Više od trećine zemalja članica UN nikada nisu bile zastupljene u Savetu bezbednosti UN. Među njima je i Srbija
Slovenija je od danas po drugi put nestalna članica Saveta bezbednosti UN, a među pet novih nestalnih članica sa dvogodišnjim mandatom nalaze se još Alžir, Gvajana, Južna Koreja i Sijera Leone.
Savet bezbednosti UN ima 15 članica od kojih je pet stalnih sa pravom veta – Francuska, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države, Kina i Rusija, a 10 se bira na period od dve godine, ali tako da se svake godine zamenjuje po pet članica.
Nestalne članice biraju se po regionalnom principu.
Neparnih godina u Savet bezbednosti UN ulaze po jedna zemlja iz Afrike, Azije i Latinske Amerike i dve iz grupe zapadnih zemalja, a parnih godina dve zemlje iz Afrike i po jedna iz Azije, Latinske Amerike i Istočne Evrope. Parna godina je početak mandata i za arapsku članicu.
Od novih nestalnih članica najviše iskustva ima Alžir kome je ovo četvrti dvogodišnji mandat u Savetu bezbednosti UN, a najmanje Slovenija i Sijera Leone koje po drugi put ulaze u to telo. Gvajana i Južna Koreja danas počinju svoj treći mandat nestalne članice SB UN.
Više od trećine zemalja članica UN nikada nisu bile zastupljene u Savetu bezbednosti UN. Među njima su i Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija.
SFR Jugoslavija je četiri puta bila nestalna članica Saveta bezbednosti UN, a od njenog raspada su, kao samostalne države, članice tog tela do sada bile Slovenija (1998-1999), Hrvatska (2008-2009) i Bosna i Hercegovina (2010-2011).
Nove nestalne članice SB UN od danas se pridružuju Ekvadoru, Japanu, Malti, Mozambiku i Švajcarskoj koji su nestalne članice Saveta bezbednosti UN od prošle godine, dok je predstavnicima Albanije, Brazila, Gabona, Gane i Ujedinjenih Arapskih Emirata 31. decembra 2023. završen mandat.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
