Čini se da umetnost proizvedena veštačkom inteligencijom neće nestati u bliskoj budućnosti, a s njom ni polemike koje ona sa sobom nosi. Korisnici platforme za digitalnu umetnost ArtStejšn preplavili su sajt slikama protesta protiv veštačke inteligencije, nakon što je sajt odbio da ukloni generisane umetničke radove
Kada je Bil Gejts početkom januara odgovarao na tradicionalnu godišnju debatu “Pitaj me bilo šta” na društvenoj mreži Redit, na pitanje o tehnologiji za koju smatra da će biti dominantna u narednih deset godina kratko je odgovorio: “Veštačka inteligencija će biti ogromna stvar.” To zaista nije velika tajna, veštačka inteligencija se već sada može videti u različitim segmentima naših života – od pametnih telefona, preko internet pretraga do reklama koje nam izlaze kao preporučene na društvenim mrežama. Kao koncept inteligencije koja je dizajnirana da imitira ljudsku, veštačka inteligencija bi u praksi trebalo da reši svaki zadatak koji bi čoveku inače oduzimao previše vremena.
Međutim, kakav položaj veštačka inteligencija ima među umetnicima? Sredinom decembra prošle godine, na društvenim mrežama pokrenut je protest pod parolom “NE slikama generisanim veštačkom inteligencijom”. Većina frilensera i nezavisnih umetnika koji su iznosili svoje stavove pod ovom parolom, tvrdili su da umetnost generisana veštačkom inteligencijom skenira radove pravih umetnika kako bi od njih naučila i “krala” i da će umetnost generisana veštačkom inteligencijom u budućnosti preuzeti poslove pravih umetnika.
KOLAŽ ILI STVARALAŠTVO
Kada se ova tvrdnja sagleda iz ugla čoveka koji tek uči kako da se bavi umetnošću, može se možda reći da i takav početnik verovatno stvara pod uticajem drugih umetnika ili dela koje je video tokom svog života. Veštačka inteligencija, u tom kontekstu, stvara na isti način kao što to rade ljudi umetnici, koristeći se informacijama koje prisvaja iz različitih izvora.
Direktor Instituta za veštačku inteligenciju Srbije Dubravko Ćulibrk objašnjava da je princip po kom funkcionišu ovakvi softveri upravo zasnovan na prikupljanu informacija. “Za sada su takozvani ‘generativni’ modeli koji se koriste za stvaranje umetničkih dela uglavnom specijalizovani za pojedine medije, ali im je zajednički koren u modelima koji su prvenstveno pravljeni kako bi se računarima omogućilo da barataju informacijama koje se nalaze u crtežu, muzici ili tekstu, na način sličan onome na koji mi, ljudi to radimo. Kada se naprave modeli sposobni za to, oni se onda mogu proširiti da omoguće proces generisanja novih umetničkih dela”, kaže Ćulibrk.
Ključna problematika je upravo u tim informacijama koje se prikupljaju. Teško je razumeti da li programi zaista formiraju nova stvaralaštva, ili samo prave kolaže od postojećih radova. Uroš Krčadinac, digitalni umetnik i programer, objašnjava ovaj proces na primeru slike mačke koju veštačka inteligencija može da generiše pomoću skenirane datoteke raznih slika mačaka.
“Ti programi su uglavnom neuralne mreže. Te neuralne mreže ovde služe kao jedna vrsta sistema za optimizaciju funkcija. Na primer, on optimizuje funkcije tako što toj mreži damo gomilu slika mačaka, od kojih je svaka slika, na primer, stotinu puta stotinu piksela. Ta neuralna mreža prolazi kroz te piksele i pokušava da uvidi koji su obrasci na tim slikama mačaka zajednički. Onda, kada pustimo taj program koji je istreniran na tim slikama mačaka, on će tada proizvesti nekakvu novu sliku mačke, koja nije napravljena kao kolaž, već koja prati pravila za generisanje koja su dobijena na osnovu ovih desetina hiljada slika mačaka koje postoje u bazi podataka. Svaki piksel je stvoren iznova, ali je stvoren tako što su se pronašle geometrijske veze koje mogu statistički da se opišu”, objašnjava Krčadinac.
KASKANJE ZAKONA ZA TEHNOLOGIJOM
Pomenuti protest doživeo je svoju kulminaciju kada su se na Tviteru pojavili prvi korisnici ovakvih softvera, koji su svoje radove masovno prodavali nakon što bi “kroz par klikova naslikali remek-delo”. Najveći problem nastao je kada bi korisnici ovakvih programa sakrili činjenicu od svojih mušterija da njihovi radovi zapravo nisu nacrtani ručno, već pomoću programa koji crtaju za njih. S obzirom da je ovakva tehnologija i dalje nova, zakonski okviri su u velikom zakašnjenju. Ćulibrk smatra da se u ovom problemu najpre treba osvrnuti na licence.
“To, u osnovi, zavisi od licence koja propisuje uslove pod kojim se neka alatka razvijena na osnovu veštačke inteligencije može koristiti. Njome se mogu ograničiti mogućnosti prodaje i zadržati neka prava od strane onoga ko je razvio alatku, tipično softver. Ako takvo ograničenje ne postoji, u ekonomiji zasnovanoj na otvorenom tržištu se sve može prodavati, a pretpostavljam da autorska prava idu onome ko je alatku iskoristio za stvaranje umetničkog dela”, kaže Ćulibrk.
Sa druge strane, Krčadinac smatra da treba izvršiti potpuno novu regulativu koja se bavi ovakvom problematikom.
“Meni se čini da taj fokus na autorska prava previše ide iz nekog liberalnog impulsa dvadesetog veka, koji za dvadeset prvi vek nije upotrebljiv. Za dvadeset prvi vek moramo da smislimo nove odlike digitalne društvenosti. Treba napraviti regulative kako da ti algoritmi ne pripadaju samo pojedincima, nego da to što je algoritam pokupio naš rad, da mi imamo glas i udeo u tim tehnologijama i način na koji se za to možemo izboriti”, smatra on. “Ako ste vi tradicionalni ilustrator, za jednu vašu ilustraciju treba puno dana rada. Nakon završene ilustracije, vi ćete je najverovatnije okačiti na internet kako biste došli do klijenata. Ukoliko neko napiše program koji automatski skida sve slike sa interneta i puni svoju bazu, jako je teško dokazati da je tu korišćena slika koja je licencirana. Nečiji rad se privatizovao od strane kompanija koje sakupljaju slike i jedan jako mali broj ljudi je pokupio ‘kajmak’ na osnovu rada stotine hiljada ljudi na internetu”, ističe Krčadinac.
POZITIVNI REZULTATI, ZA SADA
Koliko će veštačka inteligencija uticati na zanimanja koja se tiču stvaranja umetničkih dela, u datom momentu još uvek nije poznato. Ipak, Ćulibrk navodi da su iskustva sa veštačkom inteligencijom u regionu za sada imala pozitivne rezultate kada je u pitanju kreativni proces i broj novozaposlenih.
“Možemo očekivati da će veštačka inteligencija olakšati većinu poslova kojima se bavimo, kao i da će se potreba za određenim zanimanjima smanjiti, ali i da će se povećati potreba za nekim drugim. Iskustva regiona koji prednjače u primeni veštačke inteligencije pokazuju da primena ovih tehnologija dovodi do povećanja ukupnog broja zaposlenih i povećanja broja ljudi koji se bave kreativnim poslovima”, ističe Ćulibrk.
Slično ovome, Krčadinac u svetu umetnosti vidi pozitivne rezultate koji su do sada dobijeni kada je umetnik odlučio da se “igra” veštačkom inteligencijom, umesto da protiv nje “ratuje”.
“Ja bih voleo da vidim kako će se razvijati neki novi vidovi kreativnosti koji će nastajati sa tom tehnologijom, na primer kreativnost koja nastaje iz nečega što ta tehnologija ne može. Meni je, na primer, zanimljivo da istražujem gličeve (greške u radu programa) i da istražujem kako da kreativno prevarim veštačku inteligenciju”, kaže on. “Postoji cela jedan grana digitalne umetnosti koja se bavi raznim kreativnim načinima kako prevariti ovakve programe. Britanski umetnik Džejms Brajdl napravio je, na primer, izložbu pod imenom ‘Autonomna klopka’ u kojoj ceo rad zasniva na problemu koji njegov automobil zasnovan na veštačkoj inteligenciji ne može da reši i zbog toga ostaje zarobljen. U tome se krije jedan novi stvaralački prostor, prostor u kome možemo da otkrijemo koji su to novi načini upotrebe tehnologije. Umetnici treba da se mnogo više ‘igraju’ veštačkom inteligencijom i nalaze načine kako ta tehnologija nije predviđena da se koristi”, zaključuje Krčadinac.
Bez obzira na protest koji je u toku, čini se da umetnost proizvedena veštačkom inteligencijom neće nestati u bliskoj budućnosti, a sa njom ni polemika koja ovakva umetnost sa sobom nosi. Korisnici platforme za digitalnu umetnost ArtStejšn preplavili su sajt slikama protesta protiv veštačke inteligencije, nakon što je sajt odbio da ukloni generisane umetničke radove. Sa druge strane, dolazi do problema prepoznavanja radova koji su generisani, a koji ne, pa je tako umetnik pod imenom Ben Moran krajem decembra uklonjen iz segmenta za umetnike na Reditu nakon što ga je moderator okrivio da promoviše umetnost veštačke inteligencije, iako je Moran okačio svoj ručno nacrtani rad. Ipak, popularnost veštačke inteligencije nastavlja da raste, pa je filter na društvenoj mreži TikTok pod imenom “AI Manga”, koji se služi veštačkom inteligencijom kako bi fotografije korisnika pretvorila u one nalik iz stripa, za
sada korišćen u preko 124 miliona video-zapisa.
Nakon nominovanja Rubija za državnog sekretara, a Marka Volca za savetnika za nacionalnu bezbednost, ostaje pitanje da li će i koju funkciju u Trampovoj administraciji obavljati omiljeni Amerikanac Aleksanda Vučića - Ričard Grenel
Tramp nije anomalija niti prolazna pojava, kako je izgledalo kada je napuštao Belu kuću na kraju prvog mandata. On je većinska Amerika. Sada kada su sve poluge vlasti u Trampovim rukama, stanovnicima Amerike preostaje da se pitaju šta ovakav izbor govori o njima samima. Ako je on najbolji politički lider, kakva je to zemlja
Republikanci su nakon izbornog neuspeha 2012. godine pokrenuli proces unutrašnjeg preispitivanja: šta je krenulo po zlu. Sve to je sažeto prikazano u izveštaju koji se kolokvijalno naziva autopsijom Republikanske partije. Imajući na umu izborni rezultat 2016. godine, reklo bi se da su načinili pravi potez u pravo vreme, premda je teško utvrditi da li je tekst autopsije bio vodič za izbornu pobedu ili se, jednostavno, dogodio Donald Tramp. Pred demokratama je 2024. godine isti zadatak, pitanje je samo da li ima kadrih i voljnih da ga ispune
Politika novog predsednika SAD verzija je destruktivnog i autoritarnog nacionalnog kapitalizma – čak sa elementima rasizma – koja pruža krake prema nezadovoljnima takozvanom liberalnom hegemonijom i strukturama moći koje je održavaju. Zbog toga nije teško utvrditi odakle potiče toliki politički entuzijazam u Srbiji kada je reč o Trampu. Srbi o sebi vole da misle da su kolektivna žrtva tog istog sistema ili makar vlast u Srbiji nastoji da plasira takvu sliku prema biračkom telu
Nakon pucanja koalicije Olafa Šolca, novi izbori u Nemačkoj biće verovatno u februaru. Da li su problemi dublji od jedne loše vlade i šta tu može da učini Fridrih Merc
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
