Stani kraj vode i gledaj dolazak Šehida. Tako sada izgledaju leta u Odesi. Nekada biser Crnog mora, danas je jedno od najčešće napadanih mesta na svetu.
Koračam ulicama kojima sam koračao godinama unazad i posmatram cenu rata. Iz zgrada su izvaljeni komadi fasada; vazdušne uzbune su svakodnevica; zamor je sveprisutan.
Rusi napadaju skoro svakog dana. Godina je počela napadom na Filharmoniju i znameniti hotel “Bristol”. Zavijanje sirena postalo je konstanta mojih boravaka ovde. Pre samo mesec dana, ruske rakete su pogodile bulevar pod zaštitom Uneska i čuvenu pijacu Privoz.
STANJE STVARI
Najveći deo borbi sada je koncentrisan oko Pokrovska u Donjeckoj oblasti. Snage Kremlja pokušavaju da opkole grad, koji je odavno strateška meta zbog takozvanog pojasa tvrđava koji ga okružuje. Ukrajinci su proveli poslednjih jedanaest godina (još od sukoba 2014) utvrđujući ovo područje. Inače, proteže se 50 kilometara kroz zapadni Donjeck. Bio sam tamo, to je masa ukrštenih odbrambenih struktura, rovova i minskih polja. Ukrajinci su dobro ukopani.
Fokus Moskve je na zauzimanju preostalih 6.500 kvadratnih milja Donbasa. Ako bi u tome uspela, ugrozila bi velika naselja u regionu i otvorila rutu za napad na Harkov i Dnjepar.
Prema podacima Ministarstva odbrane Ujedinjenog Kraljevstva, u julu je Rusija zauzela 500–550 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije; sličnu površinu zauzela je i u junu nastavljajući trend rasta koji je počeo još u martu. Plan je jednostavan: zauzeti što je moguće više teritorije pre nego što mirovni pregovori zaista počnu.
Ipak, Putinu ne ide baš sve od ruke. Ruska vojska napreduje 15 km² dnevno, što znači da za osvojenih 0,038 km² izgube po jednog vojnika. Tim tempom, Putinu bi bilo potrebno 89 godina da osvoji celu Ukrajinu. Ako se fokusira samo na nezauzete delove četiri oblasti na koje tvrdi da Rusija ima pravo – Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje – trenutnim tempom bi ih mogao zauzeti do februara 2029, ali bi Kremlj to koštalo velikog broja dodatnih žrtava. Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva procenjuje da je Rusija najverovatnije pretrpela 1.050.000 žrtava od početka rata, od čega 260.000 samo 2025. godine.
U vojnom regrutnom centru u Odesi razgovaram sa Pašom, mladim vojnikom. “Ovo sada je rat artiljerije i FPV dronova”, kaže. “Miniranje na daljinu je veliki problem. Rusi koriste velike FPV dronove sa stabilizacijom da bacaju protivpešadijske i protivoklopne mine na puteve. Ranije si mogao da stigneš do položaja i tražiš neprijatelja, ali sada je i samo stizanje na položaj problem. To je neprestana tehnološka borba. Mi imamo robote za deminiranje. Samo jedan može da obavi posao koji bi inače radio tim od 4 do 8 ljudi Jedinice za uklanjanje eksplozivnih sredstava.”
Na zidu se nalaze nizovi zelenih brojeva koji se spuštaju. Shvatam – prizor iz filma Matriks. “Koja je fora sa Matriksom?”, pitao sam ga.
“Neo [lik kog je tumačio Kijanu Rivs] je mislio da živi u stvarnosti, a nije”, odgovara. “Naša stvarnost je rat. Ljudi moraju da se probude i shvate da moramo da se borimo.”
Na spratu ispod je ogroman mural Lorensa Fišburna u ulozi Morfijusa. U ispruženim rukama drži male dronove, koji su postali glavno oružje ovog rata. Dugogodišnji prijatelj iz dronske jedinice priča mi o užasnom ruskom napadu kojem je prisustvovao.
“Jedan momak je bio ranjen, creva su mu ispadala”, rekao mi je. “Pokušavao sam da pomognem, ali bilo je kao da pokušavaš da vratiš špagete u lonac.”
STRATEGIJE NAPADA I ODBRANE
Moskva u ovom trenutku svakodnevno napada Ukrajinu dronovima. U jednoj od nedavnih noćnih ofanziva, ruske snage lansirale su više od 500 dronova na zapad Ukrajine, oštetivši civilne kuće i poremetivši saobraćaj, ranjavajući civile. U Dnjepropetrovskoj oblasti dronovi i granatiranje ubili su troje i ranili još petoro ljudi. Predsednik Zelenski je prijavio više od 150 noćnih napada dronovima, naglašavajući razmere i učestalost tih operacija.
Sami dronovi se brzo razvijaju. I Rusija i Ukrajina sada koriste poluautonomne sisteme sa naprednom veštačkom inteligencijom (VI) za navigaciju, ciljanje i otpornost na elektronsko ratovanje. Rusija je integrisala VI u dronove samoubice i izviđačke dronove, produžila im domet na 80–110 kilometara i omogućila rojni napad – istovremeni udar u koordinisanim formacijama, bez direktne kontrole operatera.
Ukrajina, u međuvremenu, koristi dronove sa podrškom veštačke inteligencije za duboke udare na rusku teritoriju, pokazujući koliko je ovo tehnološko nadmetanje rizično i intenzivno. Strukturalno, Rusija je formalizovala svoje dronske operacije uspostavljanjem Snaga za bespilotne sisteme, nove grane u okviru Oružanih snaga koja upravlja vazdušnim, pomorskim i kopnenim dronovima. Proizvodnja je dramatično povećana, navodno se godišnje mogu praviti milioni dronova, a novi sistemi se uvode u upotrebu za samo nekoliko nedelja. Rusija ulaže i u elektronsko ratovanje, raspoređuje mobilne ometače i nove sisteme za presretanje rojeva.
Ukrajina je, kao odgovor, razvila višeslojnu strategiju odbrane, poznatu kao “zid dronova”, integrišući elektronsko ratovanje, kinetičke metode presretanja i borbu dron-na-drona. Jedno od inovativnih rešenja su i specijalni meci protiv dronova koji su kompatibilni sa NATO-standardima za oružje, čime se jačaju sposobnosti odbrane sa zemlje. Pored toga, sistemi kao što je Pirana AVD 360 uvedeni su radi zaštite oklopnih vozila stvarajući zaštitnu zonu koja ometa signale za upravljanje dronovima.
DEMONSTRACIJA
Želim da razumem najnovija otkrića i pravila dronovskog ratovanja direktno sa fronta. Preko lokalnog kontakta dobiju sam premiju. Dva pripadnika Grupe Omega, specijalnih snaga Nacionalne garde Ukrajine, pokazaće mi sve iz prve ruke.
Maksim i Vadim došli su po mene u centar. Idemo, kažu, na mesto van Odese gde ću videti najnoviju ukrajinsku tehnologiju dronova i kako se razara ruska vojska. Vozimo se putem punim rupa kroz ravnicu; nebo je olovno.
Na kraju stižemo do čistine pored mora i izlazimo. Maksim nosi veliku kutiju, otvara je i unutra ugledam dron DJI Avata 2. Težak je tek 377 grama, dimenzija 185×212×64 mm i, što je najneverovatnije, može se kupiti na internetu za 499 evra. Ovi mali dronovi sa propelerima rade ogroman posao na frontu, odakle se Vadim nedavno vratio.
“Koristimo ih u urbanim okruženjima”, objašnjava. “Šaljemo ih u zgrade, čak i u pojedinačne sobe. Oni špijuniraju Ruse, a mi pozivamo artiljeriju. I onda…” osmehne se. “Gotovo je.”
Ukrajinci su razvili kompleksnu strategiju dronova koja kombinuje izviđanje sa preciznim udarima. Tokom dana mali Mavic dronovi pronalaze mete i postavljaju minijaturne radio-svetionike – veličine pola paklice cigareta – na tenkove ili vozila, koje zatim noću gađaju bombarderski dronovi sa eksplozivom.
Drugi prijatelj koji se bori na istoku već mi je pričao o dronovima srednje veličine koje koristi za otkrivanje ruskih položaja radi artiljerijskih udara. Ovo omogućava ukrajinskim snagama da deluju iza linije fronta, ugrožavajući logistiku, artiljeriju i vojne instalacije od kojih su udaljeni i do 60 kilometara. Smrtonosni su.
Maksim pokreće dron. “Idemo na Krim”, našali se dok dron zuji i odleće u daljinu. Kruži oko nas u velikom luku. Vadim vrši demonstraciju dok ga navode. Objašnjava mi kako ga dovode u položaj da izviđa neprijatelja i, ponekad, da izvede napad.
Vraća ga nazad i on lebdi nekoliko metara od mene. Pravi krugove u vazduhu. Maksim ga navodi tako da stoji u mestu, tik ispred mene. Pružim ruku sa dlanom okrenutim nagore. Dron sleće meko na moju šaku, kao soko koji je pronašao svog sokolara. To je nivo kontrole i spretnosti u vazdušnom ratovanju kakav dosad nije postojao u istoriji ratovanja.
Vraćamo se ka kolima. Primetio da Maksim i Vadim šapuću nešto jedan drugom. “Dejvide, pogledaj ovaj video”, kaže Vadim kezeći se. Pogledam. Na snimku, Vadim leži na zemlji u polju i jauče od bola. Kamera se fokusira na njegovo stopalo, koje je masa krvi, kostiju i tkiva. Shvatam. “Imaš lažno stopalo!” On se nasmeši u znak potvrde.
