Ubrzo nakon odluke Zapada da zamrznutu rusku imovinu iskoristi za pomoć Ukrajini, stigao je odgovor Rusije, koja će prema ukazu koji je Vladimir Putin potpisao američku imovinu koristiti kao odštetu zbog , kako se navodi, neprijateljiskih akcija
Predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz o postupku nadoknade štete Rusiji i Centralnoj banci. Оn je naložio vladi da uspostavi posebnu proceduru za nadoknadu štete pričinjene Ruskoj Federaciji zbog neprijateljskih akcija Sjedinjenih Аmeričkih Država.
Predsednik je utvrdio da nosilac autorskih prava iz Ruske Federacije može da podnese tužbu prema ruskim zakonima radi utvrđivanja nezakonite zaplene imovine od strane SAD-a. Аmerička imovina u Rusiji, prema ukazu, može da se koristi za nadoknadu štete od zaplene ruske imovine u SАD.
Opasan presedan
Nakon što je počeo rat u Ukrajini, Sjedinjene Američke Države i njene saveznice zabranile su transakcije s ruskom centralnom bankom i ministarstvom finansija, čime je blokirano oko 300 milijardi dolara ruske imovine na Zapadu.
Najviši zvaničnici u SAD-u žele da zaplene imovinu kako bi pomogli Ukrajini, iako su neki bankari i evropski predstavnici zabrinuti da bi takvo uzimanje imovine stvorilo opasan presedan.
Američki Predstavnički dom usvojio je prošlog meseca zakon s odredbom koja omogućava zaplenu ruske imovine, ali najveći deo ruske imovine nije u toj zemlji, nego u Evropi. Tom prilikom usvojen je zakon o pomoći Ukrajini u iznosu od 60,8 milijardi dolara.
Da Rusi na te pretnje imaju pripremljen odgovor izjavila je ubrzo nakon toga predsednica ruskog gornjeg doma parlamenta i članica ruskog Saveta bezbednosti Valentina Matvijenko.
„Imamo nacrt zakona s merama odmazde koji smo spremni da odmah razmotrimo, a Evropljani će izgubiti više od nas“, rekla je Matvijenko.
Odobrenje EU
Zemlje Evropske unije odobrile su ove sedmice plan da se prihodi od zamrznute ruske imovine koriste za pomoć Ukrajini, izjavio je češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski.
Lipavski je rekao da će se na taj način ove godine generisati oko tri milijarde eura od kojih je planirano da se 90 posto iskoristi za podršku ukrajinskoj vojsci.
Zemlje Evropske unije i G7 zamrzle su gotovo polovinu ruskih deviznih rezervi u iznosu od oko 300 milijardi eura. Od te sume, približno 200 milijardi eura nalazi se u Evropskoj uniji, koja procenjuje da bi do 2027. godine ruska imovina mogla doneti između 15 i 20 milijardi evra.
Zaplena imovine evropskih banaka
Prema dokumentima suda u Sankt Peterburgu, Dojče bank je pogođena zaplenom vrednosnih papira, nekretnina i sredstava u iznosu do 238 miliona evra, uključujući imovinu same banke i njene ruske podružnice.
Što se tiče Komercbanke, zaplenjena je imovina u vrednosti od 93,7 miliona evra, uključujući vrednosne papire i zgradu banke u centru Moskve.
Pogođena je i italijanska UniCredit – jedna od evropskih banaka koja je do početka rata u Ukrajini bila najviše angažovana u Rusiji. Po nalogu suda, zaplenjena je njena imovina u vrednosti od oko 463 miliona evra.
Brojne zapadne firme suočile su se sa zaplenom imovine i postavljanjem novog rukovodstva u ruskim podružnicama.
Firme koje se povlače iz Rusije prinuđene su da svoje poslovne projekte prodaju ruskim firmama po drastično niskim cenama. Često se za njih plaća simbolično samo jedna rublja.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
