Foto: AP Photo/Matthias Schrader
Počeo je ovogodišnji Oktoberfest na kom će krigla piva koštati i više od 15 evra. Ipak, cena nikada nije sprečila goste da popiju milione litara ovog pića
Od 20. septembra do 5. oktobra na „Terezinoj livadi“ (Theresienwiese) u Minhenu održava se 190. Oktoberfest. Tokom naredne dve i po nedelje, očekuje se između šest i sedam miliona posetilaca. Većina će doći iz Nemačke, prvenstveno Bavarske.
Najveći broj gostiju iz inostranstva dolazi iz SAD, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Austrije, Poljske, Francuske, Švajcarske, Španije, Holandije, a poslednjih godina i iz Indije, piše Dojče vele (DW).
Rekord: krigla piva za 15 evra
Verovatno najvažnije pitanje svake godine glasi: koliko košta pivo? Za razliku od prošle godine, kada je „Maß“ (litar piva u krigli) koštao blizu 15 evra, cene su sada uglavnom iznad 15 evra. Najskuplje pivo je u „Münchner Stubn“ – 15,80 evra. Samo nekoliko objekata nudi kriglu od litra za manje od 15 evra.
Iako je bavarska prestonica Minhen organizator Oktoberfesta, cene pića dogovaraju ugostitelji. Da cene ne bi prešle granice normale, grad pažljivo prati razvoj cena. Bez obzira koliko je pivo skupo – svake godine se popije oko 7 miliona krigli piva.
Brojni posetioci uvek iznova pokušavaju da iznesu prazne krigle piva, kao suvenir, ali ih u tome sprečavaju redari: 2024. na izlazima je oduzeto 98.000 krigli, u ranijim godinama znatno više.
Festivalski šatori sa programima za svakoga
Na Oktoberfestu postoji 14 velikih festivalskih šatora i 21 mali šator. Veliki mogu da prime u proseku 6.000 ljudi, manji šatori primaju do 3.000.
Na manifestaciji „Oide Wiesn“ na raspolaganju su još tri dodatna šatora.
„Oide Wiesn“ je poseban prostor na Terezinoj livadi, gde je sve u tradicionalnom stilu. U tri festivalska šatora sviraju klasični limeni orkestri, a i vožnje u zabavnom parku su takođe klasične – ovde je sve malo mirnije.
Da bi se sačuvao karakter ovog malog dela Oktoberfesta, ulaz košta četiri evra. Inače je ulaz na Oktoberfest besplatan.
Do Terezine livade je jednostavno doći, najbolje u dirndlu ili kožnim pantalonama, i zabava može da počne. U velike festivalske šatore može da se uđe samo ako nisu pretrpani.
Mesto za stolom zato treba unapred rezervisati, na veb stranicama festivalskih šatora. Program u šatorima je raznolik – od tradicionalnog bavarskog do velike šlager-zabave. U većini šatora bendovi uživo sviraju, od najnovijih festivalskih hitova do rok klasika.
Koliko će se pojesti?
Gastronomija na Oktoberfestu prati društveni trend sa organskom hranom i regionalnim proizvodima. Tako se na sve više jelovnika nalaze vegetarijanska i čak veganska jela, kao što su čorba od slatkog krompira ili afričkog pasulja, bio-leblebije ili gulaš od džekfruta.
Međutim, najprodavanija jela ostaju klasična mesna jela. Prošle godine pojedeno je 125 volova i 70.000 svinjskih kolenica.
Apsolutni favorit je „Hendl“ (pečeno pile) – svake godine se pojede oko 500.000 komada.
Šta je sve među izgubljenim stvarima?
Svake godine se sakupi između 3.500 i 4.500 izgubljenih predmeta. Najčešće su to novčanici, mobilni telefoni, jakne, ključevi i naočare.
Često se zaboravljaju i torbe, rančevi i kišobrani – ali ima i veoma neobičnih stvari: 2024. je pronađeno 16 kožnih pantalona, lisice za ruke od lakog metala, štitnici za zube i nekoliko pari ženskih cipela.
Redovno se pronalaze i slušni aparati i proteze, a navodno su se poslednjih godina u birou za izgubljene stvari pojavili živi skakavac, sličan listu, od osam centimetara, pas i vikinška kaciga.
Funkcionalan bezbednosni koncept
Bezbednost je kod ovako velikih manifestacija najviši prioritet, i zato Oktoberfest svake godine radi na poboljšanju koncepta bezbednosti. To ceni i javnost.
Svi, bilo da su vatrogasci, policija, bolničari ili obezbeđenje, hvale smirenost posetiteljki i posetilaca. Kontrole na ulazima se prihvataju bez problema. Mnogi se zahvaljuju, jer se osećaju bezbedno na festivalu.
Prema podacima minhenske policije, broj krivičnih dela je 2024. opao za 25 procenata, a smanjeni su i slučajevi prekomernog opijanja među mladima. To se pripisuje efikasnom preventivnom radu na i oko Oktoberfesta.
Hitna pomoć je 2024. zabeležila smanjenje intervencija za 29 procenata.
Do 2028. klimatski neutralan
Još 2024. Oktoberfest se snažno založio za veću zaštitu životne sredine i klime, kao i za održivost. Od 2023. Oktoberfest se u potpunosti napaja zelenom električnom energijom. Pored toga na mnogim mestima voda iz mašina za pranje pivskih krigli ponovo se koristi u toaletima.
Sistem reciklaže postaje sve promišljeniji, posuđe za jednokratnu upotrebu od plastike je svedeno na minimum, a regionalni organski proizvodi imaju prednost. Grad je uveo sistem eko-poena za vlasnike štandova i radi na cilju da do 2028. Oktoberfest postane klimatski neutralna manifestacija.
U senci novog sukoba na Bliskom istoku, nastavljaju se borbe i na ukrajinsko-ruskom frontu. Moskva je potvrdila da je izvela masovne udare na ukrajinsku vojnu i energetsku infrastrukturu
Ko zapravo oblikuje budućnost ratovanja - države ili tehnološke kompanije
Iran je u prvim danima sukoba lansirao stotine balističkih raketa i hiljade dronova, ali tempo napada opada. Dok Izrael tvrdi da je uništio veliki deo iranskih lansirnih rampi, stručnjaci upozoravaju da Teheran i dalje raspolaže značajnim arsenalom i strategijom produžavanja rata
Posle gotovo nedelju dana intenzivnih udara i uzajamnih pretnji između Izrael i Iran, region ulazi u fazu opasne neizvesnosti - nastavljaju se napadi, diplomatski kanali pokušavaju da se ponovo otvore, a strah od šireg regionalnog sukoba sve je prisutniji. Dok se broj žrtava povećava, a civili u više gradova provode noći u skloništima, međunarodna zajednica pokušava da spreči dalje širenje rata koji već sada menja političku i bezbednosnu mapu Bliskog istoka
Kad neko neposredno pred rat ode da se sunča i šopinguje u Dubai – da li država treba da ga besplatno izbavi odande? Nemci kažu ne, Srbi kažu da
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
