Špijuni su među nama

Za „Vreme“ iz Bona

Nemačka kancelarka Angela Merkel ima sijaset razloga za zadovoljstvo. Prošle sedmice je proslavila titulu prvaka sveta u fudbalu, a odmah zatim i svoj šezdeseti rođendan. Na tradicionalni odmor u Južni Tirol kreće praćena medijskim hvalospevima i rekordnom popularnošću u anketama. Ipak, u poslednje dve sedmice joj je na leđa natovaren još jedan problem na koji nije računala: Markus R.

Taj Markus čije prezime počinje sa R, ima 31 godinu i službenik je Bundesnachrichtendiensta (BND), nemačke obaveštajne službe za inostranstvo. Markus R. je uradio nešto zapanjujuće glupo za čoveka sa takvim zaposlenjem: poslao je najobičniji mejl na adresu ruskog konzulata u Berlinu, sa ponudom da špijunira za Ruse. Tek tako, kao da se prijavljuje za posao čistačice. Kako bi dokazao da nije tamo neki šarlatan, u prilogu je dodao i nekoliko poverljivih dokumenata svog BND-a. Ne znamo kako bi Rusi reagovali na ponudu, nikada nećemo ni saznati jer je Markusa R. smesta uhapsilo. Naravno da nemačke službe love elektronsku prepisku ruske diplomatske misije.

Otkud nekome ko radi za BND ideja da putem interneta nudi svoje špijunske usluge?

Otud što mu je to već glatko prolazilo. Naime, već dve godine Markus R. na taj način sarađuje sa Amerikancima. Sve je uredno priznao, pa su nemački obaveštajci ostali zatečeni – hteli su da ulove špijuna zlih Rusa, ali su uhvatili krticu prijateljskih Amerikanaca.

VREMENSKA PROGNOZA: Markus se javio američkoj ambasadi u Berlinu 2012. godine. Nešto kasnije mu je odgovorio američki obaveštajac – po svemu sudeći iz CIA – koji se predstavio kao Krejg. Tako počinje plodna saradnja tokom koje je špijun isporučio najmanje 218 poverljivih dokumenata. Ubrzo se Markus sastao sa svojim tajnim poslodavcem negde u Austriji, gde je dobio avans od 10.000 evra i poseban računar čija aplikacija za vremensku prognozu krije napredni skript za šifrovanje poruka. Tako je svoj Nebenjob (dodatni poslić) mogao da nastavi bez trzavica.

Doušnik je radio u odeljenju BND-a koje se bavi obaveštajnom zaštitom Bundesverovih vojnika u inostranstvu i saradnjom sa drugim tajnim službama. Ispričao je policiji da je Amerikance najviše interesovalo nešto drugo – šta sve Nemačka preduzima povodom otkrića Edvarda Snoudena (videti okvir), najviše onih koja se tiču špijuniranja nemačkog građanstva i same Angele Merkel. Ko zna dokle bi R. prodavao informacije Amerikancima da nije postao alav i pokušao da radi i za Moskvu. Novac mu je izgleda bio jedini motiv, a od CIA je primio ukupno 25.000 evra. To je sića za tajni obaveštajni budžet SAD koji navodno prelazi 50 milijardi dolara godišnje. Za službenika Markusovog ranga, međutim, to je godišnja plata.

Ovde nije kraj špijunske sage. U dokumentu koji je Markus R. poslao ruskom konzulatu kao dokaz svojih dobrih namera radilo se o jednom referentu nemačkog Ministarstva odbrane. Kako navodi magazin „Frontal 21“, u pitanju je rezervni oficir koji je ranije bio glavni savetnik Kfora na Kosovu. Služba za zaštitu ustavnog poretka sumnjala je da taj referent špijunira za Ruse, pa je rutinski zatražila od BND-a da proveri sumnje. Mora da su nemački obaveštajci doživeli déjà vu – ni ovaj iz Ministarstva odbrane nije radio za Ruse nego za Amerikance. Prema izvoru Rojtersa, u pitanju nije saradnja sa CIA nego direktno sa Pentagonom.

Klupko je tu počelo da se odmotava – dobro upućeni tabloid „Bild“, pozivajući se na američke obaveštajne krugove, tvrdi da za CIA „radi“ dvocifren broj Nemaca iz četiri ministarstva: odbrane, unutrašnjih poslova, privrede i Ministarstva za pomoć zemljama u razvoju. Ovo poslednje je interesantno jer se preko njega tajno finansiraju obaveštajni nemački poslovi širom sveta.

LJUBAVNA PREVARA: Ogromno je ogorčenje nemačke javnosti kanalisano kroz napise štampe. Recimo, kelnski „Štat ancajger“ navodi: „Koliko smo mi Nemci (sa zapada) poštovali Amerikance, makar otkako su se od okupatora preobrazili u zaštitnike i zatim u prijatelje. Mnogi građani, pre svega kancelarka, upravo se bude iz jedne iluzije. Oni shvataju da sve lepe priče o posebno bliskim odnosima ne vrede baš ništa ako su u pitanju interesi američke supersile.“

Otkrivanje kontrašpijuna samo je kap koja je prelila čašu. Nakon što je Snouden prošlog leta obznanio da NSA nadzire bukvalno sve, Nemci su bili razočarani. Zar i prijatelje? pitali su. Čuveni kolumnista „Špigl onlajna“ Jakob Augštajn smatra da je fraza o prijateljstvu među državama apsurdna. „Imamo prilično romantičnu vezu sa SAD“, rekao je Augštajn za Dojče vele. „Ali oni nisu naši prijatelji već naši saveznici, jednostavno zato što je to u našem interesu. U tom kontekstu, moglo bi mnogo da se nauči od Amerikanaca. Nemci se ponašaju pomalo kao prevarena žena.“

Kancelarka Merkel teško da se uklapa u sliku razdražene prevarene žene. „Merkelova tek uz mnogo truda uspeva da odglumi nivo ogorčenosti koji u ovom trenutku očekuje nemačka javnost“, piše ugledni nedeljnik „Cajt“. „Zapanjena je jedino glupošću Amerikanaca, koji uvek iznova bivaju uhvaćeni na delu. Jer Amerikanci su možda loši prijatelji, ali su i dalje najvažniji loši prijatelji koje Nemačka ima.“ Posebno je dragocena obaveštajna pomoć Vašingtona, pogotovo dok u Ukrajini, Siriji, Iraku, pojasu Gaze i Somaliji divljaju otvoreni vojni sukobi.

Zato je Merkelova oćutala prisluškivanje 80 miliona Nemaca. Reagovala je tek kada je otkriveno da je NSA bacila uho i na njen mobilni telefon. Tada je Obami rekla da očekuje da se američke službe na nemačkoj teritoriji pridržavaju nemačkih zakona – što je po sebi suluda ideja i Merkelova to zna. Da se obaveštajci drže zakona stranih zemalja, odmah bi mogli da stave katanac na svoju radnju.

Međutim, kako kancelarka voli da ugodi raspoloženju javnosti, jasno je bilo da će na novu epizodu špijunske afere stići makar simboličan odgovor. Bila je to molba predstavniku američkih tajnih službi u Berlinu da napusti zemlju. On čak nije ni proglašen personom non grata – niti mu je dat poseban rok da napusti zemlju. U međuvremenu je odleteo sa frankfurtskog aerodroma. Kako god ova mera bila predstavljena, reč je o „izbacivanju vodećeg agenta iz američke ambasade što šalje jasan signal preko bare. Ne trebaju im ni špijuni NSA ni analitičari CIA da dešifruju sadržaj. Vašington samo treba da načulji uši da bi čuo glasno dosta više„, piše bavarski „Mitelbajeriše cajtung“.

Američka agencija Blumberg navodi da je Bela kuća pokušala da predupredi reakciju Berlina tako što je nemačkoj vladi ponudila povoljniji bilateralni sporazum o obaveštajnoj saradnji, sličan onima koje SAD već imaju sa Velikom Britanijom, Kanadom, Australijom i Novim Zelandom. Predlog je navodno potpisao lično Barak Obama, ali ga je, jednako lično, odbila Angela Merkel. Čak i bez špijunske afere, Berlin ne bi mogao da prihvati ovu primamljivu ponudu jer ona podrazumeva opsežno špijuniranje svojih građana i razmenu informacija sa partnerima.

Pored diplomatske packe u vidu proterivanja američkog predstavnika, nemačke vlasti rade i u drugom – mnogo bitnijem – pravcu. Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer naložio je da odbrana od špijunaže i kontrašpijunaže postane štit od 360 stepeni bez slepih mrlja. Drugim rečima, nemačke službe će sada na oku držati i Amerikance. Prema informacijama „Bilda“, to se već dešava – više zaposlenih iz američke ambasade već danima je pod prismotrom.

SAMO BIZNIS: Bela kuća u javnosti reaguje lakonski. Zna se šta znači kada o nekoj temi progovori samo portparol – pa čak ni portparol Džoš Ernest nije hteo konkretno da odgovara na optužbe o vrbovanim saradnicima CIA. O razlikama u pogledu rada tajnih službi ne treba raspravljati putem medija, rekao je Ernest i dodao: „Saveznici sa visokorazvijenim obaveštajnim službama – poput SAD i Nemačke – imaju prilično jasnu predstavu o tome šta sve obaveštajni rad podrazumeva.“

Medijski krajolik Sjedinjenih Država tek usputno se bavio aferom i to uglavnom kako bi proglasio Nemce za paničare. U pitanju je veštačko uzbuđenje, piše „Vol strit žurnal“, jer u Berlinu dobro znaju da se i prijateljske države međusobno špijuniraju. Horu kritičara se mnogo oštrije pridružuju i republikanci, recimo Majk Rodžers, predsedavajući Odbora za tajne službe u Donjem domu Kongresa. „Izbacivanje našeg agenta iz zemlje očekivali bismo od Iranaca, Rusa ili Severnokorejaca, ali ne i od Nemaca. To nije reakcija koja priliči odraslim osobama“, rekao je Rodžers za CNN. Nije propustio da podseti da su dojave američkih službi spasavale živote u Nemačkoj.

To zna i Merkelova. U tradicionalnom letnjem intervjuu na Drugom programu javnog servisa kancelarka je jasno rekla da neće prekidati obaveštajnu saradnju sa Amerikancima. „Imamo različite predstave o radu tajnih službi. Ne živimo više u doba Hladnog rata gde niko nikome ne veruje. Danas smo izloženi potpuno drugačijim pretnjama“, rekla je Merkelova. Brzo se stiglo i do pitanja suverenosti koju Nemačka, strogo pravno gledano, ne poseduje u punoj meri. Da li SAD dalje podrivaju samostalnost Nemačke? „Ubeđena sam da sam kancelarka suverene države“, lakonski je odgovorila Merkelova.

Ona je odbacila mogućnost da kazni Belu kuću na drugoj strani – prilikom pregovora o Sporazumu o slobodnoj trgovini između EU i SAD. „Mi smo izvozno orijentisana nacija i taj sporazum je u našem interesu“, dodala je kancelarka.

U prevodu, neće biti spektakularnog kraha transatlantske ljubavi. Nemačka vlada bi najradije pričekala da se slegne antiamerikanizam u domaćoj javnosti, nezapamćen još od antiameričkih protesta tokom Vijetnamskog rata. Ovaj oblak prašine, međutim, velik je i gust. Možda će čekanje potrajati.

Krunski svedok

Otkrivanje američkih špijuna u Nemačkoj je ponovo u centar pažnje vratilo omiljeni zahtev nemačke opozicije. Zeleni i Levica mesecima uporno traže da se Edvardu Snoudenu omogući dolazak u zemlju kako bi svedočio pred anketnim odborom Bundestaga koji utvrđuje razmere američke špijunaže, kao i upletenost nemačkih službi.

Bivši analitičar NSA već godinu dana je u Rusiji gde uživa privremeni azil. Više puta je nagovestio da je spreman da dođe u Nemačku i kaže sve što zna. „Ali Amerikanci su izdali nalog za hapšenje, postoji sporazum o ekstradiciji, a Snouden, naravno, neće doći u Nemačku dok mu preti izručenje“, rekao je stručnjak za ustavno pravo Martin Morlok za Dojče vele.

„Izručenja nema jedino kod političkih prestupa“, kaže Morlok. „Tu je veliki prostor za tumačenja: da li je to za šta je on optužen politički prestup? Amerikanci bi to negirali, ali njegovo otkrivanje tajni može da se posmatra i kao politički čin protiv američke prakse špijuniranja.“

Vladajući demohrišćani i socijaldemokrate nisu mogli da ospore značaj Snoudenovog iskaza pa su pristali da ga ispitaju – ali u Moskvi. Snouden je to odbio, on hoće u Nemačku. Nada se da bi mu dolazak na svedočenje omogućio i dobijanje azila. Takvo zameranje Vašingtonu bilo bi previše za vladu Angele Merkel.

Zeleni su odlučni da stvar isteraju do kraja. Najavljuju da će Saveznu vladu tužiti Ustavnom sudu jer ometa rad anketnog odbora tako što blokira Snoudenov dolazak.

Ako se nekako desi čudo da američki disident stigne do Nemačke, moglo bi da postane neprijatno za vlast u Berlinu, a zabavno za neutralnu publiku. Naime, poslednja serija dokumenata koju je Snouden dao u novine govori o tesnoj saradnji više nemačkih obaveštajnih službi sa američkom NSA. Jedan od izvoda koje je objavio „Špigl“ pokazuje kako se nemački agenti hvale američkim kolegama jer je vlada u Berlinu olabavila tumačenje zakona o poštanskoj tajni – i tako praktično dala blanko ček za špijuniranje sopstvenih građana.