Ubrzo nakon odluke Zapada da zamrznutu rusku imovinu iskoristi za pomoć Ukrajini, stigao je odgovor Rusije, koja će prema ukazu koji je Vladimir Putin potpisao američku imovinu koristiti kao odštetu zbog , kako se navodi, neprijateljiskih akcija
Predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz o postupku nadoknade štete Rusiji i Centralnoj banci. Оn je naložio vladi da uspostavi posebnu proceduru za nadoknadu štete pričinjene Ruskoj Federaciji zbog neprijateljskih akcija Sjedinjenih Аmeričkih Država.
Predsednik je utvrdio da nosilac autorskih prava iz Ruske Federacije može da podnese tužbu prema ruskim zakonima radi utvrđivanja nezakonite zaplene imovine od strane SAD-a. Аmerička imovina u Rusiji, prema ukazu, može da se koristi za nadoknadu štete od zaplene ruske imovine u SАD.
Opasan presedan
Nakon što je počeo rat u Ukrajini, Sjedinjene Američke Države i njene saveznice zabranile su transakcije s ruskom centralnom bankom i ministarstvom finansija, čime je blokirano oko 300 milijardi dolara ruske imovine na Zapadu.
Najviši zvaničnici u SAD-u žele da zaplene imovinu kako bi pomogli Ukrajini, iako su neki bankari i evropski predstavnici zabrinuti da bi takvo uzimanje imovine stvorilo opasan presedan.
Američki Predstavnički dom usvojio je prošlog meseca zakon s odredbom koja omogućava zaplenu ruske imovine, ali najveći deo ruske imovine nije u toj zemlji, nego u Evropi. Tom prilikom usvojen je zakon o pomoći Ukrajini u iznosu od 60,8 milijardi dolara.
Da Rusi na te pretnje imaju pripremljen odgovor izjavila je ubrzo nakon toga predsednica ruskog gornjeg doma parlamenta i članica ruskog Saveta bezbednosti Valentina Matvijenko.
„Imamo nacrt zakona s merama odmazde koji smo spremni da odmah razmotrimo, a Evropljani će izgubiti više od nas“, rekla je Matvijenko.
Odobrenje EU
Zemlje Evropske unije odobrile su ove sedmice plan da se prihodi od zamrznute ruske imovine koriste za pomoć Ukrajini, izjavio je češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski.
Lipavski je rekao da će se na taj način ove godine generisati oko tri milijarde eura od kojih je planirano da se 90 posto iskoristi za podršku ukrajinskoj vojsci.
Zemlje Evropske unije i G7 zamrzle su gotovo polovinu ruskih deviznih rezervi u iznosu od oko 300 milijardi eura. Od te sume, približno 200 milijardi eura nalazi se u Evropskoj uniji, koja procenjuje da bi do 2027. godine ruska imovina mogla doneti između 15 i 20 milijardi evra.
Zaplena imovine evropskih banaka
Prema dokumentima suda u Sankt Peterburgu, Dojče bank je pogođena zaplenom vrednosnih papira, nekretnina i sredstava u iznosu do 238 miliona evra, uključujući imovinu same banke i njene ruske podružnice.
Što se tiče Komercbanke, zaplenjena je imovina u vrednosti od 93,7 miliona evra, uključujući vrednosne papire i zgradu banke u centru Moskve.
Pogođena je i italijanska UniCredit – jedna od evropskih banaka koja je do početka rata u Ukrajini bila najviše angažovana u Rusiji. Po nalogu suda, zaplenjena je njena imovina u vrednosti od oko 463 miliona evra.
Brojne zapadne firme suočile su se sa zaplenom imovine i postavljanjem novog rukovodstva u ruskim podružnicama.
Firme koje se povlače iz Rusije prinuđene su da svoje poslovne projekte prodaju ruskim firmama po drastično niskim cenama. Često se za njih plaća simbolično samo jedna rublja.
U parlamentu Bugarske je izbila tuča zbog odluke da se zemlja pridruži evrozoni. Deo poslanika pozvao je pristalice očuvanja nacionalne valute leva da blokiraju narodnu skupštinu
U čemu se sastoji delotvoran otpor totalitarizmima i falsifikovanju sećanja? Srđa Popović je ukazivao na srpski primer. Otpor falsifikovanju prošlosti sastoji se u stvaranju simbola koji nas ponovo povezuju i koji deluju kao pesak koji smo bacili u zupčanik falsifikatorske mašinerije. Otpor je u podsećanju na to kakva je stvarnost i u ponovnom uspostavljanju zajedničkih tačaka
Od presude protiv Marin Le Pen i njenog Nacionalnog okupljanja, na koju su gotovo svi već pomalo zaboravili, Francusku potresaju sve mračnije afere prošarane mimovima Makronovih (u najmanju ruku) bizarnih dogodovština, a sve na fonu dubokog političkog tavorenja i laganog posrtanja pod teretom krize budžeta i javnog duga. Čak ni nedavna pobeda PSŽ u Ligi šampiona nije mogla da prođe bez “očekivano” tragičnih incidenata, što je samo još jedan od pokazatelja daleko šire društvene krize u koju je Francuska zapala
Nemački istraživači mira i konflikata upozoravaju Evropu i Nemačku da se pripreme za budućnost bez NATO-a, čemu bi mogao da kumuje Donald Tramp
Zemljotres magnitude između 5,8 i 6,2 stepena Rihtera pogodio je u utorak ujutru Marmaris u Turskoj grčko ostrvo Rodos. Jedna devojčica izgubila je život, na desetine ljudi je povređeno
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Malim političkim remek-delima studenti su prizemili Aleksandra Vučića. Šta su oni shvatili, a mi stariji nismo razumeli svih ovih godina
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
