mira i bezbednosti za bogati sever u suštini ne može biti dokle god se razlike povećavaju.
Kad je sve to rečeno, moramo se podsetiti nekoliko stvari. Ovaj napad nije bio ni u ime niti u korist te sirotinje, niti palestinskog naroda, a čak niti protiv „globalističkih“ nepravdi. Oni koji likuju – a nažalost ih ima – zbog ovog udarca protiv Amerike, zapravo likuju nad pojavom novog varvarizma koji ugrožava ceo svet. Osama bin Laden brani reakcionarni klerofašistički poredak koji najviše ugrožava upravo to stanovništvo u čije ime on nastupa. Avganistanska, pakistanska i druga islamska sirotinja u zemljama koje su do sada štitile teroriste nisu došle u očajnu situaciju samo zbog nepravdi u svetu, nego i zbog reakcionarnih mera koje te vlade preduzimaju protiv svog stanovništva. Zahtev talibana za čvrste dokaze o krivici Bin Ladena previđa činjenicu da je on otvoreno objavio rat Americi i zapadnom svetu i prihvatio odgovornost za niz terorističkih akcija do sada. Ali, to se neće i ne može rešiti bombardovanjem sa deset hiljada metara, nego će zahtevati i upotrebu kopnene vojske i time gubitke života. U ovom momentu opasnost od tih fundamentalističkih reakcionarnih snaga ne ugrožava u prvom redu SAD, nego i sve zemlje susede Avganistana, što je razlog da se u nizu srednjoazijskih bivših sovjetskih republika vode krvavi verski ratovi fanatika protiv sekularnih vlada. Ovo nije sukob civilizacija, olaka konstrukcija Semjuela Hantingtona, toliko draga našim i hrvatskim nacionalistima; ovo je rat međunarodne zajednice – sa svim njenim nedostacima – protiv terora koji ugrožava svaku mogućnost normalnog demokratskog društva. Ako je jasna razlika između Bin Ladena i istorijskog islama, to je da takvi ne dele islamsku tradiciju tolerancije prema drugim verama.
