„Saslušavanje“ premijera

Šta će bivši premijer Hose Marija Asnar i sadašnji Hose Luis Sapatero reći pred Parlamentarnom komisijom koja ispituje okolnosti stravičnog atentata koji se 11. marta dogodio u Madridu odnevši 192 života, uglavnom se znalo ili se moglo pretpostaviti. Ni jedan ni drugi, prvo Asnar 29. novembra a potom Sapatero 11. decembra, nisu rekli ništa kapitalno novo, ali njihovih 25 sati pred komisijom, Asnarovih 10 i Sapaterovih skoro 15, zaslužuju pažnju, jer više govore o zrelosti španske demokrtatije i funkcionisanju pravne države nego o samom terorističkom aktu. Njihovo svedočenje bilo je, bez sumnje, produžetak ideološkog i svakog drugog sukobljavanja dve najjače političke partije u zemlji, vladajuće PSOE i opozicione Narodne partije (PP), koja je bila na vlasti do 14. marta i koja bi, veruje, ostala na vlasti da nije bilo atentata 11. marta…

NA ISPITU: Eduardo Saplana, portparol Narodne partije u Parlamentu i jedan od najbližih Asnarovih saradnika, tvrdi – pozivajući se na neke ankete – da je čak tri miliona ljudi promenilo mišljenje posle atentata i glasalo za socijaliste umesto za „narodnjake“, mada priznaje da izborni rezultat nije pod sumnjom i da sadašnja vlada ima potpuni legitimitet. Saplana je, kao član Parlamentarne komisije ispred svoje partije, žestoko, gotovo četiri sata, napadao Sapatera, ali je premijer uzvraćao istom merom. Dosao je spreman, naoružan podacima, papirima i činjenicama, bio je energičan i odlučan i moglo bi se reći da je ovaj težak ispit položio sa visokom ocenom.

Suština imaginarnog duela Asnar–Sapatero, potpomognutog aktivnim učešćem saradnika iz njihovih partija koji su članovi Parlamentarne komisije, svodi se na tvrdnju da „je vlada govorila istinu na osnovu podataka koje je imala“ (Asnar i PP), odnosno da je reč o smišljenoj „masovnoj obmani“ i strategiji PP-a da se „po svaku cenu okrivi ETA, jer su u protivnom, izbori izgubljeni“ (Sapatero i PSOE). U odbrani te dve suprotstavljene pozicije utrošeni su sati i sati, manje ili više čvrsti ili klimavi argumenti, PP je insistirao na „nelegalnim manifestacijama“ u subotu uveče, 13. marta, u noći izborne tišine za čije sazivanje je optužio PSOE, a socijalisti su preko svog lidera poručili „populistima“ da „prihvate poraz, razmisle o njegovim uzrocima i objašnjenje potraže u sopstvenim greškama“.

Asnar je tvrdio nešto što je i vrapcima jasno: dokazivao je da je strašni atentat planiran pred izbore, rekao je da bi se isto desilo i da su oni održani pre ili kasnije. Ono što nije rekao, ili tačnije ono što je porekao, jeste odgovor na pitanje zašto je atentat planiran i izvršen. Asnar tvrdi da on „nema veze sa španskim angažovanjem u Iraku“, ali ogromna većina građana misli suprotno. Bivši premijer ne misli da je Španija kažnjena zbog politike koju je vodila njegova vlada, već da je, jednostavno, žrtva međunarodnog terorizma. Asnar i Saplana insistiraju na vezi između islamskog terorizma i ETA, dok Sapatero, citirajući sve moguće nadležne službe, negira vezu između ove dve terorističke organizacije i za zločin 11. marta okrivljuje isključivo „terorizam islamskog porekla“. Sadašnji premijer tvrdi da je njegov prethodnik „branio tezu o autorstvu ETA i kada je bilo jasno da je počinilac Al kaida“.

Sapatero se pojavio pred komisijom u 9 sati i otišao 20 minuta pre ponoći. U 50-minutnom pisanom izlaganju koje je pročitao naveo je rezultate dosadašnje istrage: 70 uhapšenih pod direktnom optužbom za učešće u pripremi i realizaciji atentata, 42 uhapšena u vezi sa atentatom, 25.000 kontrola, analiza i studija zbog moguće povezanosti sa atentatom, 80 tajnih akcija, provera 1300 tragova prstiju i 80 genetskih profila, 100 tužbi prosleđenih pravosudnim organima… Premijer je takođe govorio o saradnji sa Marokom, otkuda dolazi najveći broj osumnjičenih, o pojačanim aktivnostima službi bezbednosti u inostranstvu, o planovima za izmenu zakona… Sapatero je takođe predložio svim parlamentarnim grupama stvaranje snažnog antiterorističkog pakta međunarodnih razmera, sličnog onome koji već godinama imaju PSOE i PP u borbi protiv ETA.

Na direktno pitanje Saplane da li veruje da je 11. mart bio posledica „naše politike prema Iraku“, Sapatero je odgovoruio: „Situacija je bila visokog rizika kao posledica političkih odluka koje je vlada legalno donela.“