Deceniju od krvavog napada, redakcija satiričnog magazina „Šarli Ebdo“ dočekuje uz nove karikature i nove kritike
U utorak (7. januar) navršava se decenija od napada na redakciju francuskog satiričnog lista „Šarli Ebdo“ (Charlie Hebdo) u kom je ubijeno 12 ljudi.
Dan uoči godišnjice redakcija tog lista saopštila je da „želja za smehom nikada neće nestati“.
„Šta god da se desi, dramatično ili srećno, želja za smehom nikada neće nestati“, napisao je Ris, direktor izdanja „Šarlija Ebdoa“ u specijalnom izdanju koje će biti objavljeno u utorak.
U ovom izdanju, u čiji je uvid imala agencija AFP, satirični list na naslovnoj strani piše da „ne može da crkne“ sa crtežom čitaoca koji sedi na jurišnoj pušci i čita „istorijsko“ izdanje lista na 32 stranice.
„Satira ima vrlinu koja nam je pomogla da prebrodimo ove tragične godine, a to je optimizam. Ako želimo da se smejemo, to je zato što želimo da živimo“, napisao je Ris u uvodniku koji se osvrće na poslednjih deset godina obeleženih, prema njegovim rečima, „geopolitičkom situacijom koja se pogoršala“.
Četiri stranice izdanja posvećene su karikaturama Boga koje su poslali karikaturisti širom sveta.
Među crtežima se nalaze i majka i njeno dete kako lutaju kroz mesto ruševina i govore jedno drugom da je imati „jednog Boga dobro, ali tri, to je već šteta“.
Novi broj donosi i karikaturu Isusa Hrista na krstu koji sebe snima na mobilnom telefonu, dok je na jednom crtežu karikaturista koji se pita da li može da crta nekoga ko crta proroka Muhameda.
Ris, koji se potpisuje samo nadimkom kao i ostali novinari i karikaturisti ovog lista, dodao je da vrednosti lista kao što su humor, satira, sloboda izražavanja i sekularnost „nikada nisu bile toliko osporene“.
„Možda je tako jer je sama demokratija ta koja je ugrožena od obnovljenih mračnih snaga“, napisao je Ris.
Šta se dogodilo 7. januara 2015?
Braća Said i Šerif Kuači upali su u prostorije nedeljnika „Šarli Ebdo“ i iz vatrenog oružja pucali na urednika Stefana Šarbonijea, poznatijeg kao Šarb, četvoricu karikaturista, među kojima i Žana Kabua, dvoje kolumnista, tehničkog urednika, kao i gosta koji je bio na sastanku i domara.
Ubijeno je 12 ljudi, a među njima su bili i pripadnici obezbeđenja i jedan policajac. U napadu je ranjeno još 11 ljudi.
Napadači, braća Said i Šerif, pronađeni su i likvidirani.
Povod za napad na ovaj list bile su karikature sa prorokom Muhamedom.
Dok je policija tragala za braćom, u istočnom delu Pariza dogodio se još jedan napad.
Amedi Kulibali, poznanik braće Kuači, ubio je policajku i uzeo kao taoce nekoliko ljudi na jevrejskoj pijaci. Kulibali je 9. januara ubio četvoricu Jevreja, pre nego što su ga policajci usmrtili u pokušaju hapšenja.
Nekoliko meseci kasnije, iste te godine, tri bombaša samoubice 13. novembra digli su se u vazduh simultano u Parizu, prvi u blizini fudbalskog stadiona za vreme utakmice, drugi ispred koncertne hale Bataklan za vreme koncerta i treći ispred mesta gde se nalazi nekoliko restorana.
Tada je ubijeno više od 130 ljudi, a ranjeno više od 400. Odgovornost za sve napade je tada preuzela Islamska država.
Gotovo punih šest godina kasnije, sredinom decembra 2020. godine, francuski sud proglasio je krivim 14 islamističkih ekstremista za napade izvedene januara 2015. godine na satirični časopis „Šarli Ebdo“ i jevrejski supermarket u Parizu.
#JeSuisCharlie
Napadi na redakciju časopisa pokrenuli su talas solidarnosti širom sveta, praćen heštegom #JeSuisCharlie (Ja sam Šarli).
Nekoliko dana posle masakra, u Francuskoj je više od milion ljudi izašlo na ulice da bi uputilo poruku protiv terorizma i za slobodu mišljenja.
U Parizu je tadašnji francuski predsednik Fransoa Oland bio na čelu povorke šefova država i vlada iz čitavog sveta.
johnyksslr/PixabayŠirom sveta povodom napada na list održavani su protesti podrške
Napad na „Šarli Ebdo“ izazvao je globalnu debatu o slobodi govora i pravu na uvredu.
Redakcija ovog magazina oktobra 2024. ponovo se našla na meti kritika javnosti, zbog crteža Žizel Peliko, žene koja je optužila muža da je čitavu deceniju drogirao i pozivao muškarce na internetu da je siluju.
Krajem iste godine, njen bivši suprug i još 50 muškaraca proglašeni su krivima za masovno silovanje.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
