Za američku vojnu i diplomatsku mašineriju neće biti letnjeg predaha. U pozadini svakodnevnih napada i otmica u Iraku i muka da iranski režim privoli na obustavu razvoja nuklearne tehnologije, Vašington će ovog leta imati i pune ruke posla sa povampirenim talibanskim snagama u Avganistanu, kojim se Bušova administracija dičila kao uspešnim primerom „promene režima“.
Umesto da zajedno sa novom vladom u Kabulu proslavi petu godišnjicu uspešnih reformi, nakon što je 2001. svrgnut talibanski režim u Kabulu, i SAD i NATO, čije snage treba da preuzmu komandu na jugu zemlje, mogle bi se ovog leta lako naći na samom početku. Talibani, koji su do 2001. godine pružali utočište Osami bin Ladenu i Al kaidi, za koje se smatra da stoje iza napada na Njujork i Pentagon 11. septembra, jesu u ratu 2001. potučeni, ali nikada nisu iskorenjeni, kao što nije ni Al kaidina mreža.
POVEĆANJE: Umesto da smanji broj vojnika u Avganistanu, SAD ih iz nedelje u nedelju neprimetno povećavaju, pa ih je sada više od 23.000. Povećan je i broj helikoptera, pešadije, logističara i inženjera dok u pomoć ne pritekne obećano pojačanje od oko 6000 vojnika saveznika u NATO-u – Velike Britanije, Holadnije i Kanade, ali i iz Australije koja nije članica Alijanse. Američka administracija i Pentagon bili su najavili smanjenje broja vojnika u Avganistanu i planirano je da ih do kraja godine ne bude više od 16.000. Prolećna ofanziva talibana, međutim, mogla bi da planove Vašingtona ozbiljno dovede u pitanje. Još više bi mogla da ugrozi popularnost Bušovih konzervativaca pre izbora u SAD, koji ne uspevaju da održe obećanje da će veći broj momaka i devojaka koji su sada u uniformi i na desetine hiljada kilometara daleko, Božić dočekati kod kuće.
Uz to, gnev prosečnih Amerikanaca zbog rekordne cene benzina traje i dodatno krnji Bušovu popularnost koja nikada nije bila manja. Uprkos nagomilanim problemima koji izviru iz žarišta daleko od Vašingtona, gde se američka vojna i diplomatska služba do guše upetljala, predsednik SAD izabrao je da ponovi izanđali refren koji godi ušima njegovih konzervativnih pristalica koji sa Irakom, Avganistanom i Iranom nemaju nikakve veze. On se oštro obrušio na inicijativu za ustavnu promenu koja bi osobama istog pola omogućila da sklapaju brak u Americi. Američki ustav, naime, doslovce pominje brak kao instituciju između muškarca i žene, i Buš ne želi da se to promeni.
Obaveštajni izvori upozoravali su na opasnost od pojačanih napada talibanskih pobunjenika na jugu uz granicu sa Pakistanom uoči primopredaje dužnosti, ali je njihova snaga iznenadila sve. „Pošteno govoreći, uticaj talibana u pojedinim oblastima jači je nego pre godinu dana“, izjavio je još pre mesec dana general-pukovnik Karl Ajkenberi, jedan od komandanata američkih snaga u Avganistanu. Zvaničnici Pentagona potvrdili su ovu tvrdnju i brojkama: broj napada duž puta je 30 odsto veći nego prošle godine, dok je broj napada bombaša-samoubica već premašio broj samoubilačkih napada od lane, i do sada ih je bilo preko 30. Izveštaji sa terena prenose da su talibani u toj meri zbili redove da se od ovog proleća pojavljuju u sve jačim i većim grupama, pa da ih je nekad i više od 300, i da u svoje redove sve više primaju ne samo sabraću iz susednog Pakistana već i osiromašene seljake kojima nude četiri dolara za svaku ispaljenu granatu na američke snage.
ČESTITANJE: Američki marinci i pripadnici specijalnih snaga od 2001. češljaju nepristupačne predele Avganistana na jugu u potrazi za Osamom bin Ladenom, američkim neprijateljem broj jedan. Pre manje od mesec dana započelo je veliko čišćenje terena pre primopredaje dužnosti NATO-u, a komanda je procenila da u napadima na talibanska uporišta nema mesta za suptilnosti, pa ni akcije nisu američke i strane vojne snage učinile populanijim. Samo u poslednjih nedelju dana u tim napadima stradalo je bezmalo stotinu civila. Pentagon radije govori u brojevima koje prikazuju talibanske žrtve, kojih je, prema izveštajima, samo u jednom danu bilo pedesetak u napadima u oblasti Hlemand na granici sa Pakistanom. Od početka godine u okviru okršaja sa talibanima ubijeno je više od 900 osoba, a gotovo polovina njih u poslednjih mesec dana, među njima više civila nego talibana.
Kako je za američku, ali i za svetsku javnost Avganistan nakon 11. septembra bio očigledan početak rata protiv terora, tako su i na samom terenu u toj borbi američki i britanski vojnici imali snažnu vojnu podršku među lokalnim vojnim snagama. Međutim, vojnici koji su trebali da konsoliduju bezbednost, iskorene talibanska uporišta i suzbiju proizvodnju opijuma ubrzo su poslati za Irak. Avganistan jeste u međuvremenu dobio demokratski izabranu vladu, i novog predsednika Karzaija, koji je elegancijom i razboritošću za kratko vreme osvojio simpatije uticajnih šefova država i vlada daleko od regiona. Buš i njegova administracija često su uzimali Avganistan kao uzor demokratskoj transformaciji nakon decenija sukoba i ratova i talibanske strahovlade. No, podrška Karzaiju i američkim snagama na terenu neprimetno se topila iz godine u godinu, a prolećni okršaji samo su dodatno oslabili vladu u Kabulu i trpeljivost lokalnog stanovništva prema stranim trupama. Neredi koji su izbili nakon što su vozila američkog vojnog konvoja nemarnošću usmrtila četvoro civilnih putnika, poslali su snažnu poruku Vašingtonu da je Avganistan daleko od priželjkivanog mira. Izveštač BBC-ja iz Kabula Bilal Sarvari kaže da stanovnici južnih i istočnih avganistanskih oblasti iz godine u godinu sve glasnije negoduju zbog brutalnosti i agresivnosti američkih vojnika koji u potrazi za Bin Ladenom ili njegovim pristalicama pretresaju kuće, uznemiravaju njihove žene, a sad su počeli i da gaze ljude na putu.
Sa svoje strane, talibani su računali da će zbijanjem redova i snažnom ofanzivom ako ne odvratiti, makar pokolebati razmeštanje ostalih snaga na jugu zemlje, a posebno u pokrajini Helmand u kojoj se proizvodi petina opijuma na svetskom tržištu. Bezmalo pet godina od invazije protiv talibanskog režima koju su predvodile SAD, i više od 12 milijardi dolara pomoći državi da stane na noge, niti je Avganistan mnogo bezbedniji, niti je porasla zaposlenost. Prema istraživanju o ekonomiji u Avganistanu koje je naručila Evropska unija, a i prema izvorima Ujedinjenih nacija koje pokušavaju da suzbiju setve maka iz koga se dobija opijum, više od polovine stanovnika živi sa manje od jednog dolara na dan.
SETVE MAKA: Istovremeno, setva maka posle početnog pada, sve više se širi, uz svesrdnu podršku talibana. „Naravno da ćemo i ove godine da gajimo mak“, kaže jedan od vođa iz pokrajine Helmand. „I vlada i stranci su nam obećavali pomoć ako za uzvrat prestanemo. Gde je ta pomoć, pitam vas?“ I predsednik Karzai pozvao je sunarodnike da se odreknu useva s polja maka, ohrabrivši ih obećanjima o međunarodnoj pomoći. Svake godine lokalne vlasti pokušavaju tu poruku da prenesu stanovnicima daleko od Kabula. „Što nam svi govore da ne sadimo mak, a niko ne pravi problem oko prostitucije i alkohola“, kaže za BBC jedan od uzgajivača iz Helmanda, izražavajući nezadovoljstvo običnih ljudi što se uz toliko strane vojske u zemlji zapatio alkohol i prostitucija. Kuran opijum ne pominje, ali brani i alkohol i prostituciju. Na sve ove nevolje, američki kongres doneo je odluku da ove godine smanji pomoć Avganistanu za 15 odsto. Zbog svega toga raste nervoza Britanaca, koji početkom jula na području Helmanda treba da razmeste oko 3000 vojnika. Njima se preporučuje da pročitaju stari vojnički priručnik „Izveštaj o Vaziristanu i tamošnjim plemenima“, obližnjoj oblasti, koji su krajem XIX veka za sobom ostavili britanski vojnici, opisujući zasedu u koju su snage imperije upale u borbi sa lokalnim ratnicima…
