Uobičajeno je da vlada Nemačke zaseda u kancelarskom uredu, ali ove srede (27.08.2025) bilo je drugačije: svoju prvu sednicu nakon letnje pauze kabinet je održao u sedištu Ministarstva odbrane u Bendlerbloku. Time je trebalo da se istakne značaj teme: budućnost Bundesvera, piše Dojče vele.
S obzirom na pretnju iz Rusije i nove obaveze prema NATO, Nemačka hoće da bolje da opremi svoje oružane snage i da ih značajno proširi: umesto dosadašnjih oko 183.000 aktivnih vojnika i vojnikinja, do početka 2030-ih trebalo bi da ih bude 260.000. Broj spremnih rezervista trebalo bi da se udvostruči – sa 100.000 na 200.000.
To bi trebalo da se postigne atraktivnijim vojnim rokom, o čemu je zakon vlada sada usvojila, a Bundestag bi to tek trebalo da odobri. Iako ostaje dobrovoljan, cilj je da u narednim godinama motiviše desetine hiljada mladih da služe u Bundesveru.
Ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) nazvao je zakon „ogromnim korakom napred“. Kancelar Fridrih Merc (CDU) izrazio je uverenje da će ciljevi u pogledu kadrova biti ostvareni. „Na dobrom smo putu ka vojsci zasnovanoj na vojnom roku“, rekao je Merc nakon sednice kabineta.
Evidencija vojno sposobnih muškaraca
Iako vojni rok ostaje dobrovoljan, novi zakon uvodi jednu obavezu: od 2026. svim osamnaestogodišnjacima biće poslat upitnik. Muškarci su dužni da ga popune, dok je za žene to dobrovoljno. U upitniku se ispituje interesovanje za služenje u Bundesveru. Ideja je da se mladi ljudi kroz taj proces upoznaju sa potencijalnim poslodavcem – Bundesverom. Pogodni kandidati i kandidatkinje biće pozvani na lekarski pregled.
Od jula 2027. svi osamnaestogodišnji muškarci biće obavezno pozivani na lekarski pregled, čak i ako se nisu odlučili za dobrovoljni vojni rok. Na pregledu se utvrđuje zdravstvena sposobnost za služenje u vojsci.
Cilj Ministarstva odbrane je da stekne uvid u broj vojno sposobnih muškaraca.
Otkako je 2011. suspendovan obavezni vojni rok, vlada i nadležne institucije nemaju podatke o tome ko bi u slučaju nužde mogao da bude pozvan u vojsku. Zbog toga i povratak tzv. vojne evidencije. Pošto Ustav predviđa obavezni vojni rok samo za muškarce, za sada se ova obaveza odnosi isključivo na njih.
Dok je obavezni vojni rok još postojao, Bundesver je imao odgovarajuću infrastrukturu. Danas to više nije slučaj. Ministar Pistorijus naglašava da Bundesver trenutno nije u stanju da istovremeno primi i obuči sve muškarce koji bi bili pozvani na osnovu obaveznog roka. Kancelar Merc je to potvrdio nakon sednice: „Nedostaju nam kasarne i instruktori. Sve to sada mora ponovo da se izgradi od nule.“
Više novca i besplatne usluge
Minimalno trajanje novog vojnog roka biće šest meseci, a maksimalno 23 meseca. Tokom prvih šest meseci regruti će proći osnovnu vojnu obuku, uključujući i rukovanje dronovima. Nakon toga mogu da steknu dodatne kvalifikacije u jednoj od grana oružanih snaga – kopnenoj vojsci, ratnom vazduhoplovstvu, mornarici ili sajber-komandi.
Svi koji služe vojni rok biće ubuduće klasifikovani kao vojnici na određeno vreme. Taj status donosi znatno bolju platu – oko 2.300 evra neto mesečno. Pored toga, obezbeđeni su besplatan smeštaj, besplatna zdravstvena zaštita i besplatne vožnje vozom.
Prema podacima Ministarstva odbrane, ove godine će 15.000 vojnika i vojnikinja služiti dobrovoljni vojni rok. „Postoje dobri razlozi da verujemo da će se taj broj iz godine u godinu povećavati za nekoliko hiljada, do oko 30.000 u 2029. godini“, izjavio je Pistorijus. Nada se da će se deo mladih odlučiti za dužu službu u Bundesveru. „Snažna vojska, kadrovski i materijalno, najefikasnije je sredstvo za sprečavanje ratova“, naglasio je ministar.
U slučaju da ciljevi u pogledu kadrova ne budu ostvareni ili da se bezbednosna situacija drastično pogorša, vlada bi mogla da naredi povratak obaveznog vojnog roka. Za to bi bila potrebna saglasnost Bundestaga. „Ako ustanovimo da moramo da reagujemo, to ćemo i učiniti“, naglasio je Merc.
Da li se ipak vraća obavezni vojni rok?
Zakon, međutim, ne predviđa „automatsku“ reaktivaciju obaveznog vojnog roka u slučaju da novi sistem ne privuče dovoljan broj dobrovoljaca.
Takav mehanizam su tražili političari iz redova konzervativnih stranaka CDU i CSU koji kažu da dobrovoljni vojni rok neće rešiti kadrovski problem Bundesvera, već će Nemačka samo izgubiti dragoceno vreme.
„Povratak obaveznog vojnog roka je neminovan“, smatra lider CSU-a Markus Zeder.
Ministar spoljnih poslova Johan Vadeful (CDU) u početku je uložio veto na nacrt zakona, ali ga je dva dana pre sednice kabineta povukao. On kritikuje to što zakon ne sadrži konkretne ciljeve u pogledu povećanja broja pripadnika Bundesvera.
I Savez vojnika Bundesvera, koji zastupa interese vojnika i vojnikinja, zamera što zakon ne sadrži jasne ciljeve i mehanizam za brzo uvođenje obaveznog roka.
Socijaldemokrate su generalno skeptične prema ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka: neki u stranci smatraju da zakon o dobrovoljnom vojnom roku ide predaleko, jer sadrži opciju povratka obaveznog služenja.
Mladi nisu oduševljeni
Ni među mladima ne vlada oduševljenje: prema anketi agencije YouGov, većina nema želju da služi vojni rok ili neku drugu obaveznu službu.
Čak 55 odsto mladih uzrasta od 16 do 26 godina protivi se uvođenju opšte obavezne službe, pokazalo je reprezentativno istraživanje iz jula.
Savezna konferencija učenika smatra da se potrebe mladih nisu uzele u obzir u planovima za vojni rok. „Ne bi trebalo donositi nikakve odluke o mladima bez da ih prethodno pitate. Nisam dobio nijedan poziv iz Ministarstva odbrane da se o tome razgovara s nama“, rekao je za agenciju AFP generalni sekretar konferencije učenika, Kventin Gertner.
