Neposredno nakon terorističkih napada na Sjedinjene Američke Države (SAD) 11. septembra 2001. godine tadašnji državni sekretar Kolin Pauel dao izjavio je Amerika nositi s tragedijom tako što će odgovorne izvesti pred lice pravde i istovremeno zaštititi svetske demokratije.
Tadašnji predsednik Džordž Buš je nakon tog napada borbu protiv globalnog terorizma vrlo brzo učinio glavnom politikom i počeo sa u uspostavljanjem međunarodne „koalicije voljnih“ za sprovođenje misija.
Invazija na Avganistan pod vodstvom SAD imala je primarni cilj kažnjavanje terorističke mreže Al-Kaide, a Vašington je ubrzo svrgnuo talibanski režim.
Međutim, američko iskustvo u Avganistanu na kraju se završilo neuspehom, a tvrdolinijaška grupa talibana se vratila na vlast.
Ogromni gubici
Rat koji je trajao gotovo 20 godina rat završen je uz ogromne gubitke u ljudstvu i sa potrošenog novca, što je nateralo američku javnost i političare da se nevoljno uključe u „večne ratove“ koje nije bilo moguće dobiti, piše Radio Slobodna Evropa.
Predsednik SAD Džozef Bajden je 31. avgusta 2021. godine, najavljujući zvanični kraj rata naveo je da je više od 2000 hiljade milijardi dolara potrošeno u Avganistanu. Istovremeno, povređeno je 20.744 američkih vojnika i vojnikinja, a poginuo je 2.461 član američkog osoblja.
Bajden nije spomenuo procenjenih 70.000 smrtnih slučajeva među avganistanskim snagama sigurnosti, više od 46.000 smrtnih slučajeva avganistanskih civila i smrt više od 4.000 savezničkih vojnika i američkih radnika na ugovor.
Drvo bez korenja
Stručnjaci ocenjuju da je ono što je počelo kao borba protiv terorizma postalo preskupo i da je imalo tendenciju da traje „večno“.
„Bio je to izuzetno skup rat na mestu koje je verovatno najmanje važno za SAD. Bio je to rat u kojem su SAD nastojale da unište Al-Kaidu, što su vrlo brzo i učinile, zatim da proteraju talibane iz Avganistana, što su i uradile, a onda je to postalo nešto mnogo veće, poput toga kako uspostaviti demokratiju i funkcionalnu vladu u Avganistanu i održati je“, kaže profesor međunarodnih odnosa i studija Bliskog istoka na Univerzitetu Johns Hopkins Vali Nasr.
On ocenjuje da su SAD „postajale posvećene večnom ratu, ili večnom prisustvu koje je koštalo milijarde dolara godišnje“. To je podrazumevalo i slanje desetina hiljada vojnika.
Dodaje da ekonomija i civilno društvo uspostavljeni pod zaštitom američke vojske nisu nešto što Avganistan može sam da iznese.
„Ono što su SAD stvorile je kao drvo kojem nikada nije niklo korenje. Dakle, u nekom trenutku ćete reći: ‘Prestaću da ga zalivam, i prestaću s pokušajima da ga na silu držim uspravno’“, ocenjuje Nasr.
On ukazuje da se mnoge jedinstvene okolnosti koje su pratile invaziju na Avganistan – direktan napad na američko tlo, antiterorizam koji je postao žarište američke politike i ideja da je izgradnja države efikasno rešenje – verovatno neće ponoviti.
Malo reakcija i Trampa i Haris
Profesor međunarodnih odnosa na Gradskom koledžu u Njujorku Rajan Menon kaže da bi minimalno dobar ishod SAD u Avganistanu bio „stabilna zemlja sa vladom koja možda nije bila demokratska, ali za koju se moglo računati da neće služiti kao platforma za teror i koja bi imala pozitivan odnos sa SAD“.
„Ali u pokušaju da ostvarite taj cilj, ono što u suštini pokušavate da uradite jeste da se bavite izgradnjom države. Čak i veoma, vrlo moćna vojna mašina poput SAD ima poteškoća da to izvede“, kaže Menon i dodaje da „nema lepih izlaza“.
„Da biste izbegli haotičan način povlačenja koji se dogodio u Avganistanu, morate izgraditi institucije, političke i vojne i građanske prirode. Bez toga, kada odete i uklonite vojnu zaštitu, institucije će početi da se urušavaju, a to se i dogodilo“, ukazuje Menon.
On naglašava da kod oba američka predsednička kandidata, i kod Donalda Trampa i kod Kamale Haris postoji „malo reakcija protiv takozvanih večnih ratova“.
„Mislim da će američka javnost verovatno mnogo manje podržavati takvo uključivanje u budućnosti“, zaključuje Menon.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
