Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je obnavljanje direktnih pregovora sa Ukrajinom u Istanbulu 15. maja, „bez ikakvih preduslova“, kao odgovor na poziv Ukrajine i njenih saveznika da Moskva pristane na bezuslovni prekid vatre u trajanju od 30 dana ili će se suočiti sa dodatnim sankcijama.
Putin je u obraćanju novinarima u ranim jutarnjim časovima u nedelju (11. maj) pomenuo neuspešne mirovne pregovore koji su održani u Istanbulu u martu 2022, ubrzo nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, i predložio da se oni „ponovo pokrenu“.
„Posvećeni smo ozbiljnim pregovorima s Ukrajinom“, rekao je Putin, dodajući da ne isključuje mogućnost pristanka na prekid vatre kasnije, tokom direktnih razgovora sa Ukrajinom.
Zelenski: Ukrajina spremna za sastanak
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odgovorio je na Putinov predlog, ističući da je to pozitivan znak i da je ceo svet dugo čekao na ovakav korak.
Zelenski je na platformi Iks poručio da je prvi i neophodni korak ka završetku rata upravo prekid vatre.
„To je pozitivan znak što su Rusi konačno počeli da razmatraju mogućnost okončanja rata. Ceo svet je ovo čekao veoma dugo. Prvi korak ka stvarnom završetku bilo kog rata je primirje“, napisao je Zelenski.
Dodao je da nema smisla nastavljati sukobe „ni jedan jedini dan više“ i da očekuje od Rusije da potvrdi prekid vatre već od 12. maja.
„Nema smisla nastavljati ubijanje čak ni jedan jedini dan više. Očekujemo da Rusija potvrdi primirje – potpuno, trajno i pouzdano – počevši od sutra, 12. maja, a Ukrajina je spremna da se sastane“.
Erdogan: Turska spremna da bude domaćin
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je u telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom rekao da je Turska spremna da bude domaćin mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine s ciljem postizanja trajnog rešenja, prenosi Anadolija.
Erdogan je rekao Putinu da mu je drago da podržava nastavak mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine tamo gde su stali u Istanbulu 2022. godine.
Kako je navedno u saopštenju Direkcije za komunikacije predsedništva Turske, Erdogan i Putin telefonom su razgovarali o bilateralnim, regionalnim i globalnim pitanjima.
Pozdravljajući Putinovu izjavu o nastavku mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine u Istanbulu, Erdogan je rekao da bi sveobuhvatno primirje stvorilo potrebno okruženje za mirovne pregovore.
Predlog evropskih lidera
Putinov predlog usledio je nakon što su lideri Francuske, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva i Poljske zapretili da će pojačati pritisak na Moskvu ukoliko ne prihvati bezuslovni prekid vatre u trajanju od 30 dana u Ukrajini, koji su ponudili u subotu, prilikom posete Kijevu i sastanka sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.
Četiri evropska lidera izjavila su da je njihov predlog o prekidu vatre, koji bi počeo u ponedeljak, podržao i predsednik SAD-a Donald Tramp, kome su ranije tokom dana izneli predlog putem telefonskog razgovora.
Tramp je pozvao Ukrajinu i Rusiju na „pregovore visokog nivoa“, navodeći da su Moskva i Kijev „vrlo blizu dogovora“ o okončanju krvavog trogodišnjeg rata.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je u nedelju izjavio da je Putinov predlog za pregovore „prvi korak, ali nedovoljan“.
„Bezuslovnom primirju ne prethode pregovori“, rekao je francuski predsednik, dodajući da ruski lider „traži izlaz, ali i dalje pokušava da kupi vreme“.
Sastanak u Kijevu
Zelenski je, obraćajući se novinarima u subotu u Kijevu, sastanak sa evropskim liderima nazvao „veoma važnim signalom“.
U zajedničkoj izjavi, objavljenoj na zvaničnom sajtu Zelenskog, petorica lidera pozvala su na prekid vatre „u trajanju od najmanje 30 dana“ od ponedeljka, kako bi se stvorio prostor za diplomatske napore da se rat okonča.
„Bezuslovni prekid vatre, po definiciji, ne može imati uslove. Ako Rusija postavlja takve uslove, to se može smatrati samo pokušajem da se rat produži i podriva diplomatija“, navodi se u izjavi.
Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da će SAD preuzeti vodeću ulogu u nadgledanju predloženog prekida vatre, uz podršku evropskih zemalja. On je zapretio „masovnim sankcijama, pripremljenim i usklađenim između Evropljana i Amerikanaca“, ukoliko Rusija prekrši primirje.
Makron je u Kijev doputovao zajedno s britanskim premijerom Kirom Starmerom, nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom i poljskim premijerom Donaldom Tuskom.
„Ovo je Evropa koja staje uz Ukrajinu i pokazuje svoju solidarnost“, izjavio je Starmer.
Ko krši prekide vatre
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ranije je izjavio da je spreman na mirovne pregovore, ali tek nakon uspostavljanja prekida vatre.
Putin je rekao da je Rusija proteklih meseci više puta predlagala prekide vatre – obustavu napada na energetsku infrastrukturu, na šta je Ukrajina pristala, jednostrani 30-časovni uskršnji prekid vatre, kao i još jedan jednostrani prekid vatre od 8. do 10. maja, koji je u međuvremenu istekao.
Ukrajinski zvaničnici tvrde da je Rusija sve te prekide vatre više puta prekršila.
Putin je, sa druge strane, u nedelju optužio Ukrajinu da je „iznova i iznova sabotirala ove inicijative“ i da je izvela više napada na teritoriju Rusije.
U martu su Sjedinjene Američke Države predložile trenutni, ograničeni 30-dnevni prekid vatre, koji je Ukrajina prihvatila, ali je Kremlj tražio uslove koji mu više odgovaraju.
Putin je u nedelju ponovo izjavio da je Kremlju potreban prekid vatre koji bi doveo do „trajnog mira“, a ne do situacije u kojoj bi Ukrajina iskoristila vreme za ponovno naoružavanje i mobilizaciju dodatnih snaga.
Najavio je da će razgovarati s predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom i zamoliti ga da posreduje u mirovnim pregovorima zakazanim za 15. maj.
Pregovori u Turskoj
Prethodni pregovori u Istanbulu održani su neposredno nakon početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Bili su neuspešni.
Predloženi dogovor navodno je uključivao neutralni status Ukrajine i ograničenja njenim oružanim snagama, dok su pregovori o statusu teritorija pod ruskom okupacijom bili odloženi.
Moskva je za neuspeh pregovora optužila Kijev i Zapad. Putin je izjavio da „oni koji zaista žele mir ne mogu, a da ne podrže“ njegov predlog o obnavljanju pregovora.
Nastavljaju se napadi
U međuvremenu, u ruskom granatiranju severne ukrajinske oblasti Sumi u poslednja 24 časa poginule su tri osobe, a još četiri su ranjene, saopštili su lokalni zvaničnici.
Još jedan civil je poginuo u subotu kada je ruski dron pogodio Herson, prema rečima regionalnog guvernera Oleksandra Prokudina.
Američka ambasada u Kijevu je u petak upozorila na „potencijalno značajan“ ruski vazdušni napad u narednim danima, bez navođenja detalja.
Izvor: AP
