Foto: (AP/Hussein Malla
Teheran optužuje Izrael, svog decenijskog nepriatelja, za napad na iransku ambasadu u Siriji i preti „reakcijama“
Od početka rata u Gazi, Izrael je pojačao napade i na saveznike Teherana u Libanu i Siriji. U vazdušnim napadima na zgradu iranske ambasade u glavnom gradu Sirije Damasku, početkom aprila, poginulo je najmanje 13 ljudi, uključujući i sedam visokorangiranih pripadnika Iranske revolucionarne garde, piše Dojče Vele.
Iran, Sirija i Rusija optužuju Izrael za napad. Izrael se nije oglasio povodom tog incidenta.
„Napad na zgradu iranske ambasade bio je bez presedana. Nakon dugog rata u senci sa Iranom, čini se da je Izrael promenio svoju strategiju“, kaže za DW stručnjak za Bliski istok Araš Azizi. Azizi predaje istoriju i političke nauke na Univerzitetu Klemson u Južnoj Karolini, SAD. Autor je knjige „Komandant u senci“ (The Shadow Commander) o regionalnim ambicijama Irana i generalu Revolucionarne garde Kasimu Sulejmaniju, koji je ubijen početkom 2020. godine u američkom napadu dronom.
Komandanti Iranske revolucionarne garde igraju ključnu ulogu u obuci i finansiranju milicije Hezbolah u Libanu, koja je odgovorna za brojne napade na Izrael. Kao odgovor na napad na ambasadu u Damasku, rukovodstvo Teherana preti da će gađati izraelska predstavništva u inostranstvu.
Iran je primoran da odgovori na ciljana ubistva visokih oficira Revolucionarne garde, kaže Azizi. „Ako Iran sada ne odgovori, to bi značilo da nema mogućnosti zastrašivanja Izraela.“
Azizi istovremeno smatra da će reakcija Irana ostati ograničena. Teheran trenutno ne traži veliki vojni sukob sa Izraelom, jer napad na Izrael bi mogao da primora SAD da se umešaju u sukob, što bi moglo da ima nesagledive posledice po Iran.
Saveznici postali neprijatelji
Iran i Izrael su decenijama neprijatelji. Teheran osporava pravo Izraela na postojanje i preti uništenjem „cionističkom režimu“. Izrael, s druge strane, smatra Iran svojim glavnim neprijateljem. To, međutim, nije uvek bilo tako.
Do Islamske revolucije u Iranu 1979. godine, Iran i Izrael su bili bliski saveznici. Iran je čak bio jedna od prvih država koja je 1948. godine priznala Izraelu pravo na postojanje i njegovu nezavisnost. Izrael je na Iran gledao kao na saveznika protiv arapskih država u bliskoistočnom sukobu. Za Teheran je Izrael, koji podržava i Vašington, predstavljao dobrodošlu političku protivtežu susednim arapskim zemljama.
Izrael je obučavao iranske stručnjake za poljoprivredu, pružao tehničko znanje i pomogao u izgradnji i obuci iranskih vojnih snaga. Iran je to plaćao naftom, koja je bila preko potrebna Izraelu koji se ekonomski snažno razvijao.
Iran je imao drugu najveću jevrejsku zajednicu van Izraela. Nakon revolucije, veći deo Jevreja je napustio zemlju. Ali, u Iranu još uvek živi više od 20.000 Jevreja.
Islamska revolucija prekretnica
Nakon pobede Islamske revolucije u Iranu 1979. godine i dolaska na vlast verskog krila unutar revolucionara pod vođstvom ajatolaha Ruholaha Homeinija, Teheran je otkazao sve sporazume s Izraelom. Ajatolah Homeini oštro je kritikovao Izrael zbog okupacije palestinskih teritorija. Teheran je postepeno razvijao oštru retoriku usmerenu protiv Izraela s ciljem da pridobije naklonost arapskih država ili bar simpatije stanovništva tih zemalja. Režim u Iranu time je želeo da poveća svoj uticaj.
Kada je Izrael 1982. godine intervenisao u libanskom građanskom ratu i izvršio invaziju na jug zemlje, Homeini je takođe poslao Iransku revolucionarnu gardu u Bejrut da podrži tamošnje šiitske milicije. Milicija Hezbolah, koja je tada formirana, do danas se smatra produženom rukom Teherana u Libanu.
Aktuelni iranski verski vođa, ajatolah Ali Hamnei, koji ima poslednju reč u svim pitanjima, nastavlja tu politiku. Hamnei i celokupno rukovodstvo Islamske Republike Iran uvek iznova dovode u pitanje istorijsku realnost o sistematskom masovnom uništavanju evropskih Jevreja za vreme nacionalsocijalizma i pokušavaju da je relativizuju, pa čak i negiraju.
Politika režima prema Izraelu kontroverzna i u Iranu
Neprijateljstvo i mržnja rukovodstva Teherana prema Izraelu nisu u potpunosti podržani u društvu. „Iran mora da preispita svoj odnos prema Izraelu, jer više nije u skladu s vremenom“, rekla je Faiza Hašemi Rafsandžani krajem 2021. godine u jednom intervjuu. Faiza je ćerka bivšeg iranskog predsednika Alija Akbara Hašemija Rafsandžanija i bivša poslanica iranskog parlamenta. Ona je naglasila da su i muslimanski Ujguri u Kini i Čečeni u Rusiji potlačeni. „Ipak, Iran ima bliske veze s Rusijom i Kinom“.
Istaknuti politikolog Sadeg Zibakalam, koji je kritičan prema vladi, takođe je više puta kritikovao politiku Irana prema Izraelu. „Taj stav je izolovao zemlju na međunarodnoj sceni“, naglasio je profesor Teheranskog univerziteta u intervjuu za DW 2022. godine.
Međutim, neprijateljstvo prema Izraelu i politika otpora velikim silama nalaze podršku među lojalnim pristalicama Islamske Republike.
Postoji „određena frustracija“ među pristalicama iranskog režima, ali i regionalno u okviru takozvane „osovine otpora“, zbog uzdržanosti Irana u kontekstu Gaze, kaže u intervjuu za DW Ali Fatolah-Nedžad, direktor berlinskog Centra za Bliski istok i globalni poredak (CMEG). Taj stručnjak za Iran smatra da postoji „visok nivo frustracije zbog nedostatka kredibiliteta Irana kao glavnog podržavaoca palestinske borbe i nespremnosti Irana da se direktno suprotstavi Izraelu“.
Fatolah-Nedžad pretpostavlja da će Iran koristiti svoje proiranske milicije u Siriji i Iraku ili Hute u Jemenu, kako bi izvršio osvetu.
Američki predsednik Donald Tramp odustao je od nasilnog preuzimanja Grenlanda i uvođenja carina svim državama koje se tome protive. Bar za sada. Na svojoj društvenoj mreži Truth Social nagovestio je da je u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom postigao okvirni dogovor oko ove danske teritorije
U Davosu je premijer Kanade Mark Karni skicirao budućnost, kakvu se u Evropi još niko nije usudio javno da zamisli: Zapad bez SAD. To nije bio samo odgovor na odnos Donalda Trampa prema saveznicima, već vizija sveta posle njega
Brisel poručuje da pretnje teritorijalnom integritetu Danske i carinski pritisci Vašingtona podrivaju poverenje u transatlantske odnose
Donald Tramp je po svemu sudeći odustao od vojne intervencije u Iranu. Vašington i Teheran otvaraju diplomatske kanale, ali daleko od toga da je američko-iranska kriza okončana, kao što ni unutrašnji izazovi teokratskom režimu Islamske Republike nisu otklonjeni
Dok je deo hrišćanskog sveta slavio Božić i pripremao se za obeležavanje kraja 2025. godine, ulazeći s opreznim i pomalo ciničnim optimizmom u 2026, Iran je doslovno goreo. Posle skoro tri nedelje nasilja, iz Irana stiže poruka teokratskog režima – držimo situaciju pod kontrolom
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
