Strah – najmoćnije oružje

Iako je budućnost Iraka uoči predstojećih izbora vidljiva onoliko koliko i sudbina iz taloga u šoljici kafe, jedna dobra i dve loše vesti već se mogu formulisati. Prva loša vest je da će ekstremisti koji pojačanim napadima pokušavaju da osujete zakazane izbore učiniti sve da zemlju još dublje gurnu u haos. Čak i najverniji saveznici SAD među Iračanima, poput premijera Ijada Alavija i predsednika Gazija al Javera, oprezno pokušavaju da utiču na američku administraciju da se izbori odlože. Druga loša vest, sasvim je sada izvesno, jeste to da ogromna većina iračkih sunita, čiji su se politički predstavnici najglasnije zalagali za odlaganje izbora, neće učestvovati na izborima. Zbog pojačanog nasilja u tzv. sunitskom trouglu zapadno od Bagdada liste i imena kandidata još se drže u velikoj tajnosti u strahu od odmazde. Dobra vest, međutim, jeste da će se prvi izbori nakon pada Sadama Huseina održati po planu, tj. kako je američka administracija i planirala – 30. januara.

Šef iračke obaveštajne službe Mohamed Šahvani objavio je prošle nedelje procenu da neprijateljske snage otpora broje čak 200.000 dobro naoružanih i snažno motivisanih ljudi.

„POBEDA“ EKSTREMISTA: Prema Šahvaniju, među njima je oko 40.000 stručnjaka za eksploziv i snajperistâ, dok preostalih 160.000 čine raznolike grupe gerilaca i terorista, ujedinjenih trenutno oko istog cilja, koji kad ne učestvuju u borbama pružaju logističku podršku ozbiljnijim igračima. Ono što posebno zabrinjava jeste to što su se ove grupe toliko osokolile da je sve manje maskiranih napadača. Povrh toga, i obični pljačkaši sve češće preuzimaju metode terorista i bombaša samoubica kako bi se dočepali i najmanjeg plena. Anegdote iz Bagdada koje su se nedavno pročule postale su već opšte mesto. Naime, strah kod građana je toliki da pljačkaši više ni ne moraju da koriste drugo oružje. Kad razbojnici požele da otmu neki taksi, dovoljno je da zaustave bilo koji po izboru, sednu na zadnje sedište i počnu da mrmore stihove iz Kurana, što je nezaobilazan poslednji deo rituala bombaša samoubica. Taksista se toliko izbezumi da izleti iz vozila, a pljačkaši mirno odvezu kola. Strah je, prema tome, u Iraku postao najmoćnije oružje pa su ektremisti na tom polju ostvarili pobedu.

Oko 150.000 američkih vojnika, kojima pomažu sve brojnije ali slabo motivisane snage bezbednosti Iraka, suočeni su sa brojnim i moćnim neprijateljem koji broji 20 divizija. Pentagon nije osporio procenu generala Šahvanija, mada je broj pobunjenika čak deset puta veći od nedavne procene Pentagona. Čeka se još samo diplomatska izjava nekog od američkih zvaničnika, poput one koju je pre nekoliko meseci izgovorio šef američke diplomatije Kolin Pauel: „Izgleda da smo malo potcenili teškoće.“ Američki vojni ekspert Entoni Kordsman izjavio je nedavno nemačkom magazinu „Špigl“ da su procene šefa iračke obaveštajne službe prilično realne i da one potvrđuju ono što je Pentagon do sada uporno pokušavao da porekne – da pobunjenici i ekstremisti uživaju mnogo širu i jaču podršku. Međutim, i Amerikanci su nakon jačeg talasa nasilja, koji je za trenutak zasenila tragedija što je izazvao cunami, prinuđeni da se suoče sa realnošću. „Da li će na dan izbora biti nasilja? Hoće“, izjavio je nedavno general Džordž Kejsi, glavnokomandujući američkih snaga u Iraku. „Neprijatelj protiv koga se borimo nije baš visok pet metara, ali je dobro opremljen i uporan.“

I irački premijer Alavi upozorio je na opasnost od narastajućeg nasilja pred izbore krajem januara. Napadi su se posebno intenzivirali u tzv. sunitskom trouglu, gde je samo od početka godine život izgubilo već blizu 300 ljudi, među njima oko 90 policajaca. U Bagdadu je prošle nedelje ubijen Ali al Hajdari, guverner pokrajine Bagdada, a i među aktivistima koji pripremaju izbore i vrše registraciju birača sve je više žrtava. Mnogo ih je koji zato odustaju od posla, naročito u Mosulu, Abnaru i Faludži. U ponedeljak je u Mosulu otet katolički nadbiskup, što svedoči da je i malobrojna hrišćanska zajednica u Iraku na sve oštrijem udaru terorista i ekstremista. Istog dana izvršeno je nekoliko smrtonosnih napada različitim metodama i na različitim lokacijama u Iraku. U Baidži severno od Bagdada bombaš samoubica zaleteo se na kontrolni punkt i osmoricu iračkih policajaca sa sobom poveo u smrt, dok su pobunjenici ubili sedmoricu iračkih vojnika nedaleko od Buhriza, takođe severno od Bagdada.

IZBORI – BEZ ODLAGANjA: Primetno je i da ekstremisti i pobunjenici sve brižljivije biraju mete kako se izbori približavaju. Prošle nedelje ubili su pomoćnika uticajnog velikog ajatolaha Alija al Sistanija, vođu šiitskih vernika koji ima velike šanse da osvoji dosta glasova na izborima. U napadu je ubijen i pomoćnikov sin, kao i nekolicina telohranitelja. Nekoliko dana kasnije u Numaniji južno od Bagdada takođe je ubijen sin jednog od vernih Sistanijevih saveznika, a iste noći je policija pronašla tela trojice mrtvih policajaca u okolini Nadžafa.

Premijer Alavi je prilikom posete Vašingtonu u septembru prošle godine izjavio da su „15 od 18 iračkih pokrajina mirne i bezbedne“, što je bila muzika za uši američkih domaćina. Danas, nepunih deset dana od održavanja izbora, ni Alavi više ne gaji iluzije i bezbednosnu situaciju u Iraku naziva „katastrofalnom“. Prošle nedelje je produžio vanredno stanje u Iraku do kraja februara.

I predsednik Iraka Gazi al Javer, koji potiče iz uticajnog sunitskog plemena Šamara, inače miljenik Vašingtona, uložio je poslednje napore da izdejstvuje odlaganje izbora. On je nedavno izjavio da će „biti veoma teško održati izbore“ na dan kada su zakazani, i pozvao Ujedinjene nacije, koje su u pripremama izbora do sada igrale prilično malu ulogu, da ponovo ispitaju da li je poduhvat uopšte izvodljiv u ovom trenutku. Usledio je hitan poziv iz Vašingtona, nakon čega je predsedniku Al Javeru postalo jasno da od odlaganja izbora nema ništa.

Začarani krug nasilja u kome se Iračani i savezničke trupe trenuno nalaze raspršio je mnoge iluzije da su mirni i demokratski izbori mogući, ali organizatore nije pokolebao. Izuzev u „sunitskom trouglu“, kampanja je u punom jeku, ali je u jeku i kampanja nasilnika koji po svaku cenu žele da spreče održavanje izbora u koje je umešala prste Amerika. Rat na terenu preselio se i na sve raspoložive medije. Dok se premijer Alavi i ajatolah Sistani biračima obraćaju preko televizije, a naročito preko arapskih satelitskih kanala, jer će specijalna birališta biti otvorena za preko milion Iračana u čak 14 zemalja u svetu, teroristi žestoko uzvraćaju i na medijskom planu, oslanjajući se na prijateljske stanice i bezbroj internet stranica. Krajem decembra oglasio se i američki neprijatelj broj 1, Osama bin Laden, koji je preko snimka poručio: „Nevernik je svako ko bude dobrovoljno učestvovao na ovim izborima.“ Još je strašniju poruku poslao jordanski terorista Abu Musab al Zarkavi, za koga se veruje da je odgovoran za najveći broj terorističkih napada, kako na Iračane tako i na američke snage. Zarkavi je biračka mesta proglasio „centrima ateizma“, demoktariju izjednačio sa „idolatrijom“ a porodicama policajaca koji će biti zaduženi da obezbeđuju biračka mesta poručio: „Oprostite se sa vašim sinovima. Nagradićemo ih pokoljem.“

NAJVEĆI BROJ MESTA: Pa ipak, uz buku eksplozija, Iračani, makar u onim delovima gde ekstremisti nisu našli uporište, polako razabiraju šta im se nalazi u izbornoj ponudi. Ono što se već sada sa sigurnošću može reći jeste da će izbori biti najsupešniji u Kurdistanu na severu Iraka, gde je i najmirnije, a gde živi oko petina ukupnog iračkog stanovništva. Na zajedničkoj listi nalaze se dve najmoćnije partije Kurda, Kurdska demokratska partija (Masud Barzani) i Patriotska unija Kurdistana (Džalal Talabani) i još nekolicina manjih partija. Veliki odaziv na izborima omogućiće veliku zastupljenost Kurda u ustavotvornoj skupštini od 275 mesta, a koja će biti u zasedanju dok se ne raspišu novi izbori.

Najoštrija borba vodiće se za glasove najbrojnije iračke zajednice – šiitskih muslimana. Ajatolah Sistani podržava listu Ujedinjenog iračkog saveza, poznatog i pod imenom „lista klerika“, i grupe okupljene oko aktuelnog premijera Alavija. Alavijeva Iračka lista oslanja se na veliki lični ugled lidera, osvedočenog protivnika Sadama Huseina, koji je mnoge godine proveo u egzilu, a gde je čak duga ruka Sadama Huseina pokušala da ga ubije. Prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja rejting mu raste, i očekuje se da bi mogao da osvoji oko 22 odsto šiitskih glasova, naspram 27 odsto koje bi po procenama trebalo da osvoji Savez. Očigledno je, prema tome, da će Kurdi i dve šiitske liste osvojiti najveći broj mesta u novoj skupštini. Sunitska manjina, koja čini oko 20 odsto stanovništva Iraka i čiji su predstavnici decenijama bili u vrhu političke elite, ostaje velika nepoznanica, a bez njihovog učešća u vlasti izbori neće biti legitimni.

Za njihovu sudbinu posebno je zabrinuto sunitsko okruženje Iraka, pa svoje napore ulažu Jordan, Egipat i Saudijska Arabija. Adnan Pačači (83), ugledni bivši ministar spoljnih poslova Iraka, upozorava: „Svako ko iz ovih neregularnih izbora izađe kao pobednik moraće da se suoči sa mnogima koji će se osetiti obespravljenima. Nema, prema tome, boljeg scenarija koji će nas odvesti u nasilje.“ Drugim rečima, u Iraku se može razbuktati i pravi pravcati građanski rat, kakav je bio u Libanu.

Napadi i nasilje u Iraku naprosto su realnost i deo iračke svakodnevice i bez ovih izbora, te bi njihovim odlaganjem teroristi i ekstremisti zaista mogli da se još više osokole. Mnogo je značajnije pitanje da li će uspešni izbori nagnati predsednika Buša, koji će u drugom mandatu više posvetiti pažnju domaćim nego međunarodnim pitanjima, da brže-bolje spakuje kofere i ostavi Iračane da ih od ekstremista brane nedovoljno obučene domaće snage i da reforme sprovodi slaba vlada, suočena sa brojnim problemima. U tom slučaju, Alavi, Al Džafari, Al Javer, Barzani i Talabani više će ličiti na vašarske mečke, koje ne igraju zato što vole, već zato što je tepsija vruća.