Foto: (AP/Hussein Malla
Teheran optužuje Izrael, svog decenijskog nepriatelja, za napad na iransku ambasadu u Siriji i preti „reakcijama“
Od početka rata u Gazi, Izrael je pojačao napade i na saveznike Teherana u Libanu i Siriji. U vazdušnim napadima na zgradu iranske ambasade u glavnom gradu Sirije Damasku, početkom aprila, poginulo je najmanje 13 ljudi, uključujući i sedam visokorangiranih pripadnika Iranske revolucionarne garde, piše Dojče Vele.
Iran, Sirija i Rusija optužuju Izrael za napad. Izrael se nije oglasio povodom tog incidenta.
„Napad na zgradu iranske ambasade bio je bez presedana. Nakon dugog rata u senci sa Iranom, čini se da je Izrael promenio svoju strategiju“, kaže za DW stručnjak za Bliski istok Araš Azizi. Azizi predaje istoriju i političke nauke na Univerzitetu Klemson u Južnoj Karolini, SAD. Autor je knjige „Komandant u senci“ (The Shadow Commander) o regionalnim ambicijama Irana i generalu Revolucionarne garde Kasimu Sulejmaniju, koji je ubijen početkom 2020. godine u američkom napadu dronom.
Komandanti Iranske revolucionarne garde igraju ključnu ulogu u obuci i finansiranju milicije Hezbolah u Libanu, koja je odgovorna za brojne napade na Izrael. Kao odgovor na napad na ambasadu u Damasku, rukovodstvo Teherana preti da će gađati izraelska predstavništva u inostranstvu.
Iran je primoran da odgovori na ciljana ubistva visokih oficira Revolucionarne garde, kaže Azizi. „Ako Iran sada ne odgovori, to bi značilo da nema mogućnosti zastrašivanja Izraela.“
Azizi istovremeno smatra da će reakcija Irana ostati ograničena. Teheran trenutno ne traži veliki vojni sukob sa Izraelom, jer napad na Izrael bi mogao da primora SAD da se umešaju u sukob, što bi moglo da ima nesagledive posledice po Iran.
Saveznici postali neprijatelji
Iran i Izrael su decenijama neprijatelji. Teheran osporava pravo Izraela na postojanje i preti uništenjem „cionističkom režimu“. Izrael, s druge strane, smatra Iran svojim glavnim neprijateljem. To, međutim, nije uvek bilo tako.
Do Islamske revolucije u Iranu 1979. godine, Iran i Izrael su bili bliski saveznici. Iran je čak bio jedna od prvih država koja je 1948. godine priznala Izraelu pravo na postojanje i njegovu nezavisnost. Izrael je na Iran gledao kao na saveznika protiv arapskih država u bliskoistočnom sukobu. Za Teheran je Izrael, koji podržava i Vašington, predstavljao dobrodošlu političku protivtežu susednim arapskim zemljama.
Izrael je obučavao iranske stručnjake za poljoprivredu, pružao tehničko znanje i pomogao u izgradnji i obuci iranskih vojnih snaga. Iran je to plaćao naftom, koja je bila preko potrebna Izraelu koji se ekonomski snažno razvijao.
Iran je imao drugu najveću jevrejsku zajednicu van Izraela. Nakon revolucije, veći deo Jevreja je napustio zemlju. Ali, u Iranu još uvek živi više od 20.000 Jevreja.
Islamska revolucija prekretnica
Nakon pobede Islamske revolucije u Iranu 1979. godine i dolaska na vlast verskog krila unutar revolucionara pod vođstvom ajatolaha Ruholaha Homeinija, Teheran je otkazao sve sporazume s Izraelom. Ajatolah Homeini oštro je kritikovao Izrael zbog okupacije palestinskih teritorija. Teheran je postepeno razvijao oštru retoriku usmerenu protiv Izraela s ciljem da pridobije naklonost arapskih država ili bar simpatije stanovništva tih zemalja. Režim u Iranu time je želeo da poveća svoj uticaj.
Kada je Izrael 1982. godine intervenisao u libanskom građanskom ratu i izvršio invaziju na jug zemlje, Homeini je takođe poslao Iransku revolucionarnu gardu u Bejrut da podrži tamošnje šiitske milicije. Milicija Hezbolah, koja je tada formirana, do danas se smatra produženom rukom Teherana u Libanu.
Aktuelni iranski verski vođa, ajatolah Ali Hamnei, koji ima poslednju reč u svim pitanjima, nastavlja tu politiku. Hamnei i celokupno rukovodstvo Islamske Republike Iran uvek iznova dovode u pitanje istorijsku realnost o sistematskom masovnom uništavanju evropskih Jevreja za vreme nacionalsocijalizma i pokušavaju da je relativizuju, pa čak i negiraju.
Politika režima prema Izraelu kontroverzna i u Iranu
Neprijateljstvo i mržnja rukovodstva Teherana prema Izraelu nisu u potpunosti podržani u društvu. „Iran mora da preispita svoj odnos prema Izraelu, jer više nije u skladu s vremenom“, rekla je Faiza Hašemi Rafsandžani krajem 2021. godine u jednom intervjuu. Faiza je ćerka bivšeg iranskog predsednika Alija Akbara Hašemija Rafsandžanija i bivša poslanica iranskog parlamenta. Ona je naglasila da su i muslimanski Ujguri u Kini i Čečeni u Rusiji potlačeni. „Ipak, Iran ima bliske veze s Rusijom i Kinom“.
Istaknuti politikolog Sadeg Zibakalam, koji je kritičan prema vladi, takođe je više puta kritikovao politiku Irana prema Izraelu. „Taj stav je izolovao zemlju na međunarodnoj sceni“, naglasio je profesor Teheranskog univerziteta u intervjuu za DW 2022. godine.
Međutim, neprijateljstvo prema Izraelu i politika otpora velikim silama nalaze podršku među lojalnim pristalicama Islamske Republike.
Postoji „određena frustracija“ među pristalicama iranskog režima, ali i regionalno u okviru takozvane „osovine otpora“, zbog uzdržanosti Irana u kontekstu Gaze, kaže u intervjuu za DW Ali Fatolah-Nedžad, direktor berlinskog Centra za Bliski istok i globalni poredak (CMEG). Taj stručnjak za Iran smatra da postoji „visok nivo frustracije zbog nedostatka kredibiliteta Irana kao glavnog podržavaoca palestinske borbe i nespremnosti Irana da se direktno suprotstavi Izraelu“.
Fatolah-Nedžad pretpostavlja da će Iran koristiti svoje proiranske milicije u Siriji i Iraku ili Hute u Jemenu, kako bi izvršio osvetu.
“Moramo da dejstvujemo brzo i punom silom da okupiramo teritoriju, odatle sve proteramo, sve uništimo i pretvorimo je u mrtvu zonu”, kaže penzionisani izraelski general Uzi Dajan. Zašto se veći broj Izraelaca tome ne suprotstavi? Zašto ista ta većina poziva Irance da u ime slobode i progresa izađu na ulice i sruše teokratsku vlast, a nemo posmatra kako Izrael gubi atribut “jedine demokratije Bliskog istoka”
Estonija, članica NATO-a i Evropske unije koja se graniči sa Rusijom, živi između priprema za najgori scenario i svakodnevice koja je još uvek mirna. Dok država ulaže u odbranu, najveće podele ne pravi granica već jezik, generacije i identiteti
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Situacija u Avganistanu se dramatično pogoršava, posebno za žene i devojčice koje su praktično isključene iz javnog života. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, skoro polovina stanovništva ove zemlje će zavisiti od humanitarne pomoći do kraja godine
Novčanica od sto dolara, međunarodni aerodrom na Floridi, propusnice za nacionalne parkove nosiće ime Donalda Trampa. Postoje planovi i za ratne brodove, auto-puteve, uz sve drugo što već sada krase lik i ime aktuelnog američkog predsednika
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
