Nakon sprovođenja zelene transformacije Urugvaj je „pobegao“ Srbiji, iako su do pre par godina bili na sličnom nivou po bogatstvu i energetskom miksu. Zašto Srbija ne može da uradi nešto slično
Krajem 20. veka, usled prelivanja brazilske, a kasnije i argentinske ekonomske krize, privreda Urugvaja doživljava šok i duboku recesiju koja svoj vrhunac dostiže 2003. godine.
Kriza je ogolela visok stepen zavisnosti izvozno orijentisane urugvajske privrede od znatno moćnijih susednih privreda – Brazila i Argentine. Uočivši ovaj problem, donosioci odluka otpočeli su diverzifikaciju izvoza, fiskalnu konsolidaciju i šire društvene reforme koje su omogućile nov privredni rast.
A onda, 2007. godine, nastupa urugvajska energetska kriza. Kombinacija tri činioca – smanjenje proizvodnje hidroelektrične energije usled suše, poskupljenje proizvodnje termoelektrične energije usled rasta cene naftnih derivata i povećanje tražnje za električnom energijom usled privrednog rasta – uslovila je nestašicu struje širom zemlje.
Poučeni prethodnom krizom, u nameri da uklone još jednu zavisnost koja je uzrok nestabilnosti privrede, ovog puta zavisnost od uvoza naftnih derivata, najpre lož ulja i mazuta kojima je Urugvaj obezbeđivao između 30 i 40 odsto sopstvene proizvodnje električne energije.
Skupštinskom većinom koju su činili predstavnici svih parlamentarnih stranaka, doneta je strateška odluka o sprovođenju politike energetske nezavisnosti.
Dolaskom profesora fizike čestica Ramona Mendeza Galajna na čelo Ministarstva energetike 2008. godine, otpočinje jedan od najspektakularnijih, najefikasnijih i najbržih elektroprivrednih preobražaja zabeleženih na planeti.
Kao autor predloga zelene transformacije urugvajske elektroprivrede, početnoj neverici i pesimističkim očekivanjima pojedinaca i grupa u zemlji i inostranstvu, sažetih iskazom „tako nešto nije moguće”, profesor Galajn zajedno sa svojim timom sproveo je masovnu izgradnju solarnih elektrana, elektrana na biomasu, vetroparkova i novih hidroelektrana.
Za samo 5 godina, energetski miks koji su dominantno činili hidroenergija i fosilna energija transformisan je u novi miks u kojem obnovljivi izvori čine oko 98 odsto proizvodnje.
Ovim epohalnom poduhvatom, Urugvaj ne samo da je stekao apsolutnu energetsku nezavisnost, već je stvorio procenjenih 50.000 novih radnih mesta, što je oko 3 odsto tamošnje radne snage, stabilizovao je proizvodnju energije, smanjio troškove upravljanja elektromrežom, pročistio vazduh, smanjio ranjivost na klimatske promene, i konačno, smanjio je svoj ugljenični otisak na nivo 30 puta manji od svetskog proseka.
Povrh svega, urugvajska elektroprivreda je postala izvoznik, i od primaoca državnih podsticaja pretvorila se u profitabilnu privrednu granu, čijim se prihodima subvencionišu druge delatnosti.
Zeleni preobražaj urugvajske elektroprivrede predstavlja materijalan dokaz da je moguće izgraditi održiv, stabilan, pouzdan, jeftin, čist i profitabilan nacionalni sistem za proizvodnju električne energije, i to u roku od svega nekoliko godina. U svetlu ovog primera, mnogi argumenti da još uvek ne postoji adekvatna tehnologija i da je za tranziciju potrebno nekoliko decenija – naprosto više ne stoje.
Zašto je društvo Urugvaja, koje se ponekad naziva „Švajcarskom Južne Amerike”, pre više od deset godina moglo da sprovede uspešnu zelenu tranziciju elektroprivrednog sektora, a Srbija, koja se nalazi u oblasti globalnog žarišta klimatskih promena, jedva da je otpočela taj proces?
Naime, u pogledu ranjivosti na klimatske promene, koja se meri komponentom tzv. GAIN indeksa, a koja dominantno zavisi od geofizičkih činilaca, Srbija i Urugvaj su 2004. godine bili na istom nivou.
Nakon dvadeset godina, Srbija gotovo da se nije ni makla, dok je Urugvaj svoju ranjivost značajno smanjio, prvenstveno prilagođavanjem ključnih privrednih sektora.
Kada je u pitanju miks na kojem počiva elektroprivredni sistem, trenutno u Srbiji oko 60 odsto proizvedene struje potiče od termoelektrana na ugalj, što je najveći udeo uglja u energetskom miksu u Evropi, oko 30 odsto od hidroelektrana, a oko 10 odsto od obnovljivih izvora – sunca, biomase i vetra.
Ova struktura nije ista, ali je donekle slična energetskom miksu Urugvaja pre tranzicije, u kojem je udeo struje proizvedene iz fosilnih goriva iznosio oko 40 odsto.
Zahvaljujući orografskim karakteristikama koje uslovljavaju polje vetra, teritorija Urugvaja globalno je prepoznata kao oblast posebno pogodna za instalaciju vetrogeneratora, zbog čega je tamošnji udeo energije iz vetra relativno visok.
Međutim, i severoistočni delovi Srbije imaju značajan vetropotencijal pogodan za razvoj vetroelektrana. Isto kao što Srbija ima i veliki solarni potencijal koji je već godinama neiskorišćen.
Konačno, teza da je Urugvaj bio bogatiji, pa da je iz tog razloga započeo i uspešno sproveo tranziciju, takođe nije tačna. Zapravo, 2003. godine Srbija i Urugvaj bili su na otprilike istom stepenu ekonomske moći, merenom nominalnim BDP-om po glavi stanovnika.
Do 2008. godine i Svetske ekonomske krize, obe zemlje imale su približno jednake stope rasta, uz nešto malo veću uspešnost Urugvaja.
Međutim, od tog trenutka razvojni putevi se razdvajaju, dok Urugvaj doživljava naglu ekspanziju zahvaljujući diverzifikaciji izvoza i energetskoj tranziciji vođenoj od strane profesora Galajna, Srbija preživljava desetogodišnju stagnaciju praćenu poplavom sistemske korupcije i jačanjem ekstraktivnih političkih i ekonomskih institucija.
Nakon pandemije, obe države beleže rast BDP po glavi stanovnika, ali dok je rast Urugvaja zasnovan na energetskoj stabilnosti i izvozu hrane, dotle se rast Srbije odvija u ekstraktivnim uslovima.
Trenutni privredni rast Srbije dobrim delom utemeljen je na netransparentnim, džinovskim javnim projektima koji se finansiraju zaduživanjem, a koji su upitne ekonomske isplativosti i gotovo izvesno opterećeni korupcijom.
Istovremeno, rast BDP-a Srbije praćen je višegodišnjim zanemarivanjem elektroprivrede, vodoprivrede i poljoprivrede, kao i neadekvatnim nivoom obezbeđivanja brojnih javnih dobara i usluga.
Sve se dešava u situaciji kada Srbija može i mora da sprovede preobražaj sličan urugvajskom, ne samo zato što se nalazi u jednom od globalnih žarišta klimatskih promena, već i zbog očuvanja konkurentnosti izvozno orijentisanih preduzeća.
Priča o Urugvajskom društvu i njegovoj čvrstoj nameri da izvrši jednu od prvih i najbržih zelenih tranzicija elektroprivredne delatnosti u svetu, inspirativna je i predstavlja putokaz za sprovođenje pomenute tranzicije i kod nas.
Ona je svakako moguća, u to ne treba sumnjati, ali zahteva adekvatan institucionalni ambijent – pluralističko i demokratsko društvo u kojem je javni interes na prvom mestu.
Ruski dronovi i rakete često povređuje vazdušni prostor Rumunije, došlo je do teških eksplozija, ima ranjenih. Bukurešt se dugo uzdržavao. Sada je članica NATO-a oborila tri ruska drona i poslala signal Moskvi da okreće novi list
Oko 220.000 ljudi je evakuisano u Francuskoj i više od 100.000 u Španiji, gde požari gore „nekontrolisano“ zapadno od Madrida. Vatrena stihija je stigla nadomak Bordoa
Toplotni talasi sa temperaturama iznad 40 stepeni Celzijusa pretvorili su delove Evrope u područja visokog rizika od požara. Ogromni šumski požari besne u Francuskoj i Španiji, primoravajući više od 300.000 ljudi da napuste svoje domove, dok vatrogasci vode tešku borbu sa plamenom koji se širi velikom brzinom
U vreme kada je počinio teroristički napad u Berlinu, nemački državljanin Abdul B. je bio pod policijskom istragom kao potencijalno opasan islamski ekstremista. Da li su institucije potpuno zakazale?
Glavne mete za regrutaciju u rusku vojsku i slanje na front u Ukrajini su ljudi u teškim ekonomskim, socijalnim i pravnim okolnostima
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
