Deset sati Hosea Marije Asnara i gotovo 15 Hosea Luisa Sapatera pred Parlamentarnom komisijom koja ispituje atentat od 11. marta u Madridu više govore o funkcionisanju pravne države nego o samom terorističkom aktu
Šta će bivši premijer Hose Marija Asnar i sadašnji Hose Luis Sapatero reći pred Parlamentarnom komisijom koja ispituje okolnosti stravičnog atentata koji se 11. marta dogodio u Madridu odnevši 192 života, uglavnom se znalo ili se moglo pretpostaviti. Ni jedan ni drugi, prvo Asnar 29. novembra a potom Sapatero 11. decembra, nisu rekli ništa kapitalno novo, ali njihovih 25 sati pred komisijom, Asnarovih 10 i Sapaterovih skoro 15, zaslužuju pažnju, jer više govore o zrelosti španske demokrtatije i funkcionisanju pravne države nego o samom terorističkom aktu. Njihovo svedočenje bilo je, bez sumnje, produžetak ideološkog i svakog drugog sukobljavanja dve najjače političke partije u zemlji, vladajuće PSOE i opozicione Narodne partije (PP), koja je bila na vlasti do 14. marta i koja bi, veruje, ostala na vlasti da nije bilo atentata 11. marta…
NA ISPITU: Eduardo Saplana, portparol Narodne partije u Parlamentu i jedan od najbližih Asnarovih saradnika, tvrdi – pozivajući se na neke ankete – da je čak tri miliona ljudi promenilo mišljenje posle atentata i glasalo za socijaliste umesto za „narodnjake“, mada priznaje da izborni rezultat nije pod sumnjom i da sadašnja vlada ima potpuni legitimitet. Saplana je, kao član Parlamentarne komisije ispred svoje partije, žestoko, gotovo četiri sata, napadao Sapatera, ali je premijer uzvraćao istom merom. Dosao je spreman, naoružan podacima, papirima i činjenicama, bio je energičan i odlučan i moglo bi se reći da je ovaj težak ispit položio sa visokom ocenom.
Suština imaginarnog duela Asnar–Sapatero, potpomognutog aktivnim učešćem saradnika iz njihovih partija koji su članovi Parlamentarne komisije, svodi se na tvrdnju da „je vlada govorila istinu na osnovu podataka koje je imala“ (Asnar i PP), odnosno da je reč o smišljenoj „masovnoj obmani“ i strategiji PP-a da se „po svaku cenu okrivi ETA, jer su u protivnom, izbori izgubljeni“ (Sapatero i PSOE). U odbrani te dve suprotstavljene pozicije utrošeni su sati i sati, manje ili više čvrsti ili klimavi argumenti, PP je insistirao na „nelegalnim manifestacijama“ u subotu uveče, 13. marta, u noći izborne tišine za čije sazivanje je optužio PSOE, a socijalisti su preko svog lidera poručili „populistima“ da „prihvate poraz, razmisle o njegovim uzrocima i objašnjenje potraže u sopstvenim greškama“.
Asnar je tvrdio nešto što je i vrapcima jasno: dokazivao je da je strašni atentat planiran pred izbore, rekao je da bi se isto desilo i da su oni održani pre ili kasnije. Ono što nije rekao, ili tačnije ono što je porekao, jeste odgovor na pitanje zašto je atentat planiran i izvršen. Asnar tvrdi da on „nema veze sa španskim angažovanjem u Iraku“, ali ogromna većina građana misli suprotno. Bivši premijer ne misli da je Španija kažnjena zbog politike koju je vodila njegova vlada, već da je, jednostavno, žrtva međunarodnog terorizma. Asnar i Saplana insistiraju na vezi između islamskog terorizma i ETA, dok Sapatero, citirajući sve moguće nadležne službe, negira vezu između ove dve terorističke organizacije i za zločin 11. marta okrivljuje isključivo „terorizam islamskog porekla“. Sadašnji premijer tvrdi da je njegov prethodnik „branio tezu o autorstvu ETA i kada je bilo jasno da je počinilac Al kaida“.
Sapatero se pojavio pred komisijom u 9 sati i otišao 20 minuta pre ponoći. U 50-minutnom pisanom izlaganju koje je pročitao naveo je rezultate dosadašnje istrage: 70 uhapšenih pod direktnom optužbom za učešće u pripremi i realizaciji atentata, 42 uhapšena u vezi sa atentatom, 25.000 kontrola, analiza i studija zbog moguće povezanosti sa atentatom, 80 tajnih akcija, provera 1300 tragova prstiju i 80 genetskih profila, 100 tužbi prosleđenih pravosudnim organima… Premijer je takođe govorio o saradnji sa Marokom, otkuda dolazi najveći broj osumnjičenih, o pojačanim aktivnostima službi bezbednosti u inostranstvu, o planovima za izmenu zakona… Sapatero je takođe predložio svim parlamentarnim grupama stvaranje snažnog antiterorističkog pakta međunarodnih razmera, sličnog onome koji već godinama imaju PSOE i PP u borbi protiv ETA.
Na direktno pitanje Saplane da li veruje da je 11. mart bio posledica „naše politike prema Iraku“, Sapatero je odgovoruio: „Situacija je bila visokog rizika kao posledica političkih odluka koje je vlada legalno donela.“
„Atentat u Madridu nema nikakve veze sa intervencijom u Iraku.“ (Asnar)
“ Naše učešće u Iraku povećalo je opasnost od terorističkog napada.“ (Sapatero)
„Povezanost između islamskog terorizma i drugih terorističkih grupa je evidentna.“ (Asnar)
„Atentat 11. marta isključivo je delo međunarodnog terorizma, preciznije radikalno-islamističkog tipa. To su činjenice, ne mišljenje.“ (Sapatero)
„Ne verujem da oni koji su planirali i izabrali ovaj dan za zločin žive u nekim dalekim planinama.“ (Asnar)
„Reći da teroristi nisu bili u dalekim planinama jeste krajnje neodgovorno. Autori zločina bili su u Leganesu, Lavapiesu ili u Moireati, bili su blizu nas.“ (Sapatero)
„Da li ste vi u poziciji da kažete kako nema nikakve veze između islamskih terorista i terorista ETA? Ja nisam. Zato želim istragu o tome.“ (Asnar)
„Policija i sudije reći će imena, ali znamo da su svi dosad identifikovani učesnici pripadnici organizacija islamskog terorizma.“ (Sapatero)
„Ja ne verujem u spontane manifestacije.“ (Asnar)
„PSOE nije imao ništa s manifestacijama 13. marta.“ (Sapatero)
„Ja sam lično odlučio da se otvori druga linija istrage, okrenuta ka islamskom radikalizmu.“ (Asnar)
„Svi znamo da nije bilo nijednog razloga za optužbu protiv ETA.“
Epski bes prema teokratskom, autoritarnom režimu u Teheranu preliva se na NATO saveznike, demokrate, papu i MAGA influensere, koji su velikim delom zaslužni za uspon Donalda Trampa. Širi se prema svima koji se ne slažu sa predsednikom oko rata sa Iranom, a čije posledice počinju da osećaju građani Amerike
Prava pitanja nisu ona koja dominiraju javnim prostorom. Ni oduševljenje dela tehnološke scene, koja sve češće zvuči kao da razgovara sama sa sobom, ubeđena da gradi boga. Ni panika onih koji u svakom algoritmu vide apokalipsu. Već trezveno, ali tvrdoglavo insistiranje na odgovorima na pitanja: Koliko ovo košta? Ko plaća? Kome služi i šta se dešava ako ne uspe? Istorija tehnologije – od parne mašine do nuklearne bombe – pokazala je da velike promene menjaju raspodelu moći, ekonomiju, politiku, ali često i društva, i to mnogo dublje nego što njihovi tvorci u početku razumeju
Bivši predsednik Bugarske Rumen Radev (na slici) sa koalicijom “Progresivna Bugarska”, koju je predvodio na izborima prošlog vikenda, osvojio većinu –133 od 240 mesta u Sobranju. Prvi put u demokratskoj istoriji zemlje neće morati da razmišlja o koalicionom partneru kako bi formirao vladu za koju je u predizbornoj kampanji tvrdio da će se uhvatiti u koštac sa sistemskom korupcijom
I dok svet ide dalje, Iran za njime sve više zaostaje. I za to nije kriva (isključivo) Amerika. Kada stalno držite gard prema čitavom svetu, svet pre ili kasnije podigne gard prema vama. Države, kao i ljudi, ne traže društvo onih koji su u stalnom sukobu sa svojim okruženjem. Naposletku, u XXI veku, politički model koji se zasniva na obećanju dolaska bogom nadahnutog spasitelja ima malo šta da ponudi državi od gotovo 90 miliona ljudi, u kojoj je 60 odsto stanovništva mlađe od 39 godina. A još manje ima šta da ponudi susednim državama
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
