Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je konačne rezultate izbora u Fransuckoj, prema kojima je pobedila desničarska partija Nacionalno okupljanje, dok je Makronova partija zauzela tek treće mesto
U prvom krugu parlamentarnih izbora Nacionalno okupljanje osvojilo je 33,15 odsto glasova ili više od 10 miliona glasova. Novi narodni front (koalicija ujedinjene levice) dobio je 27,99 odsto glasova i skoro 9 miliona glasova. Centristička alijansa Zajedno (u kojoj je stranka Preporod francuskog predsednika Emanuela Makrona) je osvojila samo 20,76 odsto glasova, odnosno skoro 7 miliona glasova.
Građani Francuske glasali su u prvom krugu vanrednih parlamentarnih izbora, koje je predsednik Emanuel Makron iznenada raspisao nakon loših rezultata njegove stranke na izborima za Evropski parlament.
Slične su bile i procene Instituta za ispitivanje javnog mnjenja Ifop,prema kojima je desničarsko Nacionalno okupljanje osvojilo je 34,2 odsto glasova, levičarski Novi narodni front 29,1, a alijansa Zajedno predsednika Makrona 21,5 procenata, prenosi RTS.
Raspodela mandata
To znači da će stranka Nacionalno okupljanje će u budućem sazivu Skupštine imati između 230 i 280 mandata.
Levičarska koalicija Novi nacionalni front bi trebalo da ima između 125 i 165 poslanika, dok bi koalicija Zajedno predsednika države Emanuela Makrona spala na svega 70 do 100 mandata.
Prve procene Ipsosa pokazuju da će kandidati Makronove koalicije ući u drugi krug izbora u 290 do 330 od 577 izbornih jedinica, kandidati Novog nacionalnog fronta u 370 do 410 izbornih jedinica, a kandidati Nacionalnog okupljanja u 390 do 430 izbornih jedinica.
Žan Lik Melanšon, lider Nepokorene Francuske, koja je deo levičarske koalicije, rekao je da će sve svoje kandidate koji u drugi krug uđu kao trećeplasirani pozvati da se povuku u izbornim jedinicama u kojima je kandidat Nacionalnog okupljanja prvoplasirani.
Prema njegovim rečima, na taj način bi se sprečilo rasipanje glasova i bile bi veće šanse da pobedi drugoplasirani kandidat.
Neredi u centru Liona
Demonstracije protiv francuske stranke krajnje desnice Nacionalnog okupljanja, na koje je pozvala krajnja levica, prerasli su u nedelju uveče u sukobe sa policijom i nerede u centru Liona, javili su francuski mediji.
Na demonstracije je pozvala krajnja levica nakon što Nacionalno okupljanje vodi u prvom krugu parlamentarnih izbora sa oko 34 odsto osvojenih glasova, objavio je portal ActuLyon.
Nalog medijske kuće Frontiere na platformi X prenosi da je nereda bilo i u Renu i Rije le Papu, a prenosi se i da je nereda bilo u predgrađu Pariza Bobinji.
Lyon (France) in this moment. Clashes between the disgusting left and the police. #Maga #Vox #France pic.twitter.com/h7Tyb4y1r0
— ibiPolitic (@ibiPolitic) June 30, 2024
Većinski izborni sistem u Francuskoj
U prvom krugu izbora biralo se 577 poslanika među više od 4.000 kandidata za donji dom francuskog parlamenta.
Po jedan poslanik se bira u svih 577 izbornih jedinica većinskim glasanjem u dva kruga.
Za poslanika može biti izabran već u prvom krugu onaj koji osvoji 50 odsto glasova izašlih birača ako je na biračko mesto izašlo najmanje 25 odsto broja upisanih birača.
Prema francuskom izbornom sistemu 577 poslanika donjeg doma parlamenta bira se u izbornim distriktima, a u drugi krug prolaze samo stranke koje u prvom krugu dobiju podršku više od 12,5 odsto upisanih birača.
Projekcije mesta nisu konačne
Oblik nove Nacionalne skupštine biće jasan tek nakon drugog kruga 7. jula, ali današnji rezultati pokazuju da je Nacionalno okupljanje bliže nego ikada ostvarivanju svog cilja, piše francuski Le Monde. Dok su procene opšte ravnoteže moći između glavnih političkih partija − izražene u procentima − generalno bliske stvarnosti, projekcije broja potencijalnih parlamentarnih mesta za svaku partiju su mnogo nepreciznije nakon prvog kruga, jer ishod drugog kruga u velikoj meri zavisi od specifične situacije u svakom od 577 okruga.
Makron je zapanjio naciju raspisivanjem vanrednih izbora nakon odličnog rezultata Nacionalnog okupljanja na izborima za Evropski parlament ranije ovog meseca, kada je krajnje desničarska partija postigla istorijski rezultat od 31,37 odsto. Makronova partija je završila druga na tim izborima – na kojima su levičarske partije vodile odvojene kampanje – sa 14,6 odsto glasova.
U danima nakon Makronove odluke, lideri širom političkog spektra su se trudili da se pripreme i formiraju saveze. Tri glavna bloka su se pojavila iz tih pregovora, pri čemu je Makronova centralna koalicija bila stisnuta između dva velika opoziciona saveza.
Tri bloka
Na levoj strani, socijalisti, zeleni, komunisti i radikalna levičarska partija La France Insoumise postigli su dogovor da formiraju novi savez, širi od NUPES koalicije koju su formirali 2022. godine – koja je u prvom krugu te godine osvojila 25,66 odsto glasova.
Na desnoj strani, lider Republikanske partije Erik Čioti pozvao je na savez između centralne desnice i krajnje desnice. Iako se njegovom potezu snažno suprotstavila većina vodećih zvaničnika njegove partije, za sada pobeđuje u pravnoj borbi protiv njihovih napora da ga svrgnu. Neki od kandidata koji su se takmičili pod oznakom Republikanske partije bili su podržani od strane Čiotija i Nacionalnog okupljanja, a drugi od strane ostatka republikanaca. Kandidati ove partije koji nisu u savezu sa Nacionalnim okupljanjem dobili su procenjenih 10,2 odsto glasova, zauzevši četvrto mesto na nacionalnom nivou.
Makronova odluka da raspise vanredne izbore bacila je zemlju u politički haos i izazvala nesigurnost u drugoj najvećoj ekonomiji Evrope. Pariška berza je zabeležila najveći mesečni pad u dve godine u junu, sa padom od 6,4 procenta, prema podacima objavljenim u petak. Mnogi su ukazali na porast govora mržnje, netolerancije i rasizma tokom napete kampanje. Makron je stao iza svoje odluke da raspiše izbore, čak i pod kritikom sopstvenih pristalica, i upozorio birače da bi pobeda krajnje desnice ili radikalne levice mogla izazvati „građanski rat“, piše Le Monde.
Izvor: RTS/Le Monde
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
