Istraživači iz Japana razvili su alternativu plastici koja ne zagađuje okeane.
Ovaj novi materijal je čvrst i izdržljiv poput konvencionalne plastike, ali sa jednom ključnom razlikom: kada dođe u dodir sa slanom morskom vodom, potpuno se rastvara, ostavljajući za sobom molekule koje mikroorganizmi mogu da pojedu, piše Klima 101.
Eksperimentalni nalazi istraživanja, predvođenog Centrom za nauku o emergentnim materijama RIKEN, objavljeni su u novembru prošle godine u naučnom časopisu Science.
Naučnici širom sveta već dugo pokušavaju da razviju bezbedne i održive matarijale koji bi mogli da zamene konvencionalnu plastiku i samim tim, smanje problem zagađenja.
Kako su saopštili autori studije, uprkos tome što danas postoje različiti tipovi biorazgradive i reciklabilne plastike, jedan veliki problem i dalje ostaje nerešen: kada dospeju do okeana, ne mogu da se razgrade zato što nisu rastvorljivi u vodi.
Raspadanjem takve plastike nastaje mikroplastika, odnosno plastične čestice manje od pet milimetara koje štete morskom svetu i kroz lanac ishrane, dospevaju i u ljudski organizam.
Najčešće korišćeni tipovi plastike danas sastoje se od atoma i molekula povezanih snažnim vezama, a koje odolevaju mikroorganizmima i spoljnim uticajima kao što su voda, svetlost, kiseonik i toplota. Zbog toga su ovi materijali izuzetno postojani. Ipak, to dalje znači da se nepravilno odložen plastični otpad veoma sporo razgrađuje, zagađujući životnu sredinu.
Nova plastika se raspada za osam i po sati
Sa druge strane, biorazgradivu plastiku iz Japana čine molekuli srednje veličine povezani vezama koje su dovoljno jake za upotrebu, ali se pod određenim uslovima veoma brzo razgrađuju. A ti „određeni uslovi” podrazumevaju – so.
U slanoj, morskoj vodi raspadanje nove plastike odvija se za svega osam i po sati, dok u običnoj, desalinizovanoj vodi, materijal zadržava svoju strukturu.
Nakon što su otkrili jaku, ali u morskoj vodi razgradivu plastiku, sledeći korak istraživača bio je da testiraju njen kvalitet: nov materijal je netoksičan i nezapaljiv, i moguće ga je preoblikovati na visokim temperaturama baš poput obične plastike.
Ali i dalje od toga… Tim je proizveo plastike različitih tvrdoća i čvrstine koje su u mnogim slučajevima bolje od konvencionalnih plastika. To znači da se materijal može prilagoditi prema potrebi: od tvrde i otporne plastike, preko silikonski mekih pa do elastičnih materijala. Primena je moguća u 3D štampi, kao i u medicini.
Posle rastvaranja u slanoj vodi, naučnici su uspeli da povrate 91% i 82% početnih komponenti, što pokazuje da je materijal lako reciklirati.
U zemljištu, plastične folije su se potpuno razgradile za samo 10 dana, pri čemu su zemljištu obezbedile fosfor i azot – slično kao đubrivo.
„Ovim materijalom stvorili smo potpuno novu porodicu plastika koje su jake, stabilne, reciklabilne, višefunkcionalne i, što je najvažnije, ne stvaraju mikroplastiku”, istakao je Takuzo Aida, jedan od autora studije.
Dug put do masovne upotrebe
Iako obećava mnogo, nova plastika i dalje treba da pređe dug put do masovne upotrebe. Da bi zaista bila održiva zamena za plastiku kakvu znamo, moraće da se proizvodi u velikim količinama po niskoj ceni. Dobra vest je da se ovaj materijal može praviti u vodi i bez zagrevanja, a jedan od sastojaka je jeftin i lako dostupan, dok se drugi može dobiti jednostavnom sintezom iz komercijalnih hemikalija.
Istraživači sada rade na razvoju novih verzija koje bi pokrile još širi spektar primene. Fleksibilnost materijala trenutno je slabija u poređenju sa konvencionalnom plastikom, ali tim veruje da će i taj izazov uskoro rešiti.
Ne propusti vesti i članke o klimatskim promenama koje redovno objavljujemo.
