Uska grla geopolitike

“Politika jedne države krije se u njenoj geografiji”, govorio je Napoleon Bonaparta, kome se pripisuje i nešto fatalnija izreka da je “geografija sudbina”, mada su njegov veliki imperijalni poduhvat, uprkos tom znanju, na kraju porazile geografske karakteristike i prostranstva ledenih ruskih stepa, pre nego monarhistički režimi Evrope kao njegovi zakleti ljudski neprijatelji.

Mišljenje kako su geografske barijere važan i pre svega trajan igrač u političkoj areni delili su mnogi istoričari, ali i lideri prethodnih epoha, od Justinijana koji je govorio da ko drži Bosfor vlada svetom, preko Frenklina Ruzvelta čiji su stratezi podsećali kako se sa “geografijom ne raspravlja”, do savremenog publiciste Tima Maršala koji u knjizi Moć geografije kaže kako su “važni političari, ali geografija je važnija”.

Može se reći da je upravo prosta geografija osujetila plan aktuelne administracije američkog predsednika Donalda Trampa čiji se napad na Iran po svemu sudeći nasukao na Ormuski moreuz, uski prolaz u kome je zaustavljen protok miliona i miliona tona nafte i time puls svetske ekonomije. Uprkos ogromnoj i sofisticiranoj sili, Vašington je poslednjih nedelja prinuđen da sa Iranom pregovara zbog fatalnog morskog prolaza koji ova islamska republika doslovno kontroliše običnim patrolnim čamcima.

Mnoge geografske barijere, planine, pustinje i mora uticale su na tok istorijskih zbivanja, ali nigde geografija nije tako nedvosmisleno ubedljiva kao u moreuzu – uskom morskom prolazu između dva kopna koji povezuje dva veća vodena prostora, more ili okean, i koji je zbog toga, po prirodi stvari, značajan za plovidbu. Moreuzi koji su se u prošlosti nalazili na važnim trgovačkim rutama uticali su na vojne strategije i odredili sudbine mnogih imperija.

“Priroda određuje, čovek upravlja”, pisao je engleski geograf Vilijam Gordon Ist. Nije naročita mudrost, niti je potrebno da se pozivamo na autoritete prošlosti, da bismo rekli kako najveća sila može naići na nepremostiv planinski venac, kao i da se najbolji plan može raspasti pred obalom koja je isuviše daleko, a da se zaposedanjem moreuza kontrolišu arterije svetske trgovine. Međutim, pitanje je koliko je to sasvim tačno danas, kad su daljine zamenjene virtuelnom povezanošću cele planete i kad se čini da se problem jednog fizičkog prolaza uvek može nekako premostiti. Ali, očigledno je da se ne može zanemariti.

“Geografija više nije sinonim za fatalizam”, piše američki autor Robert Kaplan, autor knjige “Osveta geografije”, ali dodaje da geografija i dalje jeste, “kao i raspodela ekonomske i vojne moći po sebi, jedno od glavnih ograničenja, kao i pokretača, akcija današnjih država”. Sedam moreuza, uskih grla na najkritičnijim tačkama planete koji su od drevnih vremena preusmeravali tokove svetske istorije, danas možda nemaju poslednju reč, ali su i dalje vrlo važni igrači na svetskoj pozornici.

ORMUSKI MOREUZ

Ako o tome ranije nisu razmišljali, danas milijarde ljudi znaju gde je Ormuski moreuz i da je on vitalni kapilar kroz koji teče krvotok globalne ekonomije, a koji se nalazi u dvorištu Irana. Mada su više puta iz Bele kuće stizala uveravanja o primirju i slobodnom prolazu, ali i tvrdnje da su Amerikanci zaposeli Ormuski moreuz, stanje na terenu i otvoreni napadi na tankere pokazuju da Iran potpuno kontroliše strateški tesnac koji spaja Persijski zaliv sa Omanskim zalivom. Ormuski moreuz razdvaja Iran od Arabijskog poluostrva i kroz istoriju su se za kontrolu nad njim otimali Portugalci, Britanci i lokalni sultani, dok danas suverenitet dele Iran i Oman.

Nakon što su odnosi Irana i SAD dostigli tačku pucanja u februaru, uporedo sa vazdušnim udarima koji su obezglavili islamsku republiku, Teheran je počeo da koristi moreuz kao ultimativnu polugu moći, preteći njegovim potpunim zatvaranjem. Mediji od tada uporno podsećaju kako prolazom teče 20 odsto svetske nafte (oko 21 milion barela dnevno) koje prevoze tankeri iz više bliskoistočnih zemalja. Promet nafte kroz moreuz je zbog rata drastično opao, Iran je uveo selektivnu blokadu i naplatu prolaza, dok su SAD uzvratile kontra-blokadom iranskih luka, što je dovelo do najvećeg skoka cena energenata od sedamdesetih godina 20. veka i gomilanja više od 150 tankera na prilazima moreuzu.

Naziv moreuza inače potiče od reči Hormoz, što je drevno persijsko božanstvo, odnosno persijski naziv za vrhovnog boga zoroastrizma, Ahura Mazdu, koji je stvoritelj svetlosti, istine, reda i dobrote. U zoroastrijanskoj kosmologiji ovaj bog se suprotstavlja zlu i tami koju predstavlja Ahriman.

foto: ap photo

GIBRALTAR

“Svaki mornar je neženja kada prođe Gibraltar”, navodno je rekao britanski admiral Horacio Nelson čija će sudbina, kao i sudbina čitave britanske imperije, biti vezana za ovaj uski moreuz koji predstavlja jedinu prirodnu vezu između prostranstva Atlantskog okeana i zatvorenog basena Sredozemnog mora. Na mestu gde se Evropa i Afrika gotovo dodiruju, moreuz je presudan i za biologiju i klimu Atlantika i Sredozemlja, ali i za civilizacije na oba kontinenta.

Zbog strateškog značaja, oko Gibraltara su se vekovima otimali Feničani, Kartaginjani, Rimljani, Mavri, Španci i, na kraju, Britanci sa kojima počinje da se koristi nadimak “Stena”. Prelomni trenutak u njenoj istoriji bila je Velika opsada (1779–1783), kada su Britanci tokom Američkog rata za nezavisnost uspešno odbranili tvrđavu na Gibraltaru od udruženih francusko-španskih snaga i zadržali kontrolu nad moreuzom. Nekoliko decenija kasnije, samo četrdesetak kilometara dalje od moreuza, vodila se presudna Bitka kod Trafalgara (1805), gde su britanske snage pod komandom admirala Nelsona odnele pobedu nad Francuzima. Sam admiral je nastradao, a njegovo telo je preneto u buretu alkoholnog pića na Gibraltar, ali je pobeda osigurala britansku pomorsku dominaciju na morima za ceo naredni vek.

Postoji zanimljiva legenda među britanskim mornarima i vojnicima o sudbinskoj povezanosti sa lokalnim berberskim makaki majmunima. Navodno, dok god su majmuni na Steni, Britanija će vladati njome. Stvar je toliko uzela maha da je nastala velika zabrinutost kada se njihova populacija opasno smanjila, na svega 24 jedinke, tokom Drugog svetskog rata. Vinston Čerčil je zbog toga 1944. godine izdao direktivu Operation Monkey da se hitno uveze još berberskih makakija iz Maroka.

Danas je Gibraltar jedan od najprometnijih plovnih puteva na svetu, kroz koji godišnje prođe više od 60.000 brodova, što čini gotovo 20 odsto ukupne svetske pomorske trgovine. Na ključnom mestu, Gibraltar oduvek raspaljuje autorsku maštu, ali najmarkatnije je o njemu pisao Džejms Džojs u slavnom unutrašnjem monologu Moli Blum, na samom kraju romana Uliks. “I jasmini i muškatle i kaktusi i Gibraltar kao jedna devojčica sam bila cvet”, razmišlja Moli Blum.

MAGELANOV PROLAZ

Smešten na samom jugu Južne Amerike, ovaj prirodni prolaz povezuje Atlantski i Tihi okean kroz lavirint fjordova i ostrva. Njegove hladne vode presecaju surovu patagonijsku obalu, predstavljajući stratešku sponu između dva najveća svetska okeana. Mada je Panamski kanal davno preuzeo primat nad plovidbom između dva okeana, moreuzom i dalje godišnje prođe oko 2500 brodova, prvenstveno onih koji su preveliki za kanal (Post–Panamax), ali i tankera koji plove između južnih luka Amerike.

“Magelanov moreuz je najstrašnija prepreka koju je priroda ikada postavila pred ambiciju čoveka”, navodi hroničar Antonio Pigafeta koji je opisao slavnu ekspediciju oko sveta moreplovca Ferdinanda Magelana, koji je ovaj moreuz otrkio 1520. godine. Kada je njegova ekspedicija stigla do najjužnije tačke Amerike, Magelan je vatre koje su domoroci palili na obali nazvao Tierra del Fuego (Ognjena zemlja), misleći da su to vulkani, što je drugi naziv moreuza. Sam Magelan ga je, po legendi, nazvao “Moreuz Svih Svetih” jer je u njega uplovio na praznik Svi sveti, da bi na kraju ipak dobio ime po njemu, Magelanov prolaz.

Moreuz je kasnije detaljno ispitao Robert Ficroj tokom ekspedicije brodom Bigl, na kome je plovio i mladi Čarls Darvin. Decenijama su se Španija i Čile sporili oko suvereniteta, dok je Čile konačno 1843. godine proglasio potpunu kontrolu izgradnjom utvrđenja Bulnes. Zbog opasnih vetrova i struja, kontrola nad ovim prolazom značila je prevlast nad pomorskom trgovinom pre izgradnje Panamskog kanala.

BAB EL MANDEB

Ovaj uski moreuz predstavlja vitalni kapilar bez koga bi globalna energetika i snabdevanje Evrope prosto stali jer spaja Crveno more sa Adenskim zalivom. Moreuz razdvaja Arabijsko poluostrvo od Afrike i jedini je put za brodove koji plove iz indijskog okeana ka Suecu. Naziv Bab El Mandeb znači “Vrata suza”, što se istorijski odnosilo na opasnu plovidbu kroz njegove hridi.

Publika širom sveta je moreuz mogla videti u holivudskom filmu Kapetan Filips koji opisuje realne događaje tokom napada pirata na jedan tanker, budući da ove vode mogu biti vrlo opasne. No, moreuz nije preterano poznat iako igra izuzetno važnu ulogu u modernoj trgovini. Danas kroz ovaj prolaz godišnje prođe više od 20.000 brodova, što nosi oko 10 odsto svetske nafte i preko bilion dolara vrednosti robe.

Kroz istoriju za prevlast su se borili Rimljani, Osmanlije i Britanci, a ključna bitka odigrala se 1941. godine kada su Saveznici osigurali moreuz protiv italijanskih snaga u Istočnoj Africi. Značajna kriza desila se 1973. tokom Jomkipurskog rata, kada je blokada moreuza sprečila dotok nafte Izraelu, pokazujući njegovu moć kao “poluge”. Danas moreuz kontrolišu Jemen, Džibuti i Eritreja, uz stalno prisustvo vojnih flota velikih sila poput SAD, Kine i Francuske.

Moreuz je postao globalno presudan tek 1869. godine prokopavanjem Sueckog kanala, jer je pre toga bio samo “slepa ulica” na rubu okeana. Ferdinand Leseps, graditelj kanala, morao je uveriti britansku krunu da Bab El Mandeb neće postati njihova najveća strateška noćna mora, iako je istorija kasnije pokazala upravo suprotno.

MALAJSKI MOREUZ

“Onaj ko je gospodar Malake, drži ruku na grlu Venecije”, zabeležio je portugalski istraživač iz 16. veka Duarte Barbosa o Malajskom moreuzu. Ovaj moreuz, koji je širok svega 2,8 km na najužoj tački, hiljadama su godina koristili lokalni Malajci i arapski trgovci pre nego što ga je za Evropu “otkrio” Portugalac Diogo Lopes de Sekeira 1509. godine. Danas je on glavni energetski kapilar sveta, najkraći put koji spaja Indijski okean sa Južnim kineskim morem, povezujući gigantske ekonomije istoka sa ostatkom planete.

Ovim prolazom godišnje prođe neverovatna flota od više od 90.000 brodova, što čini skoro četvrtinu svetske trgovinske razmene. Logično, moreuz je “usko grlo” globalne bezbednosti – svako ometanje saobraćaja u ovom uskom kanalu izazvalo bi momentalni kolaps u snabdevanju energentima za Kinu i Japan.

Za prevlast nad Malakom vekovima su ratovali Portugalci, Holanđani i Britanci, što je kulminiralo Bitkom za Malaku kada su 1641. Holanđani preoteli luku od Portugalaca. Tokom Drugog svetskog rata, moreuz je bio poprište Bitke u Malajskom prolazu, jedne od poslednjih pomorskih borbi Drugog svetskog rata, kada su 1945. britanski razarači potopili japansku krstaricu Haguro. Danas suverenitet dele Malezija, Indonezija i Singapur, uz strogu koordinaciju protiv savremenog piratstva.

Zanimljivo da je osnivač modernog Singapura, Stamford Rafls, “kupio” pravo na osnivanje trgovačke stanice od lokalnog sultana za godišnju rentu, shvativši da “kontrola ovog blata vredi više od celih kraljevstava”. Grad je, po legendi, dobio ime po lavu kojeg je jedan princ tu video, iako lavovi nikada nisu nastanjivali Malajsko poluostrvo.

foto: ap photo

BOSFOR

“Nema na svetu takvog prizora kao što je Bosfor”, pisao je Lord Bajron i mada je Bosfor literarno nadahnuće, turistička atrakcija i san velikog broja naroda, on je i dalje jedna od najvažnijih saobraćajnica na svetu. Kroz ovaj uski, krivudavi prolaz, godišnje prođe više od 42.000 plovila, što ga čini trostruko prometnijim od Sueckog kanala po gustini saobraćaja. Bosfor je istovremeno i jedan od najtežih moreuza za navigaciju na svetu, ali brodovi kroz njega nose ogromne količine nafte i žitarica uprkos snažnim površinskim i dubinskim strujama.

foto: ap photo

Kada je persijski car Kserks I krenuo u pohod na Grčku, naredio je izgradnju pontonskog mosta od brodova preko Bosfora, ali mu je oluja uništila trud. Gnevan, naredio je svojim vojnicima da bičuju more sa trista udaraca i bace lance u vodu kako bi simbolično kaznili neukrotivi moreuz. Ovaj prirodni moreuz predstavlja jedinstvenu geografsku pukotinu koja fizički razdvaja Evropu od Azije, dok istovremeno spaja Crno more sa Mramornim, a na njegovoj obali je podignut Konstantinopolj.

Antička naselja prerasla su u centar sveta 330. godine, kada je car Konstantin Veliki tu osnovao “Novi Rim”, prepoznavši Bosfor kao najbranjiviju tačku hrišćanske ekumene. Vizantija je hiljadu godina čuvala ovaj prolaz, dok su se za njega otimali Krstaši, Đenovljani i konačno Osmanlije, koji su njime zavladali nakon pada Konstantinopolja 1453. godine. Danas moreuzom upravlja Turska u skladu sa Konvencijom iz Montrea, balansirajući između interesa velikih sila i slobodne plovidbe.

TAJVANSKI MOREUZ

Stalni gost srpske kafane dobro zna za naziv Tajvanskog moreuza jer ako će u geopolitičkim razmatranjima negde početi rat Kine i SAD, ovaj morski prolaz je najbolji kandidat. Ovaj vodeni pojas, koji razdvaja ostrvo Tajvan od azijskog kopna, predstavlja ključni prolaz koji spaja Istočno i Južno kinesko more. Danas moreuz predstavlja liniju razdvajanja između Pekinga, koji ga smatra svojim unutrašnjim vodama, i SAD, koje insistiraju na “slobodnoj plovidbi” u međunarodnom prostoru.

Nije neka mudrost zapaziti da je i za Vašington i za Peking ovaj prolaz ključan jer kontrola nad njim znači dominaciju nad čitavim zapadnim Pacifikom. Tajvanski moreuz je najprometnija energetska i logistička saobraćajnica na svetu, kroz koju prolaze arterije globalne ekonomije i najsavremenije tehnologije. Gotovo polovina svetske flote kontejnerskih brodova i oko 88 odsto najvećih brodova po tonaži prođe kroz ovaj moreuz godišnje.

Istoriju moreuza obeležile su dve krize 1954. i 1958. godine, kada su snage Narodne republike Kine granatirale ostrva Quemoy i Matsu, dovodeći svet na ivicu rata. Tokom treće krize 1996. godine, Kina je vršila raketne probe kako bi zastrašila birače na Tajvanu, ali je efekat bio suprotan – izlaznost je bila rekordna, a pobedio je kandidat kojeg Peking najmanje želeo. Natezanja, probe i incidenti između Kine i SAD vrlo su česte na ovoj morskoj pozornici. “Tajvanski moreuz je najopasnija tačka na svetu”, smatra autor knjige Osveta geografije Robert Kaplan.