Ukaz se sastoji od 97 tačaka, a u svakoj od njih su detaljno nabrojani glavni ciljevi koje zemlja treba da ostvari u narednim godinama
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o nacionalnim ciljevima razvoja Rusije za period do 2030. godine i u perspektivi do 2036. godine, saopštila je pres-služba Kremlja, prenosi Politika.
Ukaz se sastoji od 97 tačaka, a u svakoj od njih su detaljno nabrojani glavni ciljevi koje zemlja treba da ostvari u narednim godinama.
Među glavnim nacionalnim ciljevima razvoja su očuvanje stanovništva, unapređenje zdravlja i poboljšanje blagostanja ljudi, podrška porodica, udobno i sigurno životno okruženje, ekološko blagostanje, održiva i dinamična ekonomija, tehnološko liderstvo, digitalna transformacija državne i opštinske uprave, ekonomije i socijalne sfere.
Glavne tačke ukaza – šta je Putin naložio:
* cilj je da prosečni životni vek Rusa do 2030. godine bude 78 godina, a do 2036. godine 81 godina;
* naloženo je da se do 2030. godine automatizuje većina procesa u javnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju koristeći veštačku inteligenciju;
* postavljen je zadatak da se ubrzanim tempom poveća minimalna zarada. Ona bi do 2030. trebalo da se udvostruči – na 35.000 rubalja.
* Do 2030. najmanje 70% projekata iz oblasti kulture, koje finansira Vlada, trebalo bi da promovišu tradicionalne vrednosti Rusije;
*obezbediti da do 2030. godine avioni domaće proizvode u floti ruskih avio-prevoznika čine najmanje 50 odsto;
*do 1. septembra predstaviti blok nacionalnih projekata za obezbeđivanje tehnološkog liderstva i 11 projekata u drugim oblastima;
*obezbediti da Rusija do 2030. godine uđe u deset vodećih zemalja sveta po obimu naučnih istraživanja i razvoja, kao i da u istom periodu poveća troškove na njih na najmanje dva odsto BDP-a;
*stvoriti u Rusiji uslove ta odgoj harmonične i patriotske ličnosti na osnovu tradicionalnih duhovnih i moralnih vrednosti;
*poboljšati kvalitet životne sredine u glavnim naseljenih mestima za 30 odsto do 2030. godine i za 60 odsto do 2036. godine;
*obnoviti stambeni fond za najmanje 20 odsto u poređenju sa 2019. godinom;
* povećati broj stranih studenata na ruskim univerzitetima na najmanje 500.000 ljudi do 2030. godine;
*urediti najmanje 30.000 javnih površina;
*obezbediti smanjenje udela uvoza robe i usluga u strukturi BDP-a na 17 odsto;
*do 1. jula 2025. godine razraditi plan razvoja saobraćajne, energetske, telekomunikacione i društvene infrastrukture do 2036. godine;
* do 2030. godine povećati obim poljoprivredne proizvodnje za najmanje 25 odsto u odnosu na 2021. godinu;
*povećati udeo turizma u BDP-u do pet odsto, a takođe stvoriti uslove za ekoturizam u svim nacionalnim parkovima, prenosi Sputnjik.
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
