Duhovni vođa Tibeta, kako mnogi nazivaju dalaj-lamu, saopštio je da se odriče moći političkog lidera Tibeta i najavio da će se fokusirati na reformu tradicionalne institucije tibetanskog dalaj-lame, stare četiri veka. Sedamdesetšestogodišnji tibetanski duhovni lider izjavio je da će se uoči 90. godine života sastati sa ostalim visokim budističkim sveštenicima i odlučiti ko će biti sledeća reinkarnacija i da li uopšte treba nastavljati instituciju dalaj-lame, kao i da će ostaviti pisane instrukcije o sledećoj reinkarnaciji posle njegove smrti.
Najava duhovnog vođe da će drugome prepustiti političku vlast, u Pekingu je okarakterisana kao trik. „On je poslednjih godina često govorio o penziji. Smatram da se tu radi o njegovim trikovima kojima želi da prevari međunarodnu zajednicu“, tvrdi Đijang Ju, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova. U poslednjih sedam meseci, u kineskoj provinciji Sečuan, pretežno naseljenoj tibetanskim etničkim stanovništvom, sedam budističkih monaha i jedna monahinja polili su se benzinom i spalili u znak protesta zbog ograničenih verskih sloboda i represije vlasti, i u znak podrške izbeglom dalaj-lami.
STRAH OD KINE: Analitičari veruju da se u osnovi krije strah od sve moćnije Kine, koja bi mogla da nametne novog verskog lidera Tibeta. Kina je saopštila da tibetanski duhovni vođa nema pravo da odluči ko će ga u toj ulozi naslediti posle njegove smrti, te da će centralna kineska vlada odrediti naslednika. Duhovni vođa se poziva na tradiciju po kojoj po smrti dalaj-lame veće najistaknutijih budističkih monaha pronalazi muško dete koje predstavlja reinkarnaciju dalaj-lame i koje se potom priprema za tu dužnost dok za to ne dođe vreme. Najviši budistički sveštenici – velike lame, godinama tradicionalno tragaju za reinkarnacijom lame nakon njegove smrti. Četrnaesti dalaj-lama Tenzin Gjaco rođen je 6. jula 1935. godine u severoistočnom Tibetu, a kad je imao dve godine, tibetanski sveštenici i astrolozi u njemu su prepoznali reinkarnaciju prethodnog dalaj-lame. Na Tibetu je stekao najviše tradicionalno i budističko obrazovanje. Izbegao je u Indiju 1959, devet godina nakon kineske okupacije Tibeta, i sa oko 80.000 sunarodnika smestio se u mestu Daramsala u Indiji.
Krajem septembra nastavak tradicije reinkarnacije doveden je u pitanje, a čelnici četiri duhovne škole budizma i dalaj-lama usaglasili su stavove i saopštili da će odluka biti doneta za petnaestak godina. „Kada mi bude 90 godina, savetovaću se s ostalim velikim lamama, tibetanskom javnošću i ostalima koji slede tradiciju tibetanskog budizma, i odlučiti hoće li institucija dalaj-lame nastaviti da postoji“, rekao je vrhovni guru. Dalaj-lama je i ranije nagoveštavao mogućnost prekida te tradicije, odnosno da bi mogao sam da odredi svog naslednika ili čak da bi lama mogao na tu „funkciju“ da dođe izbornim putem. Ova vrsta reformističkog duha zbunjuje čak i one koji smatraju da bi tibetanski budizam, nešto malo drugačiji od budizma u drugim zemljama, trebalo da bude fleksibilniji. Međutim, dominantno je verovanje da se Kina neće obazirati ni na kakve odluke budističkog veća, nego da će sama odrediti naslednika. Što bi značilo da će postojati dvojica dalaj-lama, jedan kojeg će priznavati Peking i drugi koji će biti prepoznat tradicionalnim načinom.
Ako je ono što predlaže dalaj-lama – proglašenje naslednika za života i instrukcije za posle njegove smrti – odstupanje od tradicije, utoliko je još manje zamislivo da sledeću reinkarnaciju dekretom određuje Komunistička partija Kine.
PROBLEMI LAMAIZMA: Prema jednoj od mnoštva onlajn teorija, glavni problem „lamaizma“ na Tibetu je zatvaranje u čauru, što je i dovelo do situacije kakva je sad. Tibetanski sveštenici su dugo ljubomorno čuvali svoje učenje u strahu od Rusije i Zapada, ne uviđajući da zemlja zaostaje i ulazi u izolaciju. Nisu imali saveznike i kao takvi su postali lak plen vojske Mao Cedunga, koja je za vreme kulturne revolucije razorila hiljade manastira. Paradoksalno, oni potomci lama koji su žestoko branili svoju tajnu od stranaca, kasnije su razvejani po celom svetu prenosili Budino učenje bez ograda.
Prema drugoj teoriji, sa stanovišta kineske vlade ne postoji tibetanski problem, postoji samo dalaj-lama. Kineska vlada strpljivo čeka odlazak 14. dalaj-lame nakon čega će imenovati svog. To je, kako oni veruju, rešenje za problem Tibeta jednom zasvagda. Kina je do sada izbegavala direktan kontakt sa tibetanskom vladom u egzilu, a bilateralni pregovori su vođeni između zvaničnika NR Kine i izaslanika dalaj-lame. Sada, kada se dalaj-lama povlači sa političke funkcije da bi se posvetio religijskim obavezama, postavlja se pitanje sa kim će pregovarati kineska strana koja ne priznaje novoizabranog premijera tibetanske vlade u egzilu Lobsanga Sangaja, harvardskog doktora prava. Tserin Midžijur, jedan od zaposlenih saradnika u kancelariji dalaj-lame, kaže da Tibet ključa od besa i da je situacija pod kontrolom samo zahvaljujući dalaj-lami. „Tajm“ zaključuje da bi Midžijuru trebalo verovati, budući da je ranije bio službenik u kineskoj policiji i vojni obaveštajac u Lasi, a 2002. godine je prebegao u Daramsalu. „Kina veruje da će pokret otpora oslabiti posle smrti dalaj-lame“, kaže on. „Ali, dalaj-lama je zapravo najbolji prijatelj Kine, zato što sledeća reinkarnacija neće biti tako raspoložena za kompromise.“
Dalaj-lama je uvek govorio da ima poverenja u kineski narod, ali da je izgubio poverenje u komunističku vlast. Posle 50 godina sve je ostalo isto. A onda je u martu dalaj-lama najavio promenu. Da li kineska vlast može stvarno da dozvoli sebi zavaravanje da je suština tibetanskog problema samo u dalaj-lami?
Posle sastanka sa verskim vođama, dalaj-lama se zvanično obratio budističkim vernicima (kompletno saopštenje je objavljeno na njegovom sajtu) i, između ostalog, rekao da dalaj-lame funkcionišu kao političke i duhovne vođe Tibeta već 362 godine, napomenuvši da debata među sveštenicima o tome da li treba nastaviti instituciju reinkarnacije dalaj-lame traje još od 1969. Dalaj-lama kaže da dok je još mentalno i fizički sposoban, ostavlja instrukcije o prepoznavanju sledećeg dalaj-lame po sistemu tulku (duhovni učitelj posebne čistote). „Imajući to u vidu, osim reinkarnacije po legitimnim budističkim metodama, nikakvo priznavanje ni prihvatanje kandidata izabranih po političkim metodama, uključujući i one iz NR Kine, ne dolazi u obzir“, kaže dalaj-lama.
Oko 140 godina posle Budine smrti, budistička zajednica se podelila na dve škole – hinajana i mahajana. Vrsta budizma koja je dominantna u Tibetu je vajrajana, podvrsta mahajana škole. U okviru tibetanskog budizma ima mnogo sekti, ali dve su najvažnije – Gelugpa i Kagju. Neki zapadni filozofi religije glavne pravce tibetanskog budizma dele na Crvene kape i Žute kape, zbog boje kapa koje nose lame, predvodnici sekti. Naziv dalaj-lama potiče od mongolske reči dalai (okean) i tibetanske blama (slovo „b“ se ne izgovara), što znači učitelj ili guru, a najčešći prevod je „okean mudrosti“.
Profesor Radosav Pušić objašnjava da je najpre Kublaj-kan u 13. veku, imenovao prvog velikog lamu koji je predsedavao svim drugim lamama, kao što to papa čini nad svojim biskupima. Po tradicionalnoj shemi, koja počinje od trenutka kada je mongolski Altan-kan sebe proglasio za reinkarnaciju Kublaj-kana, a svog gosta, lamu sekte Gelugpa, Sonama Gjatsoa (1543–1588), za reinkarnaciju lame Fagpe, juna 1578. godine, prvi put je dodeljena titula dalaj-lame. Njegova dva prethodnika posthumno su dobila iste titule. Od tog trenutka svaki naredni lama je biran od strane visokih lama, svojevrsnog Veća staraca, i to na osnovu čitavog niza ritualno-obrednih radnji, koje je zahtevao takav čin. Drugo, dalaj-lama nije prihvaćen od svih sekti budizma na Tibetu kao vrhovni duhovni vođa. Poznato je suparništvo dalaj-lamine sekte Gelugpa sa sektom Kagju. U najboljem slučaju, na Tibetu se samo formalno prihvata da dalaj-lama sebe naziva duhovnim vođom Tibeta.
VREME: Da li je način određivanja sledećeg dalaj–lame suprotan tradiciji?
RADOSAV PUŠIĆ: Da bi odgovor na ovo pitanje bio zadovoljavajući, nužno je pokrenuti čitav niz pitanja koja zadiru u istoriju, politiku, kulturu i geostrategiju odnosa velikih sila i Kine od sredine 19. veka do danas. Pored tih pitanja, moraju se dotaći i sve uloge koje je 14. dalaj-lama igrao od njegovog dolaska na „tron“ do danas. Uloga koju mu je, po rečima CIA planera za tibetanske snage Franka Holobera, dodeljena još 1950. godine, jeste da on bude „papa međunarodnog budističkog pokreta“ u borbi protiv azijskog komunizma. Posle otvaranja arhiva i otkrivanja deklasifikovanih dokumenata o Tibetu u SAD (predsednik SAD Bil Klinton je dva puta potpisao zakone vezane za ovu oblast, prvi put 17. aprila 1995, a drugi put 27. decembra 2000), kao i serije veoma poučnih knjiga o tamnim senkama dalaj-lamine ličnosti, čini se da on veoma uspešno tu ulogu igra i danas. U tom kontekstu treba gledati i njegov predlog da se sledeći dalaj-lama ne bira na tradicionalan način.
Njegov predlog ne samo da je u neskladu sa tradicijom tibetanske priče, već je nedvosmisleno politički motivisan. Možda razloge za takvu odluku treba tražiti i u činjenici da američki Kongres i danas preko Nacionalnog fonda za demokratiju godišnje za Tibetance u Indiji izdvaja dva miliona dolara. Tibet je deo NR Kine, i to je činjenica koju priznaju i UN i dalaj-lamini mentori. Ali, uprkos tome, potrebno je sačuvati bar neko „oruđe“ pritiska na sve moćniju Kinu. Za veliku dozu naivnosti i neobaveštenosti po pitanju Tibeta zaslužan je publicitet koji je selektivno i sa jasnom namerom dat autorima pojedinih knjiga i, naravno, neizbežnom Holivudu.
Da li Kina može da nametne svog pančan–lamu, i da li je verovatno da će se to desiti? Da li je tačno da Kina nema problem Tibeta, već problem dalaj–lame?
Dalaj-lama nije jedini visoki dostojanstvenik koji se bira kao reinkarnacija prethodnih duhovnih učitelja. Naime, po jedan reinkarnirani lama ili tulku (duhovni učitelj posebne čistote) bira se da vodi većinu glavnih hramova na Tibetu. Ovaj sistem izbora duhovnih učitelja tulku je specifičan za tibetanski budizam. Ako odete na Tibet, čućete da veliki broj tibetanskih lama za sebe tvrdi da su reinkarnirani tulku (duhovnici posebne snage). U istoriji Tibeta prvi tulku je bio imena Karmapa, i pojavio se nekoliko vekova pre prvog dalaj-lame. On je inače vrhovni vođa budističke tradicije poznate kao Karma Kagju. Panča-lama je baštinik ove stare tradicije izbora tulku, i on je u narodu cenjen kao duhovni verski vođa. Ne čudi onda što su često monasi hteli da tulku bude izabran iz plemićke ili lokalne aristokratske porodice, niti što su na izbor tulku pokušali da utiču kineski carevi, zapovednici tibetanske vojske (koja je imala za cilj da čuva povlašćen položaj lama i plemića), kao i sam dalaj-lama. Pokušaja je bilo, ali je presudan trenutak ipak bio religiozno-duhovne prirode.
Da li Kina može da nametne „svog“ panča-lamu pitanje je na koje ja nemam odgovor. Ali vam, na osnovu uvida u istorijske spise, mogu reći da je panča-lama, po prirodi same stvari, duhovnik velikog ugleda i uticaja, i da je biran od samih Tibetanaca. U svetlu dinastičkih mena kineskog carstva, on je uvek bio u izuzetno dobrim odnosima sa centralnim kineskim vlastima svih dinastija. Odgovor na drugi deo pitanja sadržan je u već izrečenom.
Šta to znači na širem planu u odnosima sa Kinom?
Ukoliko vaše pitanje cilja na odnos dalaj-lame i NR Kine, onda je dovoljno pratiti istoriju različitih vremenskih perioda, ona daje putokaze u kojim se tačkama susreću, a u kojim razilaze njihovi putevi. Jedan čovek, pa makar to bio i dalaj-lama, ne može zahvatiti tako širok plan geostrateške igre u kojoj danas učestvuje NR Kina. U najboljem slučaju, njemu je dodeljena samo epizodna uloga, za koju je „nagradu“ već dobio. Događaji se, uprkos sporadičnom značaju manjih rola, ipak mere po delima „glavnih aktera“. Bez njih igre ne bi ni bilo.
B. V.
