Pod pretnjom širenja TARS-a čitava planeta se ujedinjuje. Lekari i naučnici pokušavaju na sve načine da pronađu lek koji bi mogao da zaustavi galopirajuću epidemiju
Koliko je do sada poznato, prema podacima Svetske zdrastvene organizacije, tajanstvena bolest pojavila se u novembru prošle godine u južnoj kineskoj provinciji Guandong. Već početkom februara 2003. bilo je petoro mrtvih i preko 300 zaraženih. Doktor koji je boravio u kineskoj provinciji dolazi krajem februara u Hongkong noseći sa sobom smrtonosni virus i širi infekciju na ljude smeštene u hotelu. Nesrećni doktor je preminuo 4. marta. Lekari iz Hongkonga su izvestili o pojavi atipične upale pluća krajem februara, a oni koji su radili sa zaraženima takođe su se inficirali. Svetska zdravstvena organizacija je sredinom marta upozorila da se putnici koji idu na Daleki istok pripaze od pojave tajanstvene bolesti, a početkom aprila sugerisala je da niko ne putuje u Hongkong i oblast Guandong bez preke potrebe. U tom trenutku je u bivšoj britanskoj koloniji bilo toliko zaraženih da su vlasti Hongkonga premestile obolele u poseban kamp van grada.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije iz prošle nedelje govore o 4800 slučajeva zaraženih TARS-om (SARS – severe acute respiratory sindrome) i o gotovo 300 preminulih širom sveta, najviše u Kini i jugoistočnoj Aziji. Najdramatičnija situacija je u Pekingu, Hongkongu i Torontu. Izveštači svetskih medija iz Pekinga govore o opštoj panici koja je zavladala gradom, o hiljadama ljudi koji napuštaju prestonicu Kine, o posebnim karantinima u koje se odvode zaraženi. Gotovo sve javne ustanove su zatvorene, na ulicama višemilionskog grada nema gužve. Ljudi sa belim maskama postali su uobičajen prizor na ulicama i na aerodrumima širom sveta. Sve do kraja aprila kineske vlasti minimizirale su problem, a kada su objavljeni pravi podaci, koji su se skoro poklopili s pretpostavkama predstavnika SZO-a, sa mesta ministra zdravlja i iz Komunističke patije NR Kine morao je da ode Zang Venkang, kao i gradonačelnik Pekinga Meng Ksenong. Na drugom kraju sveta, u Torontu, situacija je slična. SZO je proglasio ovaj kanadski grad za rizičan pošto je ustanovljeno da je dvadesetak ljudi već preminulo od TARS-a a da je preko 140 zaraženo. Gradonačelnik Toronta, pomalo ljut na SZO, pokušao je da umiri situaciju: „Biću jasan“, rekao je reporteru „Njusvika“, „Toronto je bezbedan grad.“
Tako se igrom slučaja dogodilo da nešto što je bilo usko regionalna stvar proširi svoj uticaj na čitavu planetu i izazove potrese na više polja. Najteži je udarac, kao 11. septembra, doživela avio-industrija jer je, na primer, 85 odsto bukiranih karata iz Severne Amerike za Hongkong otkazano, a Kanadu svaki dan borbe protiv ove bolesti košta 30 miliona dolara. Projektovani ekonomski rast Kine za ovu godinu biće umanjen za najmanje dva odsto. Sve oči su okrenute ka lekarima i naučnicima širom sveta koji zajednički rade na tome da pronađu način za zaustavljanje ovog virusa. Za sada je pronađen modus brzog dijagnosticiranja bolesti, ali se još ne zna u kojoj meri će se virus širiti planetom. U našem okruženju zabeležen je po jedan slučaj obolelih od TARS-a u Bugarskoj i Rumuniji, dok su ostale zemlje regiona za sada pošteđene ove pošasti. Na Aerodrumu Beograd uvedene su dodatne mere kontrole i zaštite, proveravaju se putnici koji ulaze u zemlju, a našim sugrađanima koji su putovali u zemlje u kojima postoje zabeleženi slučajevi obolelih od TARS-a sugeriše se da se neko vreme svakodnevno javljaju u Zavod za infektivne i tropske bolesti ne bi li se predupredila pojava smrtonosne bolesti.
TARS ili na engleskom SARS bolest je respiratornog sistema koja uglavnom napada pluća, ali takođe može da zahvati i digestivni trakt. Simptomi bolesti se prepoznaju u prvoj fazi, zaraženi pacijent dobija temperaturu iznad 38 stepeni, groznicu, glavobolju i grčeve u mišićima. Nakon jedne nedelje bolest se razvija i deset do dvadeset odsto pacijenata ne može da diše bez aparata za disanje. Kod pojedinih bolesnika javljaju se i različiti oblici dijareje. Kao uzročnika bolesti naučnici su identifikovali do sada nepoznat virus iz grupe virusa za koju se smatralo da uzrokuje TARS. Ova grupa virusa je doskora napadala jedino životinje, a tek ponekad ljude uzrokujući manje zdravstvene probleme. Najčešći način prenošenja bolesti je putem direktnog kontakta zaražene sa zdravom osobom. Za razliku od influence ili tuberkuloze, TARS se ne prenosi putem vazduha, već uglavnom kada zaražena osoba u bliskom kontaktu sa zdravom osobom kašlje ili kiše. Doktori još ne znaju koliko je vremena zaražena osoba prenosilac virusa.
Nažalost, još nije pronađen lek protiv ovog virusa. Tretman pacijenata se zasniva na dosadašnjim poznatim načinima lečenja respiratornih bolesti sličnih simptoma, što između ostalog podrazumeva aparate za disanje i infuzije kojima se sprečava dehidracija organizma. Pojedini medicinski naučnici pokušavaju da proizvedu lek koji bi zaustavio infekciju, dok se drugi trude da razviju vakcinu kojom bi se zaustavilo širenje infekcije. Ohrabrujuća je činjenica da su lekari ipak uspeli da izoluju celu strukturu virusa, što je prvi korak u pronalaženju načina adekvatnog izlečenja zaraženih osoba. Medicinsko osoblje u radu sa pacijentima nosi preventivne maske, rukavice i zaštitna odela. Preporučuje se učestalo pranje ruku. Građanima se savetuje da nose zaštitne maske u oblastima sa najviše zaraženih, poput Bejinga, Hongkonga, Singapura i Toronta. Poznata je činjenica da virus na vazduhu i na različitim površinama uspeva da opstane 24 sata, pa je obazrivo skidanje maske takođe poželjno.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
