Svet
Banjaluka blokira BiH?
Skupština Republike Srpske traži da se obustavi proces evropskih integracija BiH zbog, kako tvrde, „narušavanja Dejtonskog mirovnog sporazuma“
Konvencija o izručenju između Kraljevine Srbije i SAD stupila je na snagu 12.10.1902. godine. Važila je potom i za državu SHS, te u prvoj i drugoj Jugoslaviji. Slovenija je nije poništila niti je se odrekla ni posle osamostaljenja od SFRJ
Američke vlasti su u Loredu (SAD) pritvorile Davorina Sadara, državljanina Slovenije za kojim je službena Ljubljana godinama tragala bez naročite nade da će pravda u njegovom slučaju ikada biti zadovoljena. Sadar je pre četiri godine iščezao sa domaće adrese, posle čega su ovdašnji pravosudni organi obznanili da je našao sklonište u jednoj egzotičnoj latinoameričkoj zemlji. Otuda je vest o hapšenju Sadara, u trenutku kada je ovaj pokušao da sredi formalnosti oko svog nastanjenja u Teksasu, stigla u domovinu kao grom iz vedra neba.
Ko je, uopšte, Davorin Sadar? Nekadašnji tajkun i multimilijarder, vlasnik poslovne grupacije Dadas, čije su akcije i poslovni uspesi harali Slovenijom sve dok nije otkriveno da taj naglo rastući „finansijski džin“ stoji na staklenim nogama, posle čega je usledio uobičajeni sunovrat – Dadas propada preko noći, ostavljajući mnoge praznih džepova. Vest o hapšenju Davorina Sadara jeste zanimljiva i van granica Slovenije, ne zato što je u pitanju slovenačka varijanta gazda Jezde, već stoga što je Slovenija u ovom slučaju iskoristila „srpskog Kviska“ da se domogne odbeglog lica – Slovenija je izručenje građanina Sadara zatražila na osnovu 103 godine stare konvencije, koju je sa Sjedinjenim Američkim Državama sklopila Kraljevina Srbija. To je bio povod da se ovih dana slovenački mediji raspišu o „srpsko-američkom izručenju Sadara“ i razglabaju neverovatnu činjenicu da u suverenoj Sloveniji, čak trinaest godina posle osamostaljenja od prethodne države (pri čemu sve povezano sa Srbijom prečesto dobija pežorativnu konotaciju ili se odbacuje s indignacijom) i posle ulaska u Evropsku uniju, još važe neki sporazumi iz Kraljevine Srbije. Da sve bude neukusnije, u rečenom slučaju radi se o sporazumu koji uređuje tako škakljivo pitanje kao što je međusobno izručenje odbeglih zločinaca sa prvom supersilom sveta.
SLAMKA ZA SPAS: Konvencija o izručenju između Kraljevine Srbije i SAD stupila je na snagu 12.10.1902. godine. Važila je potom i za državu SHS, te u prvoj i drugoj Jugoslaviji. Slovenija je nije poništila niti je se odrekla ni posle osamostaljenja od SFRJ, kada je kao nova država notifikacijama sa drugim državama trebalo jasno da stavi do znanja koje od nekadašnjih obaveza preuzima, a koje ne. Tako je na osnovu posebnog ustavnog zakona iz 1991. godine navedena konvencija ostala na snazi, sve do sada. Konvencija predviđa da se izručenje zatraži diplomatskim putem. Zato je Slovenija za Sadara od vlasti SAD zatražila smeštanje u ekstradicijski zatvor, a u prilogu tog zahteva priložila je za svaki slučaj spisak, odnosno prevod kažnjivih dela, za koje je Sadar optužen. Sudbina kako slovenačkog zahteva tako i Davorina Sadara sada je u rukama američkog sudije iz države Teksas, rodne grude aktuelnog predsednika Buša.
Ukoliko Sadara bude izručen zahvaljujući starom dokumentu iz doba Kraljevine Srbije (kako se očekuje), biće to svojevrstan kuriozitet posebno zato što je između Evropske unije (čiji je Slovenija član) i SAD sklopljen 25. juna 2003. godine sporazum o izručenju. SAD su važnost tog sporazuma već potvrdile, ali su postupak ratifikacije počele prvo sa „starim“ državama EU-a, do novih još nisu stigle. Iako je Slovenija tom sporazumu već pristupila na osnovu bilateralnih dokumenata, on ipak nije upotrebljiv sve dok ne dođe njen red za ratifikaciju sa SAD, tako da je jedina šansa da Sadara izvede pred lice pravde ta da se posluži sporazumom koji je pre više od veka potpisala Kraljevina Srbija.
IZ OBLAKA U ZATVOR: Druga je priča sudbina koja čeka Davorina Sadara, nekada jednog od najbogatijih novih kapitalista u Sloveniji. U američki zatvor je „zaglavio“ iz bezmalo banalnog razloga – pokušao je da produži važenje pasoša koji Slovenija izdaje na rok od deset godina (iako, navodno, raspolaže sa više različitih putnih isprava). Sadar prilikom ove nevine birokratske operacije ni slutio nije da će na bizaran način postati „žrtva“ 11. septembra, jer je novi američki Ured za domovinsku bezbednost preuzeo i njegovu molbu, te od slovenačke ambasade rutinski zatražio da Sadarovo nastanjenje u SAD dovede u red po važećim zakonima i produži Sadarov pasoš. Umesto toga je iz pomalo zatečene Ljubljane stigao zahtev za Sadarovo izručenje. Usput je raspisana i poternica.
Davorina Sadara je u orbitu finanasijskog uspeha (i potonjeg kraha njegovih naivnih ulagača) lansirao lični izum – sistem Dadas, koji se uglavnom bavio trgovinom papira od vrednosti. Akcije Dadasa rasle su tako vrtoglavo da su pojedini investitori, njih oko 3500, bezglavo prodavali svoje nekretnine ili se zaduživali preko svojih mogućnosti, sve kako bi kupili što veći broj Dadasovih deonica. A onda je februara 1994. godine Ljubljanska berza prvi put reagovala na uočene nepravilnosti. Dadas je krenuo nizbrdo, da bi dve godine kasnije doživeo potpuni slom. Pukla je afera, usledila su hapšenja… Mediji i organi gonjenja pokušavali su da izmere veličinu nastale štete i ocene koliki je kapital Davorin Sadar uspeo da „skloni“. Kriminalisti iz Maribora su konačno zbog sumnje u zloupotrebu položaja, prevaru i sticanje neopravdane imovinske koristi u visini od 4,8 milijardi tolara (evro je danas oko 240 tolara) uložili krivičnu prijavu protiv Davorina Sadara.
Uhapšen je i posle sedam meseci provedenih u pritvoru konačno dočekao suđenje koje je počelo u maju 1999. godine. Nema sumnje da je u januaru 2000. godine Vrhovni sud Slovenije napravio ključnu grešku pošto je Sadaru zamenio tamnicu za kućni pritvor. Avgusta iste godine u javnost je procurila šokantna vest – Davorin Sadar i njegova porodica iščezli su iz porodične kuće u Kamnici. Marta 2001. godine u državu se vraća Sadarova supruga sa decom i lakonski izjavljuje da je njen muž „na odmoru, u Hot Springsu“. Pošto je odbila da odgovara na pitanja tužioca, država započinje proces i protiv nje. Poverioci, grupa operušenih i prevarenih ulagača, u međuvremenu osnivaju poseban fond i od Davorina Sadara i njegove žene potražuju 18,5 milijardi tolara.
U trenutku hapšenja Davorin Sadar nije bio niko i ništa. Naprotiv, vešt u poslićima svake vrste, navodno je bio jedan od perjanica preduzeća „Koncepts Internešenel“ iz Hantington Biča u južnom Los Anđelesu, firme koja se bavi – kompjuterima. Kao adresu stanovanja naveo je Hot Springs, Arkanzas. Da ga nije zadesio maler zbog produženog veka srpskih kraljevskih sporazuma u Sloveniji, verovatno bi se nesmetano bavio svojim novim biznisom. Ispalo je da su mu planove pomutili ne samo jedan sporazum Kraljevine Srbije nego i dva poslednja predsednika SAD. Pritvoren je u Teksasu, matici sadašnjeg predsednika Buša, a grad Hot Springs čuven je ne samo po lekovitim izvorima nego i po svom najpoznatijem meštaninu, guverneru i prethodnom američkom predsedniku Bilu Klintonu.
Skupština Republike Srpske traži da se obustavi proces evropskih integracija BiH zbog, kako tvrde, „narušavanja Dejtonskog mirovnog sporazuma“
Mir i zajedništvo napustili su gradić Vitlejem na Zapadnoj obali, koji drugi Božić zaredom dočekuje u senci rata. Isusovo rodno mesto više ne privlači turiste, stanovnici odlaze, a u vazduhu se osećaju tuga i tišina
Nakon pojave groznice, Bil Klinton je u pondeljak prebačen u bolnicu, a već narednog dana pušten je na kućno lečenje. Pre toga hospitalizovan je 2021. godine zbog infekcije koja se proširila na njegov krvotok
Donald Tramp prezire Svetsku trgovinsku organizaciju. Stručnjaci se pribojavaju da bi ona, kao zaštitnica siromašnijih zemalja, mogla da bude potpuno skrajnuta. Udar na ekonomije bio bi dramatičan
Mađarski premijer Viktor Orban poznat je kao protivnik tražilaca azila, ali je njegova Mađarska ipak toliko velikog srca da primi političke istomišljenike kad beže od zakona svoje zemlje. Posle Nikole Gruevskog, Orban je sada udomio i jednog Poljaka kojem kod kuće preti robija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve