Šampanjac na ledu

Evropska unija u poslednje vreme sve više pokazuje zadivljujuću sposobnost da iznenadi i samu sebe. Nakon dosta previranja i neizvesnosti, lideri 25 zemalja EU-a uspeli su u obećanom roku da usvoje prvi ustav, iako je sve ukazivalo da će se natezanja preneti i na letnje mesece. Taman kad se pomislilo da je teži deo posla obavljen, lideri EU-a propustili su da završe i sa drugom, jednako važnom tačkom dnevnog reda samita održanog krajem prošle sedmice, da naime izaberu naslednika Romana Prodija, predsednika Evropske komisije. Nakon parlamentarnih izbora, menja se i sastav Komisije, a samim tim i nje predsednik koji u strukturi EU-a takoreći ima važnost predsednika vlade.

RIVALITET: Francuska i Nemačka zauzele su se čvrsto za premijera Belgije Gija Verhofštada, ali je Britanija ovaj predlog dočekala na nož, uplašena da bi Verhofštad preterano težio jačem evropskom jedinstvu u odlučivanju. Usput, premijer Britanije Toni Bler i ostali evropski saveznici SAD u ratu protiv Iraka, nikako ne mogu da mu oproste što je prošle godine organizovao samit na kome je glavna tema bila evropska bezbednost, a na koji je pozvao samo protivnike američke intervencije u Iraku. Britanski mediji ironično su ovaj skup nazvali „čokoladni samit“, aludirajući na čuveno belgijsko umeće u pravljenju pralina.

Britanija je istakla svog kandidata, Krisa Patena, komesara zaduženog za spoljnu politiku. Francuska i Nemačka nisu htele ni da čuju. Francuski predsednik Žak Širak izjavio je da na čelu Komisije ne može da bude neko ko dolazi iz zemlje „koja ne sledi sve politike EU-a“, a poznato je da Britanija nije uvela evro, niti je potpisnica Šengenskog sporazuma. I Nemačka je iznela jasan stav o tome, pa su tako iz trke u startu otpali kandidati iz deset novopridošlih zemalja, jer njih tek čeka pristupanje različitim sporazumima u okviru EU-a. I Paten i Verhofštand su se povukli iz trke, ali to situaciju nije olakšalo. U međuvremenu su se i drugi kandidati „ispisali“ sa spiska, mada se još ne zna da li je njihova odluka konačna, pa je nejasno ko je zapravo još u igri. Ipak, zbog stavova Francuske i Nemačke, ostalo je zabeleženo reagovanje iz Londona, otkuda je britanski ministar spoljnih poslova Džek Stro poručio: „Mi poštujemo ustav EU-a koji ne ostavlja dileme da predsednik Komisije može da bude iz bilo koje zemlje.“ Njegov italijanski kolega Franko Fratini je, međutim, primetio da svi lideri EU-a moraju da stanu iza jednog kandidata, inače će posao predsednika biti gotovo nemoguć.

IMENA U IGRI: U igri je bio i visoki predstavnik EU-a za spoljnu politiku Havijer Solana, koji je najpre odbio ponudu, da bi zatim rekao da će mu biti teško da odbije ukoliko se oko njegovog imena postigne snažan konsenzus, a onda je na kraju pokušao da bude duhovit: „Upravo sam operisao koleno, i zato se ne trkam.“ Irski premijer Berti Ahern, koji je dobio velike pohvale za napredak učinjen u EU-u tokom njegovog predsedavanja, takođe je pominjan kao kandidat. Dok njegovi saradnici izjavljuju da premijer nije zainteresovan, mnogi misle da je to zato što ionako nema šanse, jer ne govori francuski, što je nepisano pravilo za izbor predsednika Komisije. I iz Lisabona se čuje da premijer Manuel Durau Barušu takođe nije zainteresovan. Među istaknutim kandidatima su još i danski premijer Anders Fog Rasmunsen, fracuski ministar spoljnih poslova Mišel Barnije, premijer Austrije Volfgang Šisel i premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, koji je takođe izjavio da bi radije ostao na sadašnjoj funkciji. Treba primetiti da među kandidatima nema nijedne žene.

Međutim, novina u odnosu na prethodne izbore predsednika Komisije ujedno može da bude i olakšica u donošenju odluke. Naime, prvi put će se predsednik Komisije birati kvalifikovanom većinom, a ne jednoglasno. To znači da bi premijeri Britanije i Italije, Bler i Berluskoni, mogli biti nadglasani. Ipak, kako upozorava irski premijer Ahern, koji se nada da će posao ipak biti okončan do kraja meseca, bilo bi poželjno da novi predsednik ima široku podršku. Zbog toga je malo onih koji očekuju da će glasanja uopšte i biti dok se ne završe sve konsultacije, a to može da potraje, pa nije isključeno da Komisija dobije novog predsednika tek polovinom jula. Još kad bi premijeru Irske za to vreme pošlo za rukom da savlada i francuski…