Džo Bajden je u prvom TV duelu predsedničkih kandidata delovao staro i umorno, a Donald Tramp, po običaju, ispaljivao rafale notornih laži – i izašao iz okršaja kao ubedljiv pobednik
U okršaju dva predsednička kandidata koje dve trećine Amerikanaca smatra lošim, ubedljivu pobedu je prema američkim anketama sa 67 odsto odneo Donald Tramp, samo je 33 odsto ispitanika smatralo da je Džo Bajden (81) ostavio bolji utisak.
Ovaj nastup ne može čak ni da se spinuje, Tramp je osvojio džekpot, zaključio je „Politiko“.
Svih devedeset minuta aktuelni predsednik je delovao staro i onemoćalo do te mere da se među njegovim pristalicama odmah zaoštrila debata da li bi na kongresu Demokratske partije u avgustu u Čikagu trebalo da ustupi mesto nekom mlađem.
„Dođavola, Demokrate bi morale da nominuju nekog drugog, pre nego što bude prekasno“, izjavio je rezignirano preduzimač Andrju Jang koji je i sam svojevremeno učestvovao u trci za demokratskog predsedničkog kandidata. Većina, međutim, smatra da je već prekasno da demokrate u trku ubace nekog drugog, mlađeg.
Istraživanje javnog mnjenja od 24. juna pokazuje da bi za Trampa glasalo 46,2 odsto Amerikanaca, dok bi 45,2 odsto poverilo Bajdenu i drugi mandat zaredom u Beloj kući.
Kod tako tesne razlike dueli predsedničkih kandidata mogu bitno da utiču na krajnji ishod.
Nadgornjavanje „lažova“ i „starca“
Pomalo je mučno bilo gledati kako se Tramp hvali da dobija neke klupske turnire u golfu i govori svom suparniku kako bi ga razbio na terenu ne bi li auditorijum ubedio kako je u top formi, a Bajden ga, sa istom agendom, izaziva na nekakvo nadmetanje u vožnji.
Do koje mere se ne podnose demonstrirali su i time što se ni na početku ni na kraju duela nisu rukovali. Njihova netrpeljivost je odraz podeljene Amerike.
Sumornoj atmosferi pridonelo je i što u TV studiju nije bilo publike, samo dvojac moderatora CNN-a.
Za duele američkih predsedničkih kandidata u čitavom svetu vlada veliko interesovanje. Ipak će jedan od njih biti „lider slobodnog sveta“, to jest čovek sa najvećim uticajem na rat i mir, globalnu politiku i ekonomiju.
Dok srpska vlast i većina Srba priželjukuju povratak Trampa u Belu kuću, liberalna Evropa od toga strepi. Tramp simobolizuje politiku beskrupuloznog populizma i povratka na nacionalni egocentrizam koja polako ali sigurno nagriza tradicionalni politički poredak ustanovljen u zapadnoj hemisferi posle Drugog svetskog rata.
Nemački „Špigel“ sa gotovo tragičnim prizvukom konstatuje da zapravo ni jedan ni drugi ne bi trebalo da su predsednički kandidati u Sjedinjenim Američkim Državama: na jednoj strani „osuđeni počinilac krivičnih dela i notorni lažov“, na drugoj klimavi starac koji nije u stanju da formuliše svoje misli.
Bajdenov debakl
Bajden i njegovi stratezi hteli su da iskoriste priliku da ubede Amerikance da je on bolji kandidat i sposoban za još jedan četvorogodišnji mandat, ali su postigli upravo suprotno, konstatuje „Špigel“.
Većina američkih televizijskih komentatora, čak i onih „antitrampističkih“, govorili su o „debaklu“ Džoa Bajdena. „To je bilo bolno“, rekao je tako Van Džons, nekadašnji glavni savetnik Baraka Obame.
Slab je izgovor bio da je predsednik bio „prehlađen“.
Tramp kao Tramp
A Tramp kao Tramp.
Mada ni on baš nije imao najbolje veče, radio je ono što najbolje ume – izmišljao stvari do te mere da se njegov nastup pretvorio u „parodiju“, piše „Špigel“.
Rekao je tako da je pod njim Amerika imala najveći privredni rast u istoriji, da je pod Bajdenom više ljudi umrlo od Korone nego pod njim, da je sproveo najveće smanjenje poreza u istoriji, da Demokrate hoće da sprovode abortus (ubijaju bebe) čak u osmom i devetom mesecu trudnoće, pa i „posle porođaja“, da ilegalni imigranti u Ameriku donose samo drogu i ubistva…
Govorio je Tramp sve ono što njegove pristalice žele da čuju.
Takav je bio i odgovor na pitanje da li će ovog puta priznati rezultate izbora. Pa, samo „ako budu fer i pošteni“, rekao je bivši predsednik koji je posle predsedničkih izbora 2020. vikao na sav glas da je pokraden i nije prestao do danas.
Bajdenove pristalice, ili, bolje rečeno, oni Amerikanci koji se zgražavaju nad mišlju da bi Tramp ponovo mogao da se useli u Belu kuću, nadali su se nečemu, očekivali su nešto od svog kandidata, da ih ubedi, uprkos svim sumnjama, da je on taj pravi koji može ponovo da povede Ameriku u ova opasna vremena. Nisu dobili ništa.
Trampove pristalice su dobile tačno ono što od svog miljenika očekuju – haotičnu predstavu protiv svega i svačega, narcisoidan mačo nastup, njemu svojstvene grimase. S pravom su mogli da slave.
Dok sukob između Irana i Izraela eskalira, pažnja sveta usmerena je na Ormuski moreuz – najvažniji morski prolaz za transport nafte. Strahovanja rastu da bi zatvaranje ovog uskog prolaza moglo izazvati poremećaje na energetskim tržištima i globalne posledice
Nakon što je Izrael napao područje oko iranskog nuklearnog reaktora na granici gradova Arak i Kondab, Iran uzvratio balističkim raketama
Analitičari su bili zabrinuti zbog izveštaja da Iran obogaćuje uranijum do 60 odsto, a i čitav niz drugih izveštaja povećavao je zebnju na Zapadu. I onda je 13. juna ujutru Izrael sistematski krenuo u napad na sve nuklearne kapacitete Irana, od ljudskih, preko tehnoloških, do vojnih
Mafijaški šef Đovani Bruska (na slici gore) oslobođen je na osnovu zakona na čijem donošenju je insistirala upravo njegova najpoznatija žrtva: sudija Falkone (na slici dole). Iz zatvora je izašao posle 29 godina. Kako se i zašto to dogodilo?
Život i priključenija američkog državljanina i ruskog pesnika i Jevrejina, rođenog pre 85 godina, nesvršenog osnovca, metalskog šegrta, pomoćnika patologa i geologa, pesnika koji je bio žrtva ideološkog zaokreta i političko-literarnih intriga, dva puta mu se sudilo, dva puta smeštan u ludnicu, pokušao samoubistvo zbog ljubavi, za parazitizam osuđen na pet godina progonstva uz društveno-koristan rad, koji jedan traktorista na kolhozu Danilovski nije cenio, kao ni pesmu o tome, u selu Norenskoj uživao poštovanje kao prognanik koji se uzdigao, “dobrovoljno” dobio vizu bez prava na povratak i susret s roditeljima, ostvario univerzitetsku karijeru, dobio Nobelovu nagradu, bio pesnička pop zvezda, volele ga žene, voleo mačke, mnogo pušio, u 56. umro – i po drugi put sahranjen u Veneciji, ipak malo dalje od Ezre Paunda
Nema Aleksandar Vučić toliko batinaša, crnih džipova, plaćenih ćacija da pokrpe sve rupe koje je svojom nezajažljivom i nestabilnom prirodom napravio
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
