Iran, Sirija i Rusija optužuju Izrael za napad. Izrael se nije oglasio povodom tog incidenta.
„Napad na zgradu iranske ambasade bio je bez presedana. Nakon dugog rata u senci sa Iranom, čini se da je Izrael promenio svoju strategiju“, kaže za DW stručnjak za Bliski istok Araš Azizi. Azizi predaje istoriju i političke nauke na Univerzitetu Klemson u Južnoj Karolini, SAD. Autor je knjige „Komandant u senci“ (The Shadow Commander) o regionalnim ambicijama Irana i generalu Revolucionarne garde Kasimu Sulejmaniju, koji je ubijen početkom 2020. godine u američkom napadu dronom.
Komandanti Iranske revolucionarne garde igraju ključnu ulogu u obuci i finansiranju milicije Hezbolah u Libanu, koja je odgovorna za brojne napade na Izrael. Kao odgovor na napad na ambasadu u Damasku, rukovodstvo Teherana preti da će gađati izraelska predstavništva u inostranstvu.
Iran je primoran da odgovori na ciljana ubistva visokih oficira Revolucionarne garde, kaže Azizi. „Ako Iran sada ne odgovori, to bi značilo da nema mogućnosti zastrašivanja Izraela.“
Azizi istovremeno smatra da će reakcija Irana ostati ograničena. Teheran trenutno ne traži veliki vojni sukob sa Izraelom, jer napad na Izrael bi mogao da primora SAD da se umešaju u sukob, što bi moglo da ima nesagledive posledice po Iran.
Saveznici postali neprijatelji
Iran i Izrael su decenijama neprijatelji. Teheran osporava pravo Izraela na postojanje i preti uništenjem „cionističkom režimu“. Izrael, s druge strane, smatra Iran svojim glavnim neprijateljem. To, međutim, nije uvek bilo tako.
Do Islamske revolucije u Iranu 1979. godine, Iran i Izrael su bili bliski saveznici. Iran je čak bio jedna od prvih država koja je 1948. godine priznala Izraelu pravo na postojanje i njegovu nezavisnost. Izrael je na Iran gledao kao na saveznika protiv arapskih država u bliskoistočnom sukobu. Za Teheran je Izrael, koji podržava i Vašington, predstavljao dobrodošlu političku protivtežu susednim arapskim zemljama.
Izrael je obučavao iranske stručnjake za poljoprivredu, pružao tehničko znanje i pomogao u izgradnji i obuci iranskih vojnih snaga. Iran je to plaćao naftom, koja je bila preko potrebna Izraelu koji se ekonomski snažno razvijao.
Iran je imao drugu najveću jevrejsku zajednicu van Izraela. Nakon revolucije, veći deo Jevreja je napustio zemlju. Ali, u Iranu još uvek živi više od 20.000 Jevreja.
Islamska revolucija prekretnica
Nakon pobede Islamske revolucije u Iranu 1979. godine i dolaska na vlast verskog krila unutar revolucionara pod vođstvom ajatolaha Ruholaha Homeinija, Teheran je otkazao sve sporazume s Izraelom. Ajatolah Homeini oštro je kritikovao Izrael zbog okupacije palestinskih teritorija. Teheran je postepeno razvijao oštru retoriku usmerenu protiv Izraela s ciljem da pridobije naklonost arapskih država ili bar simpatije stanovništva tih zemalja. Režim u Iranu time je želeo da poveća svoj uticaj.
Kada je Izrael 1982. godine intervenisao u libanskom građanskom ratu i izvršio invaziju na jug zemlje, Homeini je takođe poslao Iransku revolucionarnu gardu u Bejrut da podrži tamošnje šiitske milicije. Milicija Hezbolah, koja je tada formirana, do danas se smatra produženom rukom Teherana u Libanu.
Aktuelni iranski verski vođa, ajatolah Ali Hamnei, koji ima poslednju reč u svim pitanjima, nastavlja tu politiku. Hamnei i celokupno rukovodstvo Islamske Republike Iran uvek iznova dovode u pitanje istorijsku realnost o sistematskom masovnom uništavanju evropskih Jevreja za vreme nacionalsocijalizma i pokušavaju da je relativizuju, pa čak i negiraju.
Politika režima prema Izraelu kontroverzna i u Iranu
Neprijateljstvo i mržnja rukovodstva Teherana prema Izraelu nisu u potpunosti podržani u društvu. „Iran mora da preispita svoj odnos prema Izraelu, jer više nije u skladu s vremenom“, rekla je Faiza Hašemi Rafsandžani krajem 2021. godine u jednom intervjuu. Faiza je ćerka bivšeg iranskog predsednika Alija Akbara Hašemija Rafsandžanija i bivša poslanica iranskog parlamenta. Ona je naglasila da su i muslimanski Ujguri u Kini i Čečeni u Rusiji potlačeni. „Ipak, Iran ima bliske veze s Rusijom i Kinom“.
Istaknuti politikolog Sadeg Zibakalam, koji je kritičan prema vladi, takođe je više puta kritikovao politiku Irana prema Izraelu. „Taj stav je izolovao zemlju na međunarodnoj sceni“, naglasio je profesor Teheranskog univerziteta u intervjuu za DW 2022. godine.
Međutim, neprijateljstvo prema Izraelu i politika otpora velikim silama nalaze podršku među lojalnim pristalicama Islamske Republike.
Postoji „određena frustracija“ među pristalicama iranskog režima, ali i regionalno u okviru takozvane „osovine otpora“, zbog uzdržanosti Irana u kontekstu Gaze, kaže u intervjuu za DW Ali Fatolah-Nedžad, direktor berlinskog Centra za Bliski istok i globalni poredak (CMEG). Taj stručnjak za Iran smatra da postoji „visok nivo frustracije zbog nedostatka kredibiliteta Irana kao glavnog podržavaoca palestinske borbe i nespremnosti Irana da se direktno suprotstavi Izraelu“.
Fatolah-Nedžad pretpostavlja da će Iran koristiti svoje proiranske milicije u Siriji i Iraku ili Hute u Jemenu, kako bi izvršio osvetu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ogroman broj Ukrajinaca deportovanih iz SAD završava direktno na frontu. Ukrajinska vojska se suočava sa ogromnim brojem dezertera, oko dva miliona regruta izbegava služenje vojske u ratnim uslovima
Zauzimanje ostrva u Persijskom zalivu ili postrojenja za bogaćenje uranijuma? Obezbeđivanje plovnosti Ormuskog moreuza? Kako bi izgledala akcija specijalnih jedinica koje Donald Tramp gomila u dometu Irana
S obzirom na to da zalihe raketa Irana nisu bile javno dostupne ni pre ovog sukoba, teško je tačno reći koje rakete Iran ima i ima li ih dovoljno za nastavak rata
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
